(101) komentari
Poštovani,
moj dever je ostao bez posla kao tehnološki višak i zbog isplaćene otpremnine izgubio pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe. Kako je imao kredit koji je osiguran za slučaj gubitka posla, u banci gde ima kredit su mu rekli da nema pravo na osiguranu sumu, jer nije ostvario pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe. Izgubio je posao u martu 2019. god i od tada je nezaposlen, a zbog bolesti i kasnije smrti majke nije se prijavio u evidenciji Nacionalne službe, jer je bio obuzet porodičnim problemima. Da li sada on može ostvariti neko pravo da naplati osiguranu sumu, jer je nastavio da plaća rate kredita, pozajmljujući novac od brata,a još uvek nema stalno zaposlenje? Da li ima pravo i na osnovu čega da tuži banku ili osiguravajuću kuću, iako nije zvanično u evidenciji Nacionalne službe, a nezaposlen je..? Hvala. Pozdrav!
Poštovana Jovanka
Ugovor o osiguranju od gubitka posla potpisuje se u banci u kojoj korisnik podiže kredit, tako da korisnik na jednom mestu zaključuje ugovor s dve finansijske institucije – bankom od koje dobija kredit i osiguravajućim društvom, od koga dobija polisu osiguranja od gubitka posla. Osiguravač ne može biti banka, već društvo za osiguranje s kojim banka ima zaključen ugovor. Za sva pitanja i nedoumice u vezi s polisom osiguranja, pored banke, Vaš dever može da kontaktira i društvo za osiguranje koje izdaje polisu.
Kada dođe do nastanka osiguranog slučaja, tj. gubitka posla, pod uslovom da prestanak radnog odnosa nije nastao krivicom korisnika, niti na njegov zahtev, društvo za osiguranje preuzima obavezu isplate određenog broja anuiteta (rata) umesto korisnika kredita. Broj mesečnih rata koje će osiguravajuća kuća isplatiti zavisi od vrste kredita i roka otplate, kao i od samog dogovora koji korisnici postignu s bankom i društvom za osiguranje prilikom zaključenja ugovora. Moguće je da se u osiguravajućem društvu pozivaju na to da bi novčana naknada od NSZ bila dokaz da se radi o prestanku posla bez krivice Vašeg devera, kao i bez njegove namere. Međutim, to nikako ne može biti jedini dokaz da je radni odnos prestao bez namere, odnosno krivice. Mišljenja sam da je rešenje o otkazu usled tehnološkog viška dovoljan dokaz o načinu prestanka radnog odnosa. Takođe, ne povlači svaki prestanak radnog odnosa zbog tehnološkog viška isplatu novčane naknade. Obratite se sa ovim pitanjem osiguravajućem društvu, a ako ne postignete dogovor, najbolje je da potražite stručnu pravnu pomoć radi eventualnog sudskog postupka.
Pozdrav
Mnogo Vam hvala.
Imam ugovor na neodredjeno , da li poslodavac može da mi uruči rešenje o tehnološkom višku dok sam na bolovanju , tj da li može da mi se prekine radni odnos kao tehnološkom višku dok sam na bolovanju.
Poštovani Ivane
Ukoliko su ispunjeni uslovi iz Zakona o radu za prestanak radnog odnosa po osnovu tehnološkog viška, činjenica bolovanja ne sprečava poslodavca da raskine radni odnos otkazom ugovora o radu, uz poštovanje zakonske procedure. Bolovanje ne znači nemogućnost prestanka radnog odnosa. Pravo na naknadu zarade za vreme privremen sprečenosti za rad vezano je za radni odnos, te ako prestane radni odnos na osnovu zakona prestaje i isplata bolovanja. Prema tome, ako su ispunjeni zakonski uslovi za prestanak radnog odnosa, isti može prestati bez obzira na to što je zaposleni na bolovanju (izuzetak je samo trudničko bolovanje-tada radni odnos ne može da prestane).
Pozdrav
Zanima me , ja sam u firmi od 1.3 2010. do 15.11 2015. sam radio na odredjeno vreme , a od tog datuma sam dobio resenje na neodredjeno. Na odredjeno vreme sam radio na ugovore koji u trajali po godinu dana i izmedju svagog ugovora su mi pravili prekid po mesec dana, ja nisam prekidao posao za tih mesec dana vec su me terali da radim preko omladinske zadruge, nisam sedeo kuci uopste za vreme tih prekida. Zanima me da li cu ja da dobijem otpremninu samo za ono vreme koje sam proveo na neodredjeno vreme ili na sve sto sam radio.
Poštovani Marko
Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, mišljenja sam da se visina otpremnine utvrđuje po svakoj navršenoj odini rada u radnom odnosu, a ne i za ostale vrste radnog angažovanja van radnog odnosa, čak i ako se radi o istom poslodavcu. Pošto niste precizirali da li se radi o otpremnini zbog tehnološkog viška ili odlaska u peniju, napominjem da ako se radi o odlasku u penziju poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Pozdrav
Radi se o tehnoloskom visku. Samo me interesuje, da li mi se vazi za isplatu otpremnine ono sto sam radio pod ugovorima, radio sam godinu dana pa onda preko omladinske zadruge 45 dana, sve to u istoj firmi, bez prekida posla znaci oni su mi sve zavrsavali, samo su mi davali nove ugovore, za tih godinu dana nisam dobio nikakvu otpremninu. Sada se promenio vlasnik i sve ce radnike da proglasi tehnoloskim viskom i svima ce da da otpremninu, nije mi sporno visina nadoknade i cetiri godine za stalni radni odnos, vec za onih sest sto su mi samo davali ugovore na godinu dana.
