Prestanak radnog odnosa i otpremnina

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

maj 16

Kada govorimo o isplati otpremnine kao dužnosti poslodavca, odnosno pravu zaposlenog, na početku treba reći da je Zakon o radu propisuje u dva slučaja:

  • pri odlasku zaposlenog u penziju i
  • kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom.

Imajući u vidu dva konteksta u kojima je Zakon o radu pominje, otpremnina se može  posmatrati kao svojevrsna nagrada za dotadašnju lojalnost poslodavcu, ali i kao socijalna kategorija jer ublažava štetnu posledicu prestanka radnog odnosa, koja se ogleda u izostanku zarade. U slučaju isplate otpremnine pri odlasku zaposlenog u penziju njena uloga je da nagradi za dugogodišnji rad, kao i da pruži socijalnu sigurnost u periodu između prestanka radnog odnosa i započinjanja isplate penzije.Kod prestanka radnog odnosa usled proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom otpremnina predstavlja novčanu naknadu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom radi gubitka zarade do čega dolazi bez krivice zaposlenog, kada prestane potreba za poslovima koje je radio, ili se značajno smanji njihov obim, te se zbog toga otkaže ugovor o radu. Stoga je u ovom slučaju namena otpremnine da se zaposlenom obezbedi finansijska podrška u međurazdoblju između prestanka jednog i početka drugog radnog odnosa.

Isplata otpremnine zaposlenom pri odlasku u penziju

Zakon o radu je ustanovio dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade. Pod prosečnom zaradom u ovom slučaju zakonodavac podrazumeva prosečnu zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Bitno je napomenuti da se pod pojmom dve prosečne zarade podrazumeva dve prosečne bruto zarade, to jest neto zarade uvećane za porez i doprinose na teret zaposlenog.

U skladu sa ovim odredbama zakona zaposleni ima pravo na otpremninu samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju.

Što se tiče visine otpremnine, ona se određuje opštim aktom poslodavca, dok zakon utvrđuje samo najmanji iznos koji svaki zaposleni pri odlasku u penziju mora da dobije. S obzirom da poslodavac opštim aktom i ugovorom o radu koji potpisuje sa zaposlenim može da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, otpremninu može da isplati i u iznosu većem od zakonom određenog. Ukoliko opšti akt poslodavca ne uređuje ovo pitanje, ili predvidi iznos koji je niži od zakonom određenog iznosa, poslodavac je dužan da izvrši isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon, što znači dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Treba istaći da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu.

Konkretno, prethodni navodi u praksi znače da poslodavac na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju uzima poslednji podatak koji je Republički zavod za statistiku objavio u „Službenom glasniku Republike Srbije“ o prosečnoj zaradi na području cele Republike, i ima obavezu da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati dvostruki iznos te zarade. Neisplaćivanje ove otpremnine prekršaj je poslodavca za koji je propisana novčana kazna.

Isplata otpremnine u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom

Kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Zakon o radu je naveo i takozvani tehnološki višak, odnosno nastupanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla i/ili značajno smanjenje obima posla. U slučaju ovog otkaznog razloga poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu.

Navedena odredba je imperativnog karaktera budući da je propisan i prekršaj poslodavca i novčana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.Takođe, brojne su odluke sudova kojim je rešenje o otkazu ugovora o radu ocenjeno kao nezakonito usled toga što poslodavac pre otkaza nije isplatio otpremninu zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom.

Poslodavci u nekim slučajevima, kao jača ugovorna strana i koristeći svoj dominantan položaj, ovu zakonsku obavezu pokušavaju da izbegnu potpisujući sporazume sa zaposlenima koji su tehnološki višak po kojima se zaposleni odriče od otpremnine. Ustavni sud je, međutim, doneo niz odluka kojima je utvrdio da se prava na otpremninu ne može niko odreći, te sporazumi poslodavca i zaposlenog te vrste ne proizvode pravno dejstvo, odnosno poslodavac je dužan da isplati otpremninu određenu zakonom. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo jer postoje određena prava kojih se po Ustavu niko ne može odreći, među koja spada i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.Tako Ustavni sud u jednoj od svojih presuda u obrazloženju navodi sledeće:

„Ustav izričito utvrđuje da se zaposleni prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, ne može odreći. S obzirom na to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje se zaposleni u smislu člana 60. stav 4. Ustava ne može odreći, to se zaključenjem vansudskog poravnanja kojim se odriče prava na otpremninu, podnosilac ustavne žalbe u suštini odrekao neotuđivog ustavnog prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa. Kako se podnosilac nije mogao odreći prava na otpremninu, to i zaključeno vansudsko poravnanje nije moglo proizvesti pravne posledice“.

