Šta ako ste zaposleni, a razmišljate o dopunskom poslu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 14

Zakon o radu, pored toga što primarno uređuje radni odnos, sadrži i posebne odredbe o radu van radnog odnosa. U radno angažovanje van radnog odnosa spadaju privremeni i povremeni poslovi, obavljanje poslova po ugovoru o delu, zatim po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad.

Pojam dopunskog rada

Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o dopunskom radu tiču se samo uslova pod kojim se može zaključiti ovakav ugovor i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.

Prema navedenim zakonskim odredbama zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada, a zaključuje se u pisanom obliku.

Obeležja dopunskog rada

Imajući u vidu zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio sledeće bitne karakteristike ugovora o dopunskom radu.

osnovni preduslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu je da se lice sa kojim se zaključuje već nalazi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. Ovo dalje implicira da se ovaj ugovor ne može zaključiti sa nezaposlenim licem, penzionerom, niti licem koje je u radnom odnosu sa radnim vremenom kraćim od punog.

drugo bitno obeležje ugovora o dopunskom radu je utvrđenost maksimalne dužine trajanja koja iznosi trećinu punog radnog vremena. Ovo znači da radno angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu može da traje najviše 13 časova i 20 minuta nedeljno.

-najzad, forma i sadržina ugovora o dopunskom radu imaju obavezne elemente koji podrazumevaju zaključivanje ugovora u pisanom obliku, te određivanje prava na novčanu naknadu i drugih prava i obaveza po osnovu rada.

Prema napred iznetom, osim postojanja ugovora o radu sa punim radnim vremenom, nije propisan nijedan dodatni uslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu. Ovo znači da zaposleni može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Ne postoji čak ni obaveza obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističi iz ugovora o dopunskom radu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa, pre svega da uskladi radno vreme. Nije izričito propisana ni obaveza zaposlenog da poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostavi dokaz o radu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali se to podrazumeva imajući u vidu prirodu ovog ugovora.

Zakon ne određuje delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu, tako da može da obuhvati različite poslove kod poslodavca i može se sklopiti u svim delatnostima u privredi. Nije utvrđeno ni ograničenje u smislu broja poslodavaca sa kojima se može sklopiti ovakav ugovor, te se može zaključiti da je dopušteno potpisati više takvih ugovora sa različitim poslodavcima, ali se uvek mora voditi računa o maksimalnom trajanju dopunskog rada. To znači da radno vreme po osnovu svih ugovora o dopunskom radu zbirno ne sme da pređe jednu trećinu punog radnog vremena, odnosno ukupno radno vreme po osnovu više potpisanih ugovora o dopunskom radu ne sme da traje duže od 13 časova i 20 minuta nedeljno.

Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o dopunskom radu pre svega čine podaci o ugovornim stranama, opis poslova koji se obavljaju, mesto i način obavljanja poslova, radno vreme, vremenski period angažovanja, odredbe o visini novčane naknade za obavljeni rad i razlozi za otkaz ugovora. Što se tiče drugih prava i obaveza po osnovu ugovora o dopunskom radu koji se određuju njegovom sadržinom, radi se o drugim primanjima koja se osim obavezne novčane naknade isplaćuju. To mogu biti naknada troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, naknada za ishranu, dnevnice za službena putovanja i drugo.

Veoma je važno napomenuti da se zakonske odredbe opisane u prethodnom delu teksta primenjuju u svim slučajevima ugovora o dopunskom radu, osim kada je posebnim propisima dopunski rad uređen na drugačiji način. Primera radi, Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje obavezu pismenog obaveštavanja direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse i drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost (to jet poslodavca sa kojim je zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom) o zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Takođe, Zakon o državnim službenicima propisuje niz ograničenja u pogledu dopunskog rada za lica čiji je radnopravni status regulisan ovim zakonom. U ovim slučajevima se primarno primenjuju odredbe iz posebnih zakona, a supsidijerno odredbe Zakona o radu za sva pitanja koja nisu regulisana posebnim propisom.

Uplata poreza i doprinosa

 Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu dopunskog rada regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o dopunskom radu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. To znači da se uzimaju u obzir i naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu, dnevnice i sve druge ugovorene i isplaćene naknade.

Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu dopunskog rada imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20%. Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.

Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu ima pravo samo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinosi za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne uplaćuju budući da su već plaćeni po osnovu zaposlenja (radnog odnosa sa punim radnim vremenom), a ove dve vrste doprinosa se plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu.

Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za dopunski rad obračunavaju se i plaćaju po odbitku, to jest isplatilac je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem.