Poštovani Marko
Računaće se samo period kada ste bili u radnom odnosu, odnosno kada ste imali potpisan ugovor o radu. Nije važno da li je bio ugovor o radu na određeno ili na neodređeno vreme-sve se računa. Ugovori o privremeno povremenim poslovima, ugovori o delu ili bilo kakav drugi ugovor o angažovanju van radnog odnosa neće se uzeti u obzir. Dakle isključivo radni odnos.
Pozdrav
Pozdrav,zanima me da li bolovanje u zadnja tri meseca(npr u trajanju 2 nedelje) utice na iznos otpremnine ili se gleda bas iznos na ugovoru radnika?
Poštovani
Stav Ministarstva rada je da ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se za časove rada računa zarada za ostvareni rad, a za časove odsustvovanja sa rada računa se osnovna zarada uvećana za minuli rad (sve se sabere i podeli sa tri)
; ukoliko zaposleni prethodna tri meseca nije uopšte radio, to jest bio je na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva, za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos obračunate osnovne zarade uvećava za minuli rad (naravno, ovako dobijeni iznos se odeli sa tri)
Praktično, bolovanje se ne računa, već se umesto toga, za dane bolovanja računa po formuli osnovna zarada+munuli rad.
Pozdrav
Zdravo, zanima me otpremnina u firmi gde radim od 01.03.2003. i cije su poslednje 3 plate (neto) bile 92.000,00 dinara. To me interesuje u slucaju tehnoloskog viska.
Hvala
Maja
Poštovana Majo
Visina otpremnine koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenom za koga je utvrđeno da je tehnološki višak utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Zaradom u ovom smislu smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Imajući u vidu član 105. stav 2. Zakona po kojem se pod zaradom, koja je jedno od osnovnih prava zaposlenih, smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, Ministarstvo nadležno za rad izdalo je dva mišljenja prema kojima se pod zakonskim terminom „zarada zaposlenog isplaćena za poslednja 3 meseca“ podrazumeva zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju iz zarade zaposlenog-tzv. „bruto jedan“ iznos zarade. U isplatnom listiću (poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun) za poslednja tri meseca pre isplate otpremnine možete da utvrdite šta je tzv „bruto jedan“. Radi se o neto zaradi plus doprinosi koji idu na Vaš teret, odnosno neto zarada zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje koji se isplaćuju iz zarade. Ovde se ne računaju jedino doprinosi koji idu na teret poslodavca (tzv doprinosi na zaradu). Dakle, prvo proverite da li je visina otpremnine određena ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Ukoliko nije, primenjuje se zakonski minimum, odnosno trećina zarade (uvidom u obračun utvrdićete koliko to iznosi) za svaku od 17 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca.
Pozdrav
Poštovani,
Moj otac je 07.02.2020.god. ostvario pravo na starosnu penziju radeći kod poslodavca u privatnom sektoru, zaključno sa 10.02.2020.god., kada je i podneo zahtev PIO Fondu za isplatu penzije. Poslodavac je zatražio da on nastavi da radi kod njega i narednih godinu dana , tako da je od 18.02.2020.zasnovao radni onos po ugovoru o radu i nastavio da radi kod istog poslodavca. Pitanje: pravo na otpremninu ima ili nema, podnosi li sam zahtev poslodavcu(s obzirom da mu otpremnina nije do danas isplacena)? Koja su prava zaposlenog u ovom slucaju? Hvala.
Poštovani
Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade. Pod prosečnom zaradom smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Prema navedenom, jasno je da je poslodavac Vašeg oca bio dužan da mu isplati otpremninu jer je otišao u penziju iz radnog odnosa. Vaš otac i nije morao da podnese zahtev , poslodavac je svejedno bio dužan da donese rešenje o otpremnini. Sva dugovanja prema zaposlenom prilikom prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da isplati najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, u slučaju Vaešg oca do 07.marta 2020. godine. Činjenica da je nakon prestanka radnog odnosa i odlaska u penziju Vaš otac ponovo zasnovao radni odnos kod istog psolodavca sa prekidom od 11 dana ne utiče na ostvarivanje prava na otpremninu jer je ono uslovljeno isključivo jednim uslovom, a to je odlazak u penziju. Taj uslov je Vaš otac ispunio.
Pozdrav
Poštovana Nataša
Zakonom o radu je određeno da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u godini prestanka radnog odnosa. Prema tome imate pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora za 2020.godinu. Primera radi, ako Vam radni odnos prestane u maju imate pravo na trećinu godišnjeg odmora za 2020.godinu zato što biste imali 4 meseca rada. Ukoliko Vam poslodavac ne omogući ostvarivanje ovog prava, imate pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Pozdrav
Postovani,
Radim u jednoj sportkoj kladionici i zbog vanrednog stanja vecem broju ljudi su udelili otkaze. Ponudjene su nam dve opcije: – da potpisemo sporazumni raskid ugovora i da nas za otprilike mesec dana vrate na posao (sto jednom kada se potpise ugovor ne moze niko da nam garantuje) -da nas otpuste kao tehnoloski visak da bismo ostvarili pravo na biro odn novcanu pomoc od biroa u trajanju od tri meseca. Interesuje me da li mi imamo pravo na otpremninu od firme, konkretno ja radim 13 sa aprilom 14 meseci u firmi, od toga je 10 sa aprilom 11 meseci sa ugovorom na neodredjeno. Drugo pitanje, u slucaju da potpisemo sporazumni raskid ugovora da li su duzni da nam isplate paltu za april mesec, s obzirom da smo samo obavjali pojedine zadatke od kuce? Hvala unapred.