S bzirom na brojne odluke Ustavnog suda koje zauzimaju stav o nemogućnosti odricanja od otpremnine, nižestepeni sudovi su dužni da prihvate pravno shvatanje, odnosno vezani su mišljenjima i odlukama Ustavnog suda, što je neophodno radi poštovanja načela zakonitosti i pravne sigurnosti.

Postoji jedan izuzetak od navedene obavezne isplate. Ukoliko poslodavac, u okviru Programa za rešavanje viška zaposlenih sprovede neku od mera za zapošljavanje konkretnih lica, nema obavezu isplate otpremnine navedenim licima. Vrhovni kasacioni sud u jednoj od svojih presuda navodi da bez obzira što je zaposlenom prestao radni odnos usled prestanka potrebe za njegovim radom, ukoliko mu je poslodavac obezbedio meru zapošljavanja- rad kod drugog poslodavca, nije dužan da mu isplati otpremninu.

Prema svemu iznetom, poslodavac ima zakonsku obavezu isplate otpremnine u slučaju davanja otkaza zaposlenom iz razloga što je utvrdio da je tehnološki višak i svako drugo postupanje (osim u opisanom izuzetku) predstavlja prekršaj poslodavca i povlači zakonom određene sankcije. Pravo na isplatu otpremnine zaposlenog u opisanom slučaju je neotuđivo.

Utvrđivanje visine otpremnine u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom

Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Zaradom u ovom slučaju zakon smatra prosečnu mesečnu zaradu zaposlenog isplaćenu za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. S obzirom na zakonsku formulaciju (isplaćena zarada) većina sudova, uključujući i Ustavni sud postupajući u jednoj ustavnoj žalbi iz 2015. godine, zauzeli su stav da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jest neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca jer u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca, kao i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Promena vlasništva nad kapitalom takođe se ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa zakonom.

Dakle zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine, čiji je minimum utvrđen Zakonom o radu, pa ona ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, kod poslodavca prethodnika čiji je opšti akt i sve ugovore o radu nasledio sadašnji poslodavac, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem kod koga ostvaruje pravo na otpremninu (u odnosu na fizička lica povezanim licem se smatraju određeni srodnici, supružnici itd., dok se u odnosu na pravno lice povezanim smatraju lica koja u tom pravnom licu imaju značajno učešće u kapitalu ili su kontrolni član tog lica i sl.).

Zaposlenom se ne može isplatiti manji iznos od napred navedenog zakonskog minimuma, dok je isplata većeg iznosa moguća i poželjna, a u svemu utvrđena u skladu sa opštim aktom poslodavca. Opštim aktom ili ugovorom o radu ipak ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog zakonom.

Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca. Prema tome, svaka navršena godina rada za koju je uračunata trećina zarade prilikom isplate otpremnine više ne može da bude osnov za ostvarivanje prava na otpremninu.

Gore izneto znači da ukoliko je zaposleni, na primer, nakon 6 godina rada kod poslodavca proglašen tehnološkim viškom, pripadaju mu najmanje dve prosečne neto mesečne zarade koje su mu isplaćene u poslednja tri meseca (kada se saberu trećina zarade zaposlenog za svaku od šest navršenih godina rada dobije se ukupno iznos od šest trećina, odnosno dve cele zarade). Ukoliko opšti akt kod tog poslodavca ili ugovor o radu predviđaju veći iznos po jednoj godini navršenog rada od trećine zarade zaposlenog poslodavac je u obavezi da isplati taj veći iznos.

