Povratak na rad porodilja nakon isteka porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ume da bude veoma zahtevan.
S obzirom da se prema Zakonu o radu porodiljsko odsustvo otvara najkasnije 28 dana pre dana koji je određen kao termin porođaja, a da za prvo i drugo dete traje godinu dana, dete obično ima oko 11 meseci u momentu kada se majka vrati na posao.
Dete je veoma malo i organizacija vremena koja mora da pokrije i potrebe posla i potrebe deteta ume da bude izazov. Veoma retko se u praksi tako mala deca upisuju u vrtić, iako tako nešto nije zabranjeno. Međutim ni sam upis u vrtić nije garancija da će dete svakog dana biti zbrinuto na taj način, jer uključenje u kolektiv kod dece izaziva česta oboljevanja, pošto je njihov imunitet u tako malom uzrastu tek u izgradnji. Načini “snalaženja” majki prililikom adaptacije beba na vrtić uglavnom se odnose na kombinovanje dana godišnjeg odmora sa produženim bolovanjem. Postavlja se pitanje kakva prava zakon propisuje za porodilje pri povratku na rad, kako bi im olakšao ovaj period u brizi o detetu. Zakon o radu propisuje posebnu zaštitu za zaposlene radi nege deteta, naročito trudnicama i porodiljama. Postoji niz odredbi Zakona o radu koje za cilj imaju zaštitu roditeljstva, posebno žena u periodu trudnoće i nakon porođaja. Ovim tekstom pokušaćemo da navedemo sve zakonske olakšice koje za porodilje postoje od momenta kada se vrate na posao. U tom smislu govorićemo o zaštiti porodilja od određenih poslova, kao i o mogućnostima odsustva sa posla ako to zahteva nega i briga za dete.
I Zaštita od poslova štetnih po zdravlje zaposlene dojilje i/ili njenog deteta
Zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Dakle, poslodavac ne može dojilju da rasporedi na posao koji je po oceni nadležne stručno-medicinske službe štetan za njeno zdravlje i/ili zdravlje njenog deteta. Pri tom zakon već precizira da se takvim poslovima smatraju poslovi koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama, s tim da nadležan zdravstveni organ može da donese nalaz o štetnom dejstvu i nekog drugog radnog mesta. Poslodavac je u tom slučaju dužan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.
II Zaštita od prekovremenog i noćnog rada
Zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. Ovo znači da dojilja ne može da rade duže od 40 časova nedeljno, koliko iznosi puno radno vreme, niti mogu da rade u periodu od 22,00 časova do 6,00 časova narednog dana, ako bi stručno-medicinski organ takvo angažovanje smatrao štetnim po zdravlje zaposlene trudnice i dojlje, odnosno po zdravlje deteta.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Majka ili otac deteta do njegove treće godine, a ovo pravo imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta, mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, odnosno u periodu od 22,00 časova do 6,00 časova narednog dana, samo uz svoju saglasnost, koja je svojeručno potpisana.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, takođe samo uz svoju pisanu saglasnost. Kao što vidimo, za roditelja koji se sam stara o detetu, a isto pravo zakon garantuje i za usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja koji se sam stara o detetu, zaštita od prekovremenog i noćnog rada je opravdano izraženija, jer je starosna granica za dete pomerena sa tri na sedam godina, a kada se radi o detetu koje je težak invalid, nije propisana starosna granica.
Po Zakonu o radu poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti (bez obzira na godine) – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
III Pravo na dužu pauzu i kraće radno vreme zbog dojenja deteta do godinu dana
Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. S obzirom da porodiljsko odsustvo traje najmanje godinu dana, a da započinje između 28 i 45 dana pre termina porođaja, dete ne navrši godinu dana povratkom majke na posao. Sve dok dete ne navrši godinu dana poslodavac je porodilji dužan da obezbedi 90 minuta pauze ili 90 minuta skraćenja radnog vremena. Ovako utvrđena pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad. .