Poštovana Svetlana
Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Otpremnina ne može da bude niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca koji Vam isplaćuje otpremninu. Zaradom se smatra prosečna mesečna zarada isplaćena u poslednja tri meseca. Prema navedenim zakonskim odredbama, a imajući u vidu da imate jednu navršenu godinu rada kod sadašnjeg poslodavca, imate pravo na otpremninu u visini jedne trećine prosečne zarade koju ste ostvarili u poslednja tri meseca koja prethode mesecu prestanka rada i isplate otpremnine. U slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa imate pravo i na isplatu zarade za april. Rad od kuće smatra se radom kao i u prostorijama poslodavca, jedina razlika je u tome sto ste radne zadatke obavljali od kuće.
Pozdrav
Postovani,
U slucaju da zbog smanjenog obima posla postoji potreba da se jedan zaposleni otpusti kao tehnoloski visak, da li postoji procedura za to i da li moram da utvrdim kriterijume? Naime imamo dva kuvara ali trenutno zbog smanjenog obima posla moramo jednog da otpustimo kao tehnoloski visak uz naravno placanja otpremnine.
Poštovani Filipe
U Vašem slučaju, s obzirom da se radi o prestanku potrebe za radom samo jednog zaposlenog, nema potrebe za donošenjem programa rešavanja viška zaposlenih. To je obaveza poslodavca kod kojih veći broj (zakonom propisan, neću navoditi brojke u ovom odgovoru jer Vam nije važno) zaposlenih ostaje bez posla zbog tehnološkog viška. Vaša je obaveza da pre otkaza ugovora o radu isplatite otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Pozdrav
Poštovanje Milane,interesuje me sledeće ,da li poslodavac može da uradi sledeću stvar kao što i hoće da uradi….Nekolicina ljudi je proglašena tehnološkim viškom ,metakl industrija je u pitanju,zna se kako je regulisan način isplate otpremnine u metal industriji to je ok,nego poslodavac želi da izbegne plaćanje otrpremnine tako što radnkiku koji je tehnološki višak pronalazi drugi posao u nekoj drugoj firmi koja nema veze sa sadašnjom (neravno ne bitno gde je taj posao) i ako radnik odbije posao po njihovoj priči on gubi pravo na otpremninu a samim tim i na biro i isplatu biroa jer je odbio taj posao.Da li to mogu da rade?ako mogu, da li je regulisano zakonom ako ti pronalazi posao u drugoj firmi da plata može ili ne može biti manja od cifre definisane ugovorom? hvala
Poštovani
Zakon o radu je propisao obavezu za poslodavca da donese program rešavanja viška zaposlenih u sledećim slučajevima pojave tehnološkog viška: prestaje radni odnos za 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme; 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme; 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme; najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana. Program između ostalog sadrži mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje radi davanja mišljenja i dužan je da uzmeu obzir njihov predloge .Po zakonu, poslodavac je takođe dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe koji obavezuju poslodavca da u saradnji sa NSZ i sindikatom nađe novi posao za zaposlenog za čijim radom je prestala potreba jer je tehnološki višak, mišljenja sam da ukoliko poslodavac ispoštuje zakonsku proceduru i na taj način pronađe novi posao za radnika, nema obavezu isplate otpremnine. On će tu obavezu imati jedino ako donese otkaz ugovora o radu zbog tehnološkog viška, do čega u opisanim slučajevima ne dolazi.
Pozdrav
Da li se za otpremninu usled tehnološkog viška uračunava i godina kad je zaposleni bio na određeno vreme kod trenutnog poslodavca pa posle stekao pravo na neodređeno?
Poštovani Nebojša
Za otpremninu usled tehnološkog viška uračunava se i godina kad je zaposleni bio na određeno vreme kod trenutnog poslodavca pa posle stekao pravo na neodređeno.
Pozdrav
Poštovani,
U firmi u kojoj sam trenutno zaposlen, na neodređeno vreme, radim 2.5godine, odnosno 2cele kalendarske 2018/2019.
Međutim, neprekidnog staža imam ukupno 8god (2012-2019).
Da li aktuelna firma, u slučaju otpuštanja usled proglašavanja za tehnološki višak, obračunava otpremninu samo za vreme provedene u toj firmi ili ukupan neprekidni staž (do sada nisam koristio pravo na otpremninu, niti naknadu NSZ)
Unapred hvala
Poštovani Mirko
Aktuelna firma, u slučaju otpuštanja usled proglašavanja za tehnološki višak, obračunava otpremninu samo za vreme provedene u toj firmi, a ne ukupan neprekidni staž. Zakonska odredba glasi: „Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu“. Dakle, radi se o navršenim godinama rada u radnom odnosu kod sadašnjeg poslodavca, kod koga biste ostvarili pravo na otpremninu, a ne o ukupnom broju godina rada.
Pozdrav
Poštovani,
poslodavac ima ugovor sa gradom o javno privatnom partnerstvu do 31.01.2020. Samim tim i moj ugovor ističe tog dana. U firmi sam nepune četri godine. Već od 03.02.2020. krećem da radim u drugu firmu, koju sam naravno sam našao. Poslodavac ne želi da mi isplati otpremninu, navodeći da ja krećem da radim kod drugog poslodavca i to navodi kao razlog.