 Zaključna razmatranja

Ugovor o dopunskom radu daje mogućnost dodatne zarade za sve one koji mogu uspešno da organizuju obavljanje posla kod više poslodavaca, to jest da obaveze usklade na taj način da rad kod jednog poslodavca ne bude na uštrb radnih rezultata kod drugog poslodavca. Ovakav oblik radnog angažovanja ne bi trebalo da stvara probleme u praksi jer je zamišljen kao mogućnost samo za one koji veći obim radnih obaveza mogu da savladaju na zadovoljavajući način. Međutim, u domaćoj praksi čak i ovakve odredbe mogu da proizvedu negativne pojave. To se pre svega odnosi na oblast zdravstva, gde se veliki broj lekara koji je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom u državnim domovima zdravlja, bolnicama i klinikama, angažuje po ugovoru o dopunskom radu u privatnim zdravstvenim ustanovama. To samo po sebi ne bi trebalo da bude problem, ali se u praksi javio nemali broj slučajeva u kojima obim i kvalitet  pružanja zdravstvenih usluga u državnim ustanovama trpi zbog privatnog angažovanja lekara. Ovakve pojave moraju sistemski da se reše kako građani ne bi trpeli posledice u tako važnoj oblasti kakva je pružanje zdravstvene zaštite. Neophodno je dosledno sprovoditi važeće propise, a ukoliko se pokaže nužnim i menjati ih u cilju pronalaženja boljih rešenja.

 

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(39) komentari

Korisnik 120a33ac4e 07. 10. 2024.

Poštovani Milane,

Zaposlen sam u zdravstvenoj ustanovi sa punim radnim vremenom. Da li mogu obavljati dopunski rad u privatnoj praksi bez saglasnosti direktora ustanove gde sam zaposlen u stalnom radnom odnosu ?

Srdačan pozdrav.

    Milan Predojevic 08. 10. 2024.

    POštovani
    Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik može da zaključi ugovor o dopunskom radu uz prethodnu saglasnost direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse, u kojoj je zaposlen sa punim radnim vremenom. Saglasnost se daje se na period od godinu dana.
    Pozdrav

Zorana Ivanović 01. 07. 2024.

Poštovani Milane.
Zanima me sledeća situacija:
Imamo invalidno lice u preduzeću koje želi da pređe u drugu firmu na puno radno vreme a u prvobitnoj da se ugovor o radu prebaci na ugovor o dopunskom radu. Razlog je što u prvobitnom preduzeću invalidno lice, ako ode, preduzeće će biti u deficitu sa invalidnim licem po zakonskom limitu (na 68 radnika ima 2 invalidna lica).
Da li može invalidno lice da bude prijavljeno u oba preduzeća s tim da u jednom bude na puno radno vrem,e a u drugom na ugovor o dopunskom radu?
U pitanju su poslovi iz ljudskih resursa.

Srdačan pozdrav,
Zorana Ivanović

    Milan Predojevic 01. 07. 2024.

    Poštovana Zorana
    Relevantna odredba glasi: Poslodavac koji ima obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom jeste svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje ima najmanje 20 zaposlenih lica i ne smatra se novoosnovanim poslodavcem u skladu sa Zakonom, odnosno Republika Srbija za zaposlene u državnim organima, autonomna pokrajina za zaposlene u pokrajinskim organima i jedinica lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinice lokalne samouprave. Pod zaposlenim licem podrazumeva se lice koje je u radnom odnosu u skladu sa propisima kojima se uređuju rad i radni odnosi i kao takvo je prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.
    Imaući u vidu navedenu odredbu, mišljenja sam da se potpisivanje ugovora o dopunskom radu ne može smatrati kao ispunjavanje obaveze zapošljavanja invalidnog lica, pošto se lice angažovano po ugovoru o dopunskom radu ne može smatrati zaposlenim licem, a u skladu sa citiraniom odredbom.
    Pozdrav

Dijana Milošević 01. 06. 2024.

Poštovani,

Molim Vas za odgovor. Ukoliko sam zaposlena na ugovor sa punim radnim vremenom 40h u jednoj firmi, dopunski rad u drugoj firmi nije dozvoljen na 20h, da li sam dobro razumela?
Hvala unapred!

    Milan Predojevic 02. 06. 2024.

    Poštovana Dijana
    Tako je. Prema Zakonu o radu zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. S obzirom da je puno radno vreme po zakonu 40 časova nedeljno, dopunski rad je moguć najviše do 13 časova nedeljno.
    Pozdrav

Adnan Bahović 16. 05. 2024.

Poštovani,
Zanima me da li je moguće zaključiti Ugovor o dopunskom radu sa istim poslodavcem?