Značaj otpremnine

Veliki broj sudskih sporova vodi se upravo zbog otpremnine. Imajući u vidu njenu socijalnu komponentu, odnosno činjenicu da predstavlja ključnu finansijsku potporu zaposlenima kojima je prestao radni odnos i koji se nalaze u međuvremenu između prestanka radnog odnosa, kada je zarada kod prethodnog poslodavca često osnovni izvor prihoda, i početka drugog radnog odnosa, odnosno ostvarivanja prava na penziju, veoma je važno da sudska praksa beskompromisno zauzme stav o neotuđivosti prava na otpremninu i primeni pravnog shvatanja Ustavnog suda. Na taj način značajno će doprineti osećaju socijalne sigurnosti kod lica koja se nalaze u turbulentnom periodu života u kojem je potrebno obezbediti novi izvor prihoda i egzistencije.

 

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(52) komentari

Filip Radlinski 23. 03. 2020.

Postovani,

U slucaju da zbog smanjenog obima posla postoji potreba da se jedan zaposleni otpusti kao tehnoloski visak, da li postoji procedura za to i da li moram da utvrdim kriterijume? Naime imamo dva kuvara ali trenutno zbog smanjenog obima posla moramo jednog da otpustimo kao tehnoloski visak uz naravno placanja otpremnine.

    Milan Predojević 24. 03. 2020.

    Poštovani Filipe
    U Vašem slučaju, s obzirom da se radi o prestanku potrebe za radom samo jednog zaposlenog, nema potrebe za donošenjem programa rešavanja viška zaposlenih. To je obaveza poslodavca kod kojih veći broj (zakonom propisan, neću navoditi brojke u ovom odgovoru jer Vam nije važno) zaposlenih ostaje bez posla zbog tehnološkog viška. Vaša je obaveza da pre otkaza ugovora o radu isplatite otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
    Pozdrav

aed38b1bd61fc713583646298a6dc8d0 04. 03. 2020.

Poštovanje Milane,interesuje me sledeće ,da li poslodavac može da uradi sledeću stvar kao što i hoće da uradi….Nekolicina ljudi je proglašena tehnološkim viškom ,metakl industrija je u pitanju,zna se kako je regulisan način isplate otpremnine u metal industriji to je ok,nego poslodavac želi da izbegne plaćanje otrpremnine tako što radnkiku koji je tehnološki višak pronalazi drugi posao u nekoj drugoj firmi koja nema veze sa sadašnjom (neravno ne bitno gde je taj posao) i ako radnik odbije posao po njihovoj priči on gubi pravo na otpremninu a samim tim i na biro i isplatu biroa jer je odbio taj posao.Da li to mogu da rade?ako mogu, da li je regulisano zakonom ako ti pronalazi posao u drugoj firmi da plata može ili ne može biti manja od cifre definisane ugovorom? hvala

    Milan Predojević 06. 03. 2020.

    Poštovani
    Zakon o radu je propisao obavezu za poslodavca da donese program rešavanja viška zaposlenih u sledećim slučajevima pojave tehnološkog viška: prestaje radni odnos za 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme; 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme; 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme; najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana. Program između ostalog sadrži mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje radi davanja mišljenja i dužan je da uzmeu obzir njihov predloge .Po zakonu, poslodavac je takođe dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe koji obavezuju poslodavca da u saradnji sa NSZ i sindikatom nađe novi posao za zaposlenog za čijim radom je prestala potreba jer je tehnološki višak, mišljenja sam da ukoliko poslodavac ispoštuje zakonsku proceduru i na taj način pronađe novi posao za radnika, nema obavezu isplate otpremnine. On će tu obavezu imati jedino ako donese otkaz ugovora o radu zbog tehnološkog viška, do čega u opisanim slučajevima ne dolazi.
    Pozdrav

Nebojša Stojković 25. 02. 2020.

Da li se za otpremninu usled tehnološkog viška uračunava i godina kad je zaposleni bio na određeno vreme kod trenutnog poslodavca pa posle stekao pravo na neodređeno?

    Milan Predojević 26. 02. 2020.

    Poštovani Nebojša
    Za otpremninu usled tehnološkog viška uračunava se i godina kad je zaposleni bio na određeno vreme kod trenutnog poslodavca pa posle stekao pravo na neodređeno.
    Pozdrav

Mirko Miletic 10. 02. 2020.