Da li ja imam pravo na otpremninu?
Poštovani Luka
Da li će poslodavac biti dužan da zaposlenom prilikom prestanka radnog odnosa isplati otpremninu zavisi od razloga prestanka radnog odnosa. Zakonom o radu je propisano pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji je proglašen tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, kao i prilikom prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju. U slučaju prestanka radnog odnosa po nekom drugom osnovu (npr. zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme) zaposleni nema pravo na isplatu otpremnine. Međutim, nema smetnji da poslodavac opštim aktom utvrdi da će zaposlenima i u drugim slučajevima prestanka radnog odnosa isplatiti otpremninu. U tom smislu, ukoliko je Vaš sadašnji poslodavac opštim aktom propisao isplatu otpremnine i u drugim slučajevima za koji Vi ispunjavate uslov, činjenica da ste sami našli drugi posao nije smetnja za isplatu otpremnine. Prema tome, ukoliko Vaš radni odnos prestaje zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme, poslodavac nema zakonsku obavezu isplate otpremnine, ali ne iz razloga jer ste našli drugi posao, već zato što mu zakon isplatu otpremnine nalaže samo ako ste tehnološki višak (penzioner evidentno niste).
Pozdrav
Poštovani,
Uručeno mi je Rešenje o otkazu Ugovora o radu usled tehnoloških,ekonomskih i organizacionih promena( tehnološki višak) i treba da mi se isplate zaostale zarade i otpremnina.
U ovoj Firmi sam radio UKUPNO preko 24.godina ali mi se za visinu otpremnine priznaje samo 18.godina iz razloga što prvobitnih oko 6.godina( od 1989.-1995.) ne priznaje jer sam u periodu od 1995.god do kraja 2001.godine bio nezaposlen na birou.Od tada do današnjeg dana sam bio stalno angažovan u istu Firmu.Da naglasim da za taj početni period( oko 6.godina) nisam dobio nikakvu otpremninu po prestanku tadašnjeg radnog odnosa.
Moje pitanje je da li imam pravo na otpremninu i za tih 6.godina.Još jednom napominjem da sam svih 24.godina radio u istu Firmu.
UNAPRED ZAHVALAN
Branko
Poštovani Branislave
Zakon ovo pitanje uređuje na sledeći način: „Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu“. Kako navedenom zakonskom odredbom nije određeno da se radi samo o navršenim godinama rada koje su bez prekida, mišljenja sam da Vam pripada otpremnina za sve 24 godine rada, zato što se radi o godinama rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu. Činjenica da su te 24 godine rada ostvarene u dva navrata od po 6 i 18 godina nije relevantna.
Pozdrav
Podnela sam zahtev za starosnu penziju 1.novembra 2019.god. Do danas 7.januara 2020.nisam dobila otpremninu. Radila sam 35 godina u prosveti. Koliki je maksimalni rok za isplatu, s obzirom da nisam dobila ni rešenje za penziju i nemam od čega da živim. Hvala unapred na odgovoru.
Verica
Poštovana Verice
Po Zakonu o radu poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade. Po istom Zakonu poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. S obzirom da se i pravo na otpremninu ostvaruje danom prestanka radnog odnosa, odnosno pri odlasku u penziju, mišljenja sam da se navedeni rok odnosi i na isplatu otprmenine.
Pozdrav
Koji je rok za ispaltu otpremnine, dali mi treba da pitamo gazdu za otpremninu ili to ide po zakonu, u pitanju je invaliska penzija.
Da li imam pravo na otpremninu u slucaju kada dobijam otkaz kao tehnoloaki visak, ako sam bio i manje od godinu dana u radnom odnosu, konkretno u mom slucaju 9 meseci? Hvala.
Poštovani Nikola
Zakon o radu utvrđuje obavezu poslodavca na isplatu otpremnine kod davanja otkaza zbog tehnološkog viška. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. S obzirom na navedeno, mišljenja sam da Vam pripada otpremnina utvrđena ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavvca, a koja ne može biti manja od trećine Vaše zarade.
Pozdrav
Poštovani otac mi ide u invalisku penziju, kod trenutnog poslodavca je od avgusta 2017, dobio je rešenje o odobrenju za invalisku penziju, sad valjda treba da ide da potpiše prekid ugovra, dali ima prava na otpreminu?
Poštovani Stefane
Prilikom svakog prestanka radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju, poslodavac je dužan da isplati otpremninu zaposlenom.
Pozdrav
Poštovani
suprug je danas potpisao Rešenje o prestanku radnog odnosa ( radni odnos je zasnovao u dve firme, ugovor o radu u Privrednom društvu ABA GROUP D.O.O. iz Beograda, a ustvari je zasnovao rani odnos na određeno vreme u „TELUS“ AD na određeno vreme do 31.10.2019, kao službenik obezbeđenja imovine sa nepunim radnim vremenom, 40h mesečno. Danas puni 65 godina i ostvaruje uslov za starosnu penziju. Da li ima pravo na otpremninu ? Nije dobio, niti potpisao nikakvo rešenje o isplati otpremnine. Da li treba nekome da se obrati ? Ko i kako mu isplaćuje otpremninu.. ABA GROUP ili „TELUS“ ?