    Milan Predojevic 18. 05. 2024.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Prema tome, mišljenja sam da je ugovor o dopunskom radu moguć samo kod drugog poslodavca.
    Pozdrav

Korisnik 142b73d906 24. 04. 2024.

Поштовани,
имам једну правну недоумицу и дилему и заиста бих волела да ми неко помогне и да адекватан одговор, наиме, ради се о следећем, послодавац је основна школа а запослени је запослен код више послодавац са различитим процентом ангажовања, моја дилема је у смислу утврђивања права на годишњи одмор, односно на који начин и у ком проценту се утврђује таквом запосленом дужина трајања годишњег одмора, да ли код оба послодавца фул одмор као да је са пуним ангажовањем или …. законски минимум јесте 20 дана са додацима предвиђеним законом и одлуком директора на име доприноса на раду… ако је запослен нпр у две школе и то у једној са 20 а у другој са 60 процената која школа како ради решење….
ХВАЛАА УНАПРЕД НА ОДГОВОРУ ЖЕЉНО ГА ИШЧЕКУЈЕМ

    Milan Predojevic 25. 04. 2024.

    Poštovana Jovana
    Shodno Zakonu o radu, lice angažovano na nepuno radno vreme ima pravo na godišnji odmor. Prema tome, kod svakog poslodavca kod koga je lice zasnovalo radni odnos sa nepunim radnim vremenom donosi se rešenje o godišnjem odmoru i kod svakog poslodavca zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dakle, kod oba poslodavca „ful odmor kao da je sa punim angažovanjem“. Svaka škola donosi rešenje na 20+ radnih dana odmora.
    Srdačan pozdrav

Vladimir Barišić 24. 03. 2024.

Poštovani,
Nadovezaću se na Vaš odgovor. S obzirom da ste rekli da nema pravnih prepreka da mi poslodavac kod kog imam 1/3 radnog vremena ne izda potvrdu o visini primanja,a da on to.nije učinio na moj zahtev,uz odgovor da se zaposlenim licima na dopunskom radu ne izdaje pomenuta potvrda ,da li u ovom slučaju imam osnov da podnosim tužbu protiv poslodavca zbog neizdavanja potvrde i na koji način to mogu da dokažemo?

    Milan Predojevic 26. 03. 2024.

    Poštovani Vladimire
    Prihodi po osnovu dopunskog rada ne uzmaju se u obzir prilikom obračuna bolovanja. Računaju se samo prihodi iz radnog odnosa, oni ulaze u osnovicu za obračun naknade zarade za vreme bolovanja. Prihod po osnovu dopunskog rada je prihod van radnog odnosa.
    Pozdrav

Vladimir Barišić 22. 03. 2024.

Poštovani,
Zaposlen sam u dve firme: u prvoj,primarnoj firmi imam puno radno vreme od 40h,u drugoj 1/3 ukupnog radnog vremena na mesečnom nivou,po Ugovoru o dopunskom radu. Tražio sam da mi se popuni potvrda o visini primanja u firmi u kojoj radim 1/3 radnog vremena ,ali mi je nisu izdali,uz obrazloženje da je ne izdaju zaposlenima na dopunskom radu. Da li mi možete reći da li je poslodavac kod koga imam 1/3 radnog vremena dužan po Zakonu o radu da mi izda pomenutu potvrdu ili nije?

    Milan Predojevic 25. 03. 2024.

    Poštovani Vladimire
    Što se tiče primanja nkanade zarade tokom privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, uzimaju se u obzir samo primanja iz radnog odnosa. Rad po osnovu ugovora o dopunskom radu je rad van radnog odnosa. Prema tome, ta primanja se ne računaju kod obračuna bolovanja.
    Pozdrav

Stojadin Denkic 15. 03. 2024.

Poštovani,

Imam dva pitanja:

1.U stalnom radnom odnosu u jednoj ustanovi.Otvorio sam preduzetnicku radnju koja nema dodirne tacke sa delatnošću koju moji poslodavac obavlja niti moje radno mesto kod poslodavca ima dodirne tacke sa delatnosću koju moj PR radnja obavlja.Da li mogu da potpisem ugovor o pruzanju usluga kao preduzetnik sa trenutnim poslodavcem?

2.Da li radnici zaposleni u sudstvu imaju pravo da otvore firmu kao dodatnu delatnost?

Unapred Vam hvala na odgovoru.

    Milan Predojevic 16. 03. 2024.