IV Pravo na bolovanje zbog nege bolesnog deteta
Naravno, s obzirom da je uobičajeno da u prvih nekoliko godina života deca često imaju zdravstvene probleme. osvrnućemo se i na bolovanja zbog nege dece. U kojim slučajevima i na koji način se otvara bolovanje zbog nege deteta, koji roditelji imaju ovo pravo i koliko dugo bolovanje može da traje? Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju koji propisuje da naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima u radnom odnosu i preduzetnicima ako je zdravstveno stanje člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice.
a) Koji sve roditelji imaju pravo na naknadu zarade ako su im deca bolesna i zahtevaju njihovu negu? Zakon definiše da naknada zarade zbog nege deteta pripada osiguraniku u sledećim slučajevima:
- ako oba roditelja imaju utvrđen osnov zdravstvenog osiguranja po osnovu radnog odnosa ili preduzetništva (dakle da su oba roditelja radno angažovana kroz radni odnos ili samostalnu delatnost);
- ako dete ima samo jednog roditelja
- ako samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo u smislu propisa o porodici
- ako je jedan od roditelja iz zdravstvenih razloga nesposoban da neguje obolelo dete
b) Koliko dugo može da traje bolovanje zbog nege malog deteta?
Osiguraniku zaposlenom i samostalnom delatniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana po oceni izabranog lekara-pedijatra.
Izuzetno, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života.
U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice i preko gore navedenih ograničenja. Produženje prava na naknadu zarad, ocenjuje drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda na svakih šest meseci, za svaki pojedinačni sluča
v) Koliko iznosi naknada zarade za vreme bolovanja zbog nege deteta?
Za slučaj neophodnog odsustva sa rada radi nege deteta (bolovanje zbog nege člana porodice) roditelji imaju pravo na naknadu zarade u visini od 65% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci. Samo u slučaju da je bolest, odnosno oštećenje zdravlja deteta teško i da zahteva dugo odsustvo roditelja, na predlog lekara koji leče dete, a na osnovu ocene drugostepene lekarske komisije filijale RFZO, roditelj ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% njegove prosečne zarade.
V Izostanak posebne zakonske zaštite licima van radnog odnosa
U pogledu navedenih prava treba istaći jedan problem koji je prouzrokovan definicijom zaposlenog iz Zakona o radu. Naime, sve zakonske odredbe o zaštiti materinstva i roditeljstva se odnose na zaposlene, a u smislu Zakona o radu zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. To praktično znači da ove odredbe o posebnoj zaštiti nemaju primenu u pogledu žena i roditelja koji su radno angažovani van radnog odnosa-po ugovoru o delu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Ovo nije dobro rešenje i može podstaći određene poslodavce da zbog proširenih prava trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu izbegavaju da zaposle određene kategorije lica, odnosno pokušaju da ih angažuju kroz modalitete radnog angažovanja van radnog odnosa. Na taj način ideja zakonskog poboljšanja položaja trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu može kod određenih posodavaca da proizvede kontraefekat i praktično podstakne diskriminaciju prilikom zapošljavanja, i to prema polu, bračnom i porodičnom statusu. Stoga bi bilo poželjno da se pronađe način da se pruži posebna zaštita i trudnicama, porodiljama i roditeljima koji rade van radnog odnosa, kako poslodavci ne bi više imali motiv da ih angažuju van radnog odnosa. Doduše, prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom i bračnom statusu, niti zasnivanje radnog odnosa sme da uslovljava testom trudnoće (osim kod poslova štetnih po zdravlje žene), čime se samo delimično ublažavaju gore navedeni potencijalni negativni efekti.
U slučaju sumnje da im je neko garantovano pravo povređeno, sve kategorije zaposlenih na koje se odnose navedene zaštitne odredbe treba da se obrate Inspekciji za rad ili u krajnjem slučaju da podnesu tužbu nadležnom sudu. Primeni ovih zakonskih odredbi u praksi Inspekcija rada posvećuje posebnu pažnju i u ovim predmetima postupa hitno, što je neophodno, posebno imajući u vidu lošu demografsku sliku u našoj zemlji i zvanično proklamovanu pronatalitetnu politiku.