Poštovani,
U firmi u kojoj sam trenutno zaposlen, na neodređeno vreme, radim 2.5godine, odnosno 2cele kalendarske 2018/2019.
Međutim, neprekidnog staža imam ukupno 8god (2012-2019).
Da li aktuelna firma, u slučaju otpuštanja usled proglašavanja za tehnološki višak, obračunava otpremninu samo za vreme provedene u toj firmi ili ukupan neprekidni staž (do sada nisam koristio pravo na otpremninu, niti naknadu NSZ)
Unapred hvala

    Milan Predojević 12. 02. 2020.

    Poštovani Mirko
    Aktuelna firma, u slučaju otpuštanja usled proglašavanja za tehnološki višak, obračunava otpremninu samo za vreme provedene u toj firmi, a ne ukupan neprekidni staž. Zakonska odredba glasi: „Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu“. Dakle, radi se o navršenim godinama rada u radnom odnosu kod sadašnjeg poslodavca, kod koga biste ostvarili pravo na otpremninu, a ne o ukupnom broju godina rada.
    Pozdrav

Luka Hajmerl 29. 01. 2020.

Poštovani,
poslodavac ima ugovor sa gradom o javno privatnom partnerstvu do 31.01.2020. Samim tim i moj ugovor ističe tog dana. U firmi sam nepune četri godine. Već od 03.02.2020. krećem da radim u drugu firmu, koju sam naravno sam našao. Poslodavac ne želi da mi isplati otpremninu, navodeći da ja krećem da radim kod drugog poslodavca i to navodi kao razlog.
Da li ja imam pravo na otpremninu?

    Milan Predojević 29. 01. 2020.

    Poštovani Luka
    Da li će poslodavac biti dužan da zaposlenom prilikom prestanka radnog odnosa isplati otpremninu zavisi od razloga prestanka radnog odnosa. Zakonom o radu je propisano pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji je proglašen tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, kao i prilikom prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju. U slučaju prestanka radnog odnosa po nekom drugom osnovu (npr. zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme) zaposleni nema pravo na isplatu otpremnine. Međutim, nema smetnji da poslodavac opštim aktom utvrdi da će zaposlenima i u drugim slučajevima prestanka radnog odnosa isplatiti otpremninu. U tom smislu, ukoliko je Vaš sadašnji poslodavac opštim aktom propisao isplatu otpremnine i u drugim slučajevima za koji Vi ispunjavate uslov, činjenica da ste sami našli drugi posao nije smetnja za isplatu otpremnine. Prema tome, ukoliko Vaš radni odnos prestaje zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme, poslodavac nema zakonsku obavezu isplate otpremnine, ali ne iz razloga jer ste našli drugi posao, već zato što mu zakon isplatu otpremnine nalaže samo ako ste tehnološki višak (penzioner evidentno niste).
    Pozdrav

Branislav Gušatović 21. 01. 2020.

Poštovani,
Uručeno mi je Rešenje o otkazu Ugovora o radu usled tehnoloških,ekonomskih i organizacionih promena( tehnološki višak) i treba da mi se isplate zaostale zarade i otpremnina.
U ovoj Firmi sam radio UKUPNO preko 24.godina ali mi se za visinu otpremnine priznaje samo 18.godina iz razloga što prvobitnih oko 6.godina( od 1989.-1995.) ne priznaje jer sam u periodu od 1995.god do kraja 2001.godine bio nezaposlen na birou.Od tada do današnjeg dana sam bio stalno angažovan u istu Firmu.Da naglasim da za taj početni period( oko 6.godina) nisam dobio nikakvu otpremninu po prestanku tadašnjeg radnog odnosa.
Moje pitanje je da li imam pravo na otpremninu i za tih 6.godina.Još jednom napominjem da sam svih 24.godina radio u istu Firmu.

UNAPRED ZAHVALAN
Branko

    Milan Predojević 23. 01. 2020.

    Poštovani Branislave
    Zakon ovo pitanje uređuje na sledeći način: „Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu“. Kako navedenom zakonskom odredbom nije određeno da se radi samo o navršenim godinama rada koje su bez prekida, mišljenja sam da Vam pripada otpremnina za sve 24 godine rada, zato što se radi o godinama rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu. Činjenica da su te 24 godine rada ostvarene u dva navrata od po 6 i 18 godina nije relevantna.
    Pozdrav

Tamara Durkovic 07. 01. 2020.