Poštovana Emilija
Zakonska je obaveza poslodavca da donese rešenje o otpremnini sa danom ispunjavanja uslova za odlazak u penziju.
Pozdrav
Poštovani,
ako može mala pomoć. Malo me zbunjuje zakonska regulativa. Imam navršenu 1 godinu dana radnog staža u firmi, i u rešenju o prestanku radnog odnosa mi piše da imam pravo na otpremninu za tu godinu, što je i meni jasno. Proglašen sam tehnološkim viškom, a firma mi je u postupku likvidacije. E sad ono što mi nije jasno je koliki je iznos otpremnine. Trećina od jedne mesečne plate, trećina od zadnje tri plate, bruto, neto…. Evo ovako, dakle da pretpostavimo da se radi o neto iznosu, i evo neto iznos majska plata 37 500 rsd, aprilska plata 39 200 rsd,martovska plata 37 000 rsd… Dakle treba da mi isplate otpremninu za 1 godinnu rada u firmi, na onovu ovoga koliki mi je tačno iznos otpremnine? Polazimo od zakonskog minimuma, a ja sam iznose plata zaokruzio da bude lakse. Unapred hvala na odgovoru, i na svemu što vi iz Infostuda radite za nas, bolji ste od biroa milion puta. Svaki svoj posao sam našao preko Vašeg sajta.
Poštovani Vuče
Ukoliko visina otpremnine nije utvrđena opštim aktom Vašeg poslodavca, niti ugovorom o radu, onda se ima primeniti zakonski minimum, a to znači trećina prosečne mesečne zarade isplaćene za poslednja tri meseca za svaku godinu rada kod poslodavca. Konkretno, kod Vas to znači da se saberu tri poslednje isplaćene zarade koje ste označili u Vašem pitanju (martovska, aprilska i majska) i dobijeni zbir se podeli sa tri-tako se dobija prosečna zarada. Pošto imate samo jednu godinu staža kod ovog poslodavca, pripada Vam trećina od tako utvrđene prosečne zarade.
Pozdrav
Poštovani,
da li mi možete pomoći u tumačenju odluke o zatvaranju maloprodajnog objekta u kome radim, a u cilju razjašnjavanja da li imam pravo na otpremninu?
Odluka o zatvaranju glasi:
1.Zatvara se mp objekat „…“
2.Poslednji radni dan je 15.06.
3.Razlog donosenja odluke je pad prodaje sto je dovelo do poslovanja sa gubitkom, nesolventnosti i nelikvidnosti, iz cega je nastala potreba za smanjenjem troskova poslovanja i rada kod onih maloprodaja gde se ubraja i maloprodaja u „…“ koje nisu profitabilne.
Ja nisam potpisala sporazumni raskid ugovora o radu, vec je poslodavac odlucio da zatvori ovaj i jos nekoliko objekata.
Da li imam pravo na otpremninu?
Bila sam zaposlena kod poslodavca na neodredjeno, od 2015 god
Hvala.
Poštovana Sanela
U slučaju otkaza ugovora o radu do koga dolazi jer usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu. S obzirom da je Vaš poslodavac zatvorio nekoliko maloprodajnih objekata zbog lošijeg poslovanja, te je zbog toga bio prinuđen da otpusti određeni broj zaposlenih, mišljenja sam da se radi o tipičnom slučaju tehnološkog viška, odnosno da imate pravo na otpremninu.
Pozdrav
Poštovani,
Radio sam u jednoj firmi koju su prodali, tj. dobili smo novog vlasnika, on me je prebacio u matičnu firmu (tj. povezana lica) na odredjeno vreme, sa namerom da posle vratim u prvu firmu, medjutim prva firma je otišao u stačaj, ja dalje sam radio u matičnoj firmi, kad je istekao rok, primili su me na stalno.
Sada ako meg proglaše za tehnički višak, da li će mi računati godine koje sam radio i u prvoj firmi?
Poštovani Ištvane
U tekstu je navedeno sledeće: „Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca jer u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca, kao i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.Promena vlasništva nad kapitalom takođe se ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa zakonom.“
Imajući u vidu navedeno, mišljenja sam da treba da Vam se računaju i godine koje ste proveli u prvoj firmi.
Pozdrav
Poštovani,
Mom ocu je 18.09.2017.godine prestao radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju. Međutim, poslodavac mu do današnjeg dana nije isplatio otpremninu. Koji način je najbolji da ostvari svoje zakonsko pravo?
Poštovani Bojane
Potrebno je da se obratite poslodavcu zahtevom za isplatu otpremnine, jer je to zakonsko pravo Vašeg oca iz radnog odnosa. Obavestite ga da ćete u slučaju da ne postupi po Vašem zahtevu podneti tužbu nadležnom sudu za naknadu štete (rok zastare je 3 godine).
Pozdrav
Postovani G-ne Milane,
Radio sam na zeleznici od 1979-2001 god. Te godine sam Sporazumom o preuzimanju radnika , clan 43, stav 1 ZAKON O OSNOVAMA RADNIH ODNOSA , koji je tada bio aktuelan, presao u preduzece moje supruge i nisam dobio nikakvu otpremninu za to vreme provedeno na zeleznici, 22godine rada. Preduzece moje zene je dospelo u finansijske probleme i blokirano je 2011. i do dana danasnjeg vise ne posluje jer jer u blokadi vise 8 god . Saznao sam preko medija da Zeleznica daje otpremnine za radnike i s obzirom da od firme moje zene ne mogu da dobijem nikakvu otpremninu , obratio sam se njima – Zeleznici da mi daju otpremninu za te godine provedene tamo. Dobio sam negativan odgovor a nalazim se u nezavidnoj finansijskoj situaciji bez ikakvog prihoda a do starosne penzije mi je potrebno najmanje 3 god. Ja sam taj Sporazum onda potpisao jer mi je bilo receno da ako preduzece u koje prelazim propadne da imam pravo povratka u maticno preduzece- Zeleznice i da cu zadrzati sva prava koje sam i imao dok sam bio zvanicno kod njih i zaposlen.
