Poželeo život sladak kao med: Više od 10 godina zarađuje od pčelarstva!

Da izreka vredan kao pčelica nije nastala tek tako mogu da potvrde naši preci koji su je generacijama prenosili sa kolena na koleno, govoreći ih svojim najmlađima kao pohvalu za uložen veliki rad i trud.

A sve je krenulo od pčela i činjenice koliko su one zaista vredne – ne samo kao deo ekosistema naše planete već i zato što oprašuju više od 80% biljaka koje svakodnevno koristimo u ishrani.

Međutim, potrebno je da neko brine i o njima, neko poput Igora Stankovića, mladog pčelara iz Mladenovca, koji je zbog ljubavi prema prirodi i pčelama odlučio da studentsku klupu zameni pčelarskom bluzom, dimilicom, rukavicama i ostalom sitnom opremom i posveti se pčelarstvu.   

Sve je krenulo kao hobi

Za sajt Poslovi Infostud, Igor otkriva da se čari pčelarstva ne ogledaju samo u materijalnim dobrima izraženim kroz porodičan rad na pčelinjaku ili proizvode koji se dobijaju od pčela, već da pčelarstvo omogućava i boravak u prirodi koji pozitivno utiče na um i telo, za razliku od užurbanog života u urbanim sredinama.

– U našoj porodici je postojala ideja da se bavimo pčelarstvom, ali je otac planirao da to bude tek kada ode u penziju. Godinama smo pričali da čak napravimo košnice ali se to nikada nije ostvarilo. Međutim, sve se promenilo 2005. kada se jedan roj pčela uhvatio na drvetu u blizini naše kuće, koji sam ja skinuo i tako je sve krenulo – kaže za sajt Poslovi Infostud Igor Stanković.

Naš sagovornik navodi da ne veruje u slučajnosti i da je to bio „znak za ono što je tek sledilo“. Na koncu te godine, imali su tri roja pčela koji su se množili, te su svake naredne imali sve više. Kaže da je pčelarstvo dinamičan posao u kojem je prepoznao nešto što voli da radi.

– Posao smo započeli iz čistog hobija, ali kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao. Svi članovi porodice učestvuju u radu i obavljaju najrazličitije aktivnosti vezane za rad na pčelinjaku i oko njega. Jednostavno, od prvog dana postojala je velika želja da se uspe u tome – tvrdi Igor.

Roditelji su želeli drugačije

Širenje pčelinjaka iziskivalo je sve više vremena zbog čega je naš sagovornik odlučio da napusti Saobraćajni fakultet u trenutku kada je bio apsolvent. Bez obzira na želju njegovih roditelja da se bavi profesijom za koju se školovao, Stanković ne žali za odlukom koju je doneo.

– Na fakultetu smo imali dosta teorijskog znanja što me je sputavalo jer volim da radim praktične, kreativne stvari i nešto što je inovativno. Taj segment mi je nedostajao iako smo imali praksu u jednoj poznatoj kompaniji gde smo primenjivali znanje sa fakulteta. Sa druge strane, u pčelarstvu sam video izlaz od nekog potencijalnog kancelarijskog posla, tu mi je sve konkretno, opipljivo i interesantno. Kroz pčelarstvo sam rastao, edukovao se i učio mnogo toga – ne samo o pčelarskim proizvodima, već i o razvoju biznisa, marketingu i zahtevima tržišta – ističe Igor.

On objašnjava da se njegov rad danas više vezuje za rad tehnologa, a ne za ono za šta se školovao. Kaže da su tokom kalendarske godine sve aktivnosti raspoređene, a jesen je rezervisana za aktivan inovativni rad na proizvodima – zapravo nadogradnji svega što rade.

Preduzetništvo kao cilj

Kao i većina preduzetnika, i naš sagovornik je oduvek razmišljao o tome da bude “sam svoj gazda”. Ozbiljno pristupa poslu, uvek je optimista i svake godine se nada dobroj sezoni uprkos svim izazovima.

– Najteži deo u samom pčelarstvu je vrcanje (vađenje) meda jer troši najviše snage i energije, ali je ujedno i najlepši i najslađi jer tada se ostvaruje prihod. Mi trenutno imamo oko 500 košnica smeštenih u Mladenovcu i okolini i to je sada preobiman posao za naše kapacitete. Pored meda proizvodimo i sve ono što pčela i košnica daju. Imamo veliku paletu proizvoda poput raznih mešavina za jačanje imuniteta, polen, propolis, pergu, matičnu mleč, pčelinji otrov. U poslednje vreme, prioritetno prodajemo rojeve i pčele jer su sezone takve da se sve manje i manje meda proizvodi. U poslednjih 6-7 godina takoreći svaka druga sezona je bila bez meda. Tako sam se i okrenuo onome što mogu da unovčim – objašnjava Stanković.

Prema rečima našeg sagovornika, mnogi pčelari smatraju da je ovo skup “sport” i da je teško isplivati. Ulaganja su velika – kupovina jednog roja pčela i košnice (do prvog meda sa minimalnim ulaganjima) nije ispod 140 evra, a prvi med može da bude tek naredne sezone ili one nakon nje. Igor kaže i da se divi mnogim pčelarima koji se bave samo proizvodnjom meda jer se poslednjih godina proizvedu minorne količine. Poznaje i neke koji od svojih plata ili penzija dodatno finansiraju svoje košnice kako bi opstali.

Ključ je u prilagođavanju

Na pitanje da li od pčelarstva može da se živi, Stanković otkriva da iako je to nisko profitabilna a visoko rizična grana poljoprivrede, može da se uspe. U vreme kada je on počinjao sezone su bile izdašnije. Sada je mnogo teže i oni koji tek kreću izloženi su većoj neizvesnosti jer godina često podbaci.

– Od pčelarstva u Srbiji može da se živi. Stvar je u tome da pčelarstvo treba prilagoditi svom načinu života i uslovima gde se pčelari, odnosno samom terenu. Moje prilagođavanje je takvo da širokom proizvodnjom nadomestim ono što ne mogu da dobijem putem meda. To je jedini način da se opstane. A da može da se živi od pčelarstva, sigurno može kao i u svakoj branši samo zavisi kako se ko organizuje. Klimatske promene su takve da na njih ne možemo da utičemo, ali se uvek možemo prilagoditi promenama i pronaći put koji je najbolji za nas – zaključuje Igor Stanković.