Podnela sam zahtev za starosnu penziju 1.novembra 2019.god. Do danas 7.januara 2020.nisam dobila otpremninu. Radila sam 35 godina u prosveti. Koliki je maksimalni rok za isplatu, s obzirom da nisam dobila ni rešenje za penziju i nemam od čega da živim. Hvala unapred na odgovoru.
Verica

    Milan Predojević 08. 01. 2020.

    Poštovana Verice
    Po Zakonu o radu poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade. Po istom Zakonu poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. S obzirom da se i pravo na otpremninu ostvaruje danom prestanka radnog odnosa, odnosno pri odlasku u penziju, mišljenja sam da se navedeni rok odnosi i na isplatu otprmenine.
    Pozdrav

Stefan Иричанин 25. 09. 2019.

Koji je rok za ispaltu otpremnine, dali mi treba da pitamo gazdu za otpremninu ili to ide po zakonu, u pitanju je invaliska penzija.

Nikola Nikolic 28. 08. 2019.

Da li imam pravo na otpremninu u slucaju kada dobijam otkaz kao tehnoloaki visak, ako sam bio i manje od godinu dana u radnom odnosu, konkretno u mom slucaju 9 meseci? Hvala.

    Milan Predojević 13. 09. 2019.

    Poštovani Nikola
    Zakon o radu utvrđuje obavezu poslodavca na isplatu otpremnine kod davanja otkaza zbog tehnološkog viška. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. S obzirom na navedeno, mišljenja sam da Vam pripada otpremnina utvrđena ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavvca, a koja ne može biti manja od trećine Vaše zarade.
    Pozdrav

Stefan Иричанин 22. 08. 2019.

Poštovani otac mi ide u invalisku penziju, kod trenutnog poslodavca je od avgusta 2017, dobio je rešenje o odobrenju za invalisku penziju, sad valjda treba da ide da potpiše prekid ugovra, dali ima prava na otpreminu?

    Milan Predojević 23. 08. 2019.

    Poštovani Stefane
    Prilikom svakog prestanka radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju, poslodavac je dužan da isplati otpremninu zaposlenom.
    Pozdrav

Emilija Gajić 26. 07. 2019.

Poštovani
suprug je danas potpisao Rešenje o prestanku radnog odnosa ( radni odnos je zasnovao u dve firme, ugovor o radu u Privrednom društvu ABA GROUP D.O.O. iz Beograda, a ustvari je zasnovao rani odnos na određeno vreme u „TELUS“ AD na određeno vreme do 31.10.2019, kao službenik obezbeđenja imovine sa nepunim radnim vremenom, 40h mesečno. Danas puni 65 godina i ostvaruje uslov za starosnu penziju. Da li ima pravo na otpremninu ? Nije dobio, niti potpisao nikakvo rešenje o isplati otpremnine. Da li treba nekome da se obrati ? Ko i kako mu isplaćuje otpremninu.. ABA GROUP ili „TELUS“ ?

    Milan Predojević 30. 07. 2019.

    Poštovana Emilija
    Zakonska je obaveza poslodavca da donese rešenje o otpremnini sa danom ispunjavanja uslova za odlazak u penziju.
    Pozdrav

Vuk Brakočević 20. 06. 2019.

Poštovani,
ako može mala pomoć. Malo me zbunjuje zakonska regulativa. Imam navršenu 1 godinu dana radnog staža u firmi, i u rešenju o prestanku radnog odnosa mi piše da imam pravo na otpremninu za tu godinu, što je i meni jasno. Proglašen sam tehnološkim viškom, a firma mi je u postupku likvidacije. E sad ono što mi nije jasno je koliki je iznos otpremnine. Trećina od jedne mesečne plate, trećina od zadnje tri plate, bruto, neto…. Evo ovako, dakle da pretpostavimo da se radi o neto iznosu, i evo neto iznos majska plata 37 500 rsd, aprilska plata 39 200 rsd,martovska plata 37 000 rsd… Dakle treba da mi isplate otpremninu za 1 godinnu rada u firmi, na onovu ovoga koliki mi je tačno iznos otpremnine? Polazimo od zakonskog minimuma, a ja sam iznose plata zaokruzio da bude lakse. Unapred hvala na odgovoru, i na svemu što vi iz Infostuda radite za nas, bolji ste od biroa milion puta. Svaki svoj posao sam našao preko Vašeg sajta.

    Milan Predojević 26. 06. 2019.