Molim Vas recite mi da li imam pravo na otpremninu od Zeleznica Srbije
Unapred zahvalan Nikola Vitas
nikolavitas57@gmail.com
Poštovani
Pitanje koje ste uputili odnosi se na primenu zakona koji je uređivao prava i obaveze iz radnog odnosa 2001. godine. Tekst povodom koga ste uputili pitanje nije se bavio navedenom tematikom, te Vas molim da ovo pitanje uputite u rubriku „Pravnik odgovara“ na ovom istom sajtu.
Pozdrav
pitanje.
da li spedi otpremnina i vojnika po ugovoru koji je na pregledu za obnovu ugovora oglasen nesposobnim za vojnu sluzbu i na osnovu tog nalaza ostvario pravo na invalidsku penziju.
napominjem da vojni pravnici odbijaju to pravo zato sto je pravo na penziju nastalo posle isteka ugovora a i nije u pitanju profesionalna bolest ni povreda na radu.
Poštovani Zorane
Radnopravni položaj pripadnika Vojske uređen je Zakonom o Vojsci Srbije, zatim zakonom koji uređuje radne odnose u državnim organima, pa tek potom, ako neko pitanje nije određeno navedenim aktima, primenjuju se odredbe Zakona o radu. Pošto se tekst odnosi na odredbe Zakona o radu, i odgovor je u skladu sa odredbama ovog Zakona. Prema ovom propisu, da bi se ostvarilo pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju radni odnos treba da prestane zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju. U vašem primeru radni odnos je prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan (radni odnos na određeno vreme), a pravo na penziju je nastalo nakon isteka ugovora. Ukoliko je radni odnos prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan, a ne zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju, ne ostvaruje se pravo na otpremninu.
Pozdrav
Postovani, lose sam napisao pitanje… Postao sam tehnoloski visak, pa mi poslodavac nudi posao kod drugog poslodavca, za manju platu, nego sto sam radio kod njega, jer vise nema potrebu za mnom… Da li na to ima pravo i ako odbijem tu manju platu, da li je duzan da mi isplati otpremninu, ako mi da otkaz? Obzirom da nisam prihvatio taj posao sto mi nudi za manje pare… Izvinjavam se na dosadi i hvala
I jos nesto sto nisam napomenuo, a to je da sam kod ovog poslodavca 7 meseci…
Poštovani
I u tom slučaju je dužan da Vam iplati otptremninu. U svakom slučaju donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu zbog tehnološkog viška poslodavac je dužan da pre takvog otkaza isplati otpremninu.
Pozdrav
Postovani, ponudili su mi sporazumni raskid ugovora, sto ja necu da potpisem ili da me ostave prijavljenog jos mesec dana, a da ne radim i ne pojavljujem se na posao, pa ce mi isplatiti 50000 hiljada…Sta da radim?I kolika je ta otpremnina i koliko treba da mi daju, ako mi je plata bila za tih 7 meseci 50000 mesecno…Pomozite mi molim vas i kome treba da se obratim da bi dobio ono sto me sleduje po zakonu?Hvala i srdacan pozdrav
Poštovani Dalibore
Sporazumni raskid je moguć samo ako su obe strane saglasne, kao što i sam naziv sugeriše. Pošto Vi sa tim niste saglasni, ne može biti ni sporazuma, odnono sporazumnog raskida. U tekstu je navedeno kolika je minimalna otpremnina, poslodavac može samo da Vam isplati taj iznos ili više od toga, manje ne može. Za sve probleme koje imate u ostvarivanju prava iz radnog odnosa možete se obratiti Inspekciji za rad.
Pozdrav
Na koji nacin poslodavac dokazuje da je uplatio otpremninu radniku? Otac ide u invalidsku penziju i tvrde mu da u tom slucaju nema pravo na otpremninu.
Poštovani Dragane
Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini od dve prosečne zarade. Zakon ne pravi razliku između odlaska u starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju. Prema tome, pri svakom odlasku u penziju, pa i kod prestanka radnog odnosa zbog odlaska u invalidsku penziju, poslodavac je dužan da donese rešenje o isplati otpremnine. To rešenje će biti dokaz o zakonskom pravu koje Vaš otac ima i na onovu kojeg je poslodavac dužan da mu isplati otpremninu, koja će biti najmanje u visini dve prosečne zarade isplaćene u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Pozdrav
Postovani,poslodavac mi je raskinuo ugovor o radu usled tehnoloskog viska, ali mi nudi posao kod drugog poslodavca, gde mi je plata daleko manja… Da li ima pravo na to, da mi ne bi isplatio otpremninu ili mora da mi ponudi posao sa istom zaradom?
Poštovani Dalibore
S obzirom da je poslodavac raskinuo sa Vama ugovor o radu jer ste postali tehnološki višak, bio je dužan da Vam pre otlaza isplati otpremninu.