    Poštovani Stojadine
    1.Ukoliko ste u stalnom radnom odnosu u jednoj ustanovi i otvorili ste preduzetničku radnju koja nema dodirne tacke sa delatnošću koju Vaš poslodavac obavlja, niti Vaše radno mesto kod poslodavca ima dodirne tačke sa delatnošću koju Vaša PR radnja obavlja, mišljenja sam da možete da potpišete ugovor o pruzanju usluga kao preduzetnik sa trenutnim poslodavcem.
    2.Prema Zakonu o državnim službenicima, koji se primenjuje na zaposlene u sudovima, državni službenik ne sme da osnuje privredno društvo, javnu službu, niti da se bavi preduzetništvom.
    Pozdrav

      Stojadin Denkic 21. 03. 2024.

      Hvala Vam puno na odgovoru i savetu.

      Stojadin Denkic 26. 03. 2024.

      Još jedno pitanje.Da li po zakonu imam pravo da kao radnik javne ustanove osnujem PR radnju kao dodatnu delatnost?

        Milan Predojevic 28. 03. 2024.

        Poštovani
        Prema članu 29. Zakona o zaposlenima u javnim službama, zaposleni može da osnuje, odnosno da bude vlasnik udela privrednog društva, javne službe ili da se bavi preduzetništvom ako to nije zabranjeno zakonom, odnosno drugim propisom, ako time ne nastupaju okolnosti propisane članom 28. stav 1. ovog zakona ili pod drugim uslovima određenim zakonom kojim se uređuje rad javne službe. Okolnosti iz člana 28. stav 1. istog zakona su ovako definisane: zaposleni, odnosno radno angažovani može van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen zakonom ili drugim propisom, odnosno ako ne stvara mogućnost sukoba interesa zaposlenog.
        Prema tome, ako nije nekim posebnim zakonom zabranjeno da osnujete takvu radnju, odnosno ako nema sukoba interesa sa poslodavcem osnivanjem te PR Radnje, možete je osnovati koa zaposleni u javnoj službi.
        Podsećam da zaposleni u državnim organima ne mogu imati PR radnju
        Pozdrav

Dušan Marković 23. 02. 2024.

Poštovani,da li je moguće zaposliti vojno lice ugovorom o dopunskom radu? I koliki je fond sati ukoliko je isti na odmoru? Hvala

    Milan Predojevic 25. 02. 2024.

    Poštovani Dušane
    Sam Zakon o radu ne zabranjuje ugovor o dopunskom radu sa vojnim licem. Nisam upoznat sa propisima iz oblasti organizacije Vojske Srbije i nisam siguran da li ti propisi zabranjuju vojnimm lcika angažman izvan Vojske. O tome se može dpobiti informacija u samoj Vojsci, na upit zainteresovanog vojnog lica.
    Makismalno angažovanje po ugovoru o dopunskom radu jeste do trećine punog radnog vremena.
    Pozdrav

Nikola Ikonic 03. 12. 2023.

Poštovani, da li mogu da budem prijavljem da radim u 5-6 firmi posao bi bio marketinsog tipa i ja ne bih morao da provodim vreme ni u jednoj firmi to bih sve radio od kuće

    Milan Predojevic 03. 12. 2023.

    Poštovani Nikola
    Možete da budete angažovani istovremeno u više firmi, ako uspete sve da organizujete. To je moguće i kroz radni odnos, govor o dopunskom radu, kao i kroz ugovore van radnog odnosa. Ako to ućinite kroz više ugovora o radu, onda mora da bude više ugovora po osnovu kojih zajedno imate puno radno vreme. Preciznije, 5-6 ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom. Ako kroz nekoliko ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom dostignete puno radno vreme (40 sati nedeljno) onda možete potpisati i ugovor o dopunskom radu za najviše jednu trećinu punog radnog vremena. Najzad, mogući su i ugovori o delu i ugovori o privremenim i povremenim poslovima.
    Pozdrav

Anđelka Marković 12. 10. 2023.

Poštovani,
u radnom odnosu sam kod preduzetnika na puno radno vreme,zasnovao bih dopunski radni odnoskod drugog poslodavca čija delatnost nema nikakve veze sa prvim.
Da li sam u obavezi da od preuzetnika kod koga sam u radnom odnosu tražim nekakvu potvrdu o radnom odnosu da bi istu nosio na uvid kod drugog poslodavca.
Srdačan pozdrav!

    Milan Predojevic 13. 10. 2023.

    Poštovana Anđela
    Zakonom o radu nije propisano da je neophodna dozvola poslodavca da bi se zasnovao ugovor o dopunskom radu kod drugog poslodavca. Naravno, morate biti u mogućnosti da uskladite obaveze, to jest radno vreme tako da se ne pklapa, ali dozvola poslodavca za dopunski rad nije zakonom propisana.
    Pozdrav

Marija Dobrivojevic 28. 06. 2023.