Pozdrav
Zaposlio sam se 1. Novembra 2007 god. Ali sam morao na sluzenje vojnog roka 1. juna 2009 godine. Vratio sam se na svoje radno mesto 1. Decembra 2009 god. Zanima me da li mi se otpremnina racuna za period od 1. Novembra 2007 ili od 1. Decembra 2009 god. ?
Poštovani
S obzirom da se na osnovu zakona visina otpremnine utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, period od 01. novembra 2007. godine do 31. maja 2009. godine Vam se uračunava prilikom isplate otpremnine, ukoliko se radi o radnom odnosu koji ste ostvarili kod poslodavca kod koga ostvarujete i pravo na otpremninu.
Srdačan pozdrav
Ako sam dobro razumeo meni se onda racuna otpremnina za period od 01. Novembra 2007 god. Do danasnjeg dana izuzev onih 6 meseci kada sam proveo na sluzenju vojnog roka? To je onda tacno 10 god. I 3 meseca na osnovu kojih mi se racuna otpremnina? 10x (1/3 proseka plate). Je l se racuna bruto ili neto plata? Hvala na odgovoru
Poštovani
Dobro ste razumeli.Otpremnina Vam se računa za period od 01. novembra 2007. godine, izuzev 6 meseci koje ste proveli na služenju vojnog roka, jer Vam je tada radni odnos mirovao (mirovala su sva prava i obaveze iz radnog odnosa). Imajući u vidu zakonsku formulaciju „isplaćena zarada“ sudovi su u praksi zauzeli stav, uključujući i najvišu sudsku instancu-Ustavni sud RS, da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jet neto zaradu, koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade.
Srdačan pozdrav.
Imam jedno pitanje u vezi otpremnine koje me interesuje ? Zaposlen sam u firmi za obezbeđivanje imovine na neodređeno vreme,gde sam zaposlen desetak godina gde je osnivač Telekom i u tu kćerku firmu su bivši radnici pošte i telekoma prešli sa većom platom i svim pravima kao pre..Jer smo bili tehnološki viškovi u pomenutim firmama a to nam je bilo ponuđeno kao rešenje za nezaposlenost u tom momentu ?! A sad posle toliko godina sprema se prodaja istih i politike koja se promenula..
Mene se intereuje ako bi poslodavac i osnivač prodao li promenuo ime firme a mi nepotpišemo nove anekse ugovora, koja su naša prava i da li imamo pravo na otpremninu ?! Hvala unapred na odogovorima !!!
Poštovani
Pitanje koje ste postavili odnosi se na ostvarivanje prava zaposlenih kod statusne promene, odnono promene poslodavca, a ne na ostvarivanje prava u slučaju tehnološkog viška, u koje spada pravo na otpremninu.
Prema odredbama Zakona o radu kojima se uređuju prava zaposlenih kod promene poslodavca, u slučaju da Vaš sadašnji poslodavac (poslodavac prethodnik) odluči da proda firmu, novi poslodavac (poslodavac sledbenik) od njega preuzima opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene. Vaš trenutni poslodavac dužan je da o prenošenju ugovora o radu na novog poslodavca pisanim putem obavesti sve zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi. Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od 5 radnih dana od dana kada mu je dostavljeno pisano obaveštenje da će doći do prenosa ugovora o radu na novog poslodavca, Vaš trenutni poslodavac može da vam otkaže ugovor o radu. U tom slučaju ne ostvarujete pravo na otpremninu jer Vam radni odnos ne prestaje zato što ste tehnološki višak, već zato što ste odbili prenos ugovora o radu na novog poslodavca. Pravo na otpremninu poslodavac je dužan da isplati samo u slučaju prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju ili ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla (tehnološki višak). U opisanom slučaju se ne radi o tome da je zbog organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem Vašeg posla, već se ugovor o radu prenosi na novog poslodavca.
Što se tiče prava zaposlenih kod promene poslodavca važno je reći da je poslodavac sledbenik dužan da primenjuje kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka istekne vreme na koji je ugovor zaključen, ili se zaključi novi kolektivni ugovor kod poslodavca sledbenika.
Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o datumu i razlozima promene poslodavca, kao i o pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na položaj zaposlenih i merama za njihovo ublažavanje. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da, najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublažavanja socijalno-ekonomskih posledica na položaj zaposlenih. Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu neposredno obavešteni o navedenim okolnostima
Srdačan pozdrav
Stav VKS izrazen u lex specialis i za casus pro se ne bi trebalo siroko tumaciti.
Stav VKS dat je u obrazlozenju CASUSA pro se, koje ne vezuje u meritumu.
Pravo lica na otpremninu (ovde osnov tehnoloski visak, kolokvijalnim recnikom u opisu odlucne cinjenice od znacaja za meritum) je licno pravo, neotudjivo, neprenosivo, i, u teorijskom delu, izvedeno iz i prema osnovu prava lica na ekonomsku nezavisnost a uzrokovano preduzetnickim obavezama poslodavca koje ne vrsi.
Lice se prava ne moze odreći iz osnova postojanja determinante IUS COGENS-a i ustavno pravnog poretka.
Sledom primene takvog prava, poslodavac koji je obavezan za izvrsenje u korist lica koje je odlukom poslodavca proglaseno za tehnoloski visak, obavezan je i izvrsiti u korist zasticenog lica i ne moze svoju obavezu preneti na drugoga poslodavca.
Kako poslodavac i pravno lice poslodavca nisu drugi poslodavac niti mesto za prijavu potrebe za zaposljavanjem (jer je to pravni subjekt i pravno lice i institucija NSZ ili Agencija kada NSZ ugovori prosirenje i na koju in apstracto izvrsi delegaciju svojih zakonskih obaveza zaposljavanja lica, u opciji izbora korisnika usluga-nezaposleno lice i/ili lice koje trazi zaposlenje), tako poslodavac koji je obavezan na isplatu otpremnine, ne moze zaposliti beneficijara po isplati kod drugog poslodavca(cak i kada bi ga uputio, iz nekog osnova, na privremeni rad kod drugoga poslodavca iz osnova saglasnosti volja oba ALI I UPUĆENOG LICA, usled nastupanja smanjenja obima poslova kod poslodavca koji upucuje). u slucaju eventualnog nastupanja, pravo lica na utilizaciju otpremnine kod poslodavca kogd koga je steceno nije prestalo, vec je odlozeno u izvrsenju obaveze poslodavca uputioca i dospeva u prinudnom izvrsenju najkasnije prestankom rada lica kod poslodavca kod koga je upucen, prema okolostima slucaja.
Sledstveno, obaveza poslodavca da iz osnova proglasenja za tehnoloski visak izvrsi isplatu otpremnine, nije prestala upucenjem kod drugog poslodavca.
Stav Ustavnog Suda u RS je tacan po navedenom pitanju, stav VKS nije predmet sirokog tumacenja i moze dovesti do pravnog navodjenja u nezeljenom pravcu.
Stav VKS po navedenom pitanju NE VEZUJE prirodom sistemske inauguracije VKS u pravosudnom sistemu RS. Zakljucno, VKS nije zakonodavac, izvodi odluke u pojedinacnom slucaju, i takve odluke nisu predmet sirokog tumacenja niti daju osnov imperativnosti ma za koji drugi slucaj, i nisu primenjive na lica (fizicka ili pravna), subjekte prava i povezana,in apstracto. Stav VKS ne vezuje.
M. Bogetic
Poštovani Mirko,
Evo odgovora Milana Predojevića:
Poštovani
Pre svega želim da Vam se zahvalim na iscrpnoj analizi teme o kojoj smo pisali.
Što se tiče stavova koji ste izneli, moram da se složim sa činjenicom da Vrhovni kasacioni sud nije zakonodavac, da njegove presude nisu izvor prava u formalnom smislu, odnosno ne predstavljaju opšte pravilo već odluku u pojedinačnom slučaju, ali svakako da u mnogome utiču na praksu nižestepenih sudova. Zbog navedenog smatrao sam da je veoma važno da naši čitaoci imaju u vidu da je u jednom sporu koji je vođen zbog neisplaćivanja otpremnine, vrhovna sudska instanca donela presudu u kojoj je zauzet stav da zaposlenom kome je prestao radni odnos zbog tehnološkog viška ne pripada otpremnina jer mu jeposlodavac obezbedio kontinuitet u radnom odnosu zapošljavanjem kod drugog poslodavca. Ovo je citat iz navedene presude Vrhovnog kasacionog suda: „Tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ali mu je upravo tuženi obezbedio meru zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca. Na taj način tužiocu je obezbeđen kontinuitet radnog odnosa, pa iako je došlo do promene poslodavca nije došlo do gubitka zarade (kod tuženog je radni odnos prestao 20.05.2012. godine, a sa novim poslodavcem je radni odnos zasnovan 21.05.2012. godine) i zbog toga tužiocu ne pripada otpremnina.“
Srdačan pozdrav
Govorite o zaposlenima na neodredjeno vreme. Šta se dešava sa radnicima koji su u radnom odnosu na odredjeno vreme (ugovorom o radu jasno precizirano trajanje)? Da li radnici na odredjeno vreme imaju manja prava po osnovu Zakona o radu i pratecih zakona? Šta se dešava sa radnicima koji su dobili otkaz usled samanjenja obima posla, ali nisu mogli biti proglašeni tehnološkim viškom jer Zakon o radu ne prepoznaje zaposlene na odredjeno vreme? Konkretno, zaposleni na odredjeno vreme u prosveti sa stažom u dotičnoj školi od 6,5 godina ukupno?
Poštovana Gordana,
Evo odgovora pravnka Milana Predojevića;
Radnici na određeno vreme imaju sva prava iz radnog odnosa kao i radnici na neodređeno vreme. U tekstu je reč o zaposlenima kojima je radni odnos prestao ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (tehnološki višak). Pema tome, ukoliko ne govorimo o odlasku u penziju, pravo na otpremninu ima samo zaposleni kojem u aktu o prestanku radnog odnosa stoji da je usled usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem njegovog posla ili je došlo do smanjenja obima posla. Ukoliko radni odnos prestaje zbog isteka vremenskog perioda na koji je zaključen, zaposleni nema pravo na otpremninu jer razlog za prestanak radnog odnosa nije tehnološki višak, već istek ugovora o radu na određeno vreme. U primeru koji ste naveli, imajući u vidu odredbe Zakona o radu izvesno je da se radi o više ugovora o radu koji su zaključen na određeno vreme (uglavnom radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog u školi). U tom slučaju istekom vremena na koji je ugovor zaključen ispunjeni su uslovi za prestanak radnog odnosa. Radni odnos ne prestaje jer je zaposleni tehnološki višak, već zbog toga što je istekao rok na koji je zaključen, te nema osnova za isplatu otpremnine.