Postovani,interesuje me da li mogu da radim dva posla koja inaju istu delatnost,tipa drogerija,tj.na prvom poslu sam na nepunom radnom vremenu,radila bih dodatno ali je drugi posao ista delatnost?

    Milan Predojevic 29. 06. 2023.

    Poštovana Marija
    Zakonom o radu propisano je da ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. To se zove klauzula zabrane konkurencije.
    Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
    Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
    Pošto zaposleni koji radi nepuno radno vreme može da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca do punog radnog vremena, možete zasnovati rad sa nepunim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali samo do punog radnog vremena (npr kod jednog poslodavca 25 sati nedlejno, a kod drugog 15, što ukupno čini puno radno vreme) ako kod sadašnjeg poslodavca nemate gore opisanu klauzulu zabrane konkurencije.
    Pozdrav

Milana Dudić 23. 05. 2023.

Poštovani,

da li kao osnivač stomatološke ordinacije mogu da ostvarim radni odnos u nekoj firmi sa punim radnim vremenom a da u svojoj ordinaciji radim dopunski? Hvala unapred.

    Milan Predojevic 23. 05. 2023.

    Poštovana Milana
    Ako ste u radnom odnosu sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca, ko d drugog možete biti angažovani po ugovoru o dopunskom radu, ali najviše do trećine punog radnog vremena.
    Pozdrav

Brigita Horvat-Majstorovic 17. 01. 2023.

Poštovani, da li po ugovoru o dopunskom radu ima pravo na godišnji odmor?

    Milan Predojevic 18. 01. 2023.

    Poštovana Brigita
    Lica angažovana po ugovoru o delu nemaju zakonsko pravo na plaćeni godišnji odmor. To pravo rezervisano je za lica u radnom odnosu.
    Pozdrav

Violeta Ivkovic 17. 06. 2020.

Postovani, molim za pomoc. Zaposlena sam u privatnom sektoru na puno radno vreme, a ukazuje mi se sansa za rad u obrazovnoj ustanovi na nekoliko sati nedeljno. Mogla bi uklopiti ova dva posla, ali ne znam da li to po zakonu moze. I kako moze ? Hvala

    Milan Predojevic 18. 06. 2020.

    Poštovana Violeta
    Zakon o radu propisuje da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Dakle možete da popišete ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, s tim da taj ugovor ne može da glasi na radno vreme duže od 13,33 časova nedeljno, što je jedna trećina punog radnog vremena.
    Pozdrav

Radosava Katic 01. 11. 2018.

Postovani
da li ja kao korisnik prevremene starosne penzije imam pravo da se zaposlim, i sta je duzan poslodavac da uplacuje ako me primi u radni odnos.
S postovanjem.
Rada Katic

    Milan Predojevic 19. 11. 2018.

    Poštovana Radosava
    Kao korisnik starosne penzije možete zasnovati radni odnos. Poslodavac od doprinosa uplaćuje samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
    Pozdrav

d42d406dde141c270119262d34ca8c8a 18. 10. 2018.

Poštovani,
da li privatni preduzetnik može da angažuje lice po ugovoru o dupunskom radu?
Ukoliko može, koliki su njegovi minimalni troškovi u tom slučaju?
Hvala.

    Milan Predojevic 23. 10. 2018.

    Poštovana
    Privatni preduzetnik može da angažuje po ugovoru o dopunskom radu lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca. Troškovi su porez na dohodak i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, po stopama koje su navedene u tekstu, na osnovicu čija visina zavisi od visine naknade koju plaćate angažovanom licu.
    Srdačan pozdrav

Aleksandar Stojiljkovic 16. 10. 2018.

Poštovani,
Koji je pravni status Ugovora o delu. Da pojasnim, da li kao stalno zaposleni na jednom radnom mestu mogu imati i Ugovor o delu sa drugim? Da li se i tu pojavljuje ograničenje u vidu 1/3 radnog vremena?
Hvala

    Milan Predojevic 18. 10. 2018.

    Poštovani Aleksandre
    Kao stalno zaposleni na jednom radnom mestu možete imati ugovor o delu sa drugim (naručiocem posla). Ovde nema vremenskog ograničenja zato što se ugovor o delu ne potpisuje na određeni vremenski period i radi obavljanja poslova koji spadaju u redovne delatnosti poslodavca, već radi izvršenja određenog intelektualnog ili fizičkog posla koji je van delatnosti poslodavca.
    Pozdrav