    Poštovani Vuče
    Ukoliko visina otpremnine nije utvrđena opštim aktom Vašeg poslodavca, niti ugovorom o radu, onda se ima primeniti zakonski minimum, a to znači trećina prosečne mesečne zarade isplaćene za poslednja tri meseca za svaku godinu rada kod poslodavca. Konkretno, kod Vas to znači da se saberu tri poslednje isplaćene zarade koje ste označili u Vašem pitanju (martovska, aprilska i majska) i dobijeni zbir se podeli sa tri-tako se dobija prosečna zarada. Pošto imate samo jednu godinu staža kod ovog poslodavca, pripada Vam trećina od tako utvrđene prosečne zarade.
    Pozdrav

Sanela Kostić 17. 06. 2019.

Poštovani,

da li mi možete pomoći u tumačenju odluke o zatvaranju maloprodajnog objekta u kome radim, a u cilju razjašnjavanja da li imam pravo na otpremninu?
Odluka o zatvaranju glasi:
1.Zatvara se mp objekat „…“
2.Poslednji radni dan je 15.06.
3.Razlog donosenja odluke je pad prodaje sto je dovelo do poslovanja sa gubitkom, nesolventnosti i nelikvidnosti, iz cega je nastala potreba za smanjenjem troskova poslovanja i rada kod onih maloprodaja gde se ubraja i maloprodaja u „…“ koje nisu profitabilne.

Ja nisam potpisala sporazumni raskid ugovora o radu, vec je poslodavac odlucio da zatvori ovaj i jos nekoliko objekata.
Da li imam pravo na otpremninu?
Bila sam zaposlena kod poslodavca na neodredjeno, od 2015 god

Hvala.

    Milan Predojević 18. 06. 2019.

    Poštovana Sanela
    U slučaju otkaza ugovora o radu do koga dolazi jer usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu. S obzirom da je Vaš poslodavac zatvorio nekoliko maloprodajnih objekata zbog lošijeg poslovanja, te je zbog toga bio prinuđen da otpusti određeni broj zaposlenih, mišljenja sam da se radi o tipičnom slučaju tehnološkog viška, odnosno da imate pravo na otpremninu.
    Pozdrav

Ištvan Tot 10. 06. 2019.

Poštovani,

Radio sam u jednoj firmi koju su prodali, tj. dobili smo novog vlasnika, on me je prebacio u matičnu firmu (tj. povezana lica) na odredjeno vreme, sa namerom da posle vratim u prvu firmu, medjutim prva firma je otišao u stačaj, ja dalje sam radio u matičnoj firmi, kad je istekao rok, primili su me na stalno.
Sada ako meg proglaše za tehnički višak, da li će mi računati godine koje sam radio i u prvoj firmi?

    Milan Predojević 14. 06. 2019.

    Poštovani Ištvane
    U tekstu je navedeno sledeće: „Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca jer u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca, kao i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.Promena vlasništva nad kapitalom takođe se ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa zakonom.“
    Imajući u vidu navedeno, mišljenja sam da treba da Vam se računaju i godine koje ste proveli u prvoj firmi.
    Pozdrav

Bojan Stojilković 19. 03. 2019.

Poštovani,
Mom ocu je 18.09.2017.godine prestao radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju. Međutim, poslodavac mu do današnjeg dana nije isplatio otpremninu. Koji način je najbolji da ostvari svoje zakonsko pravo?

    Milan Predojević 28. 03. 2019.

    Poštovani Bojane
    Potrebno je da se obratite poslodavcu zahtevom za isplatu otpremnine, jer je to zakonsko pravo Vašeg oca iz radnog odnosa. Obavestite ga da ćete u slučaju da ne postupi po Vašem zahtevu podneti tužbu nadležnom sudu za naknadu štete (rok zastare je 3 godine).
    Pozdrav

53f69fc77567ad4ecbcb91a5183f8e72 18. 01. 2019.

Postovani G-ne Milane,

Radio sam na zeleznici od 1979-2001 god. Te godine sam Sporazumom o preuzimanju radnika , clan 43, stav 1 ZAKON O OSNOVAMA RADNIH ODNOSA , koji je tada bio aktuelan, presao u preduzece moje supruge i nisam dobio nikakvu otpremninu za to vreme provedeno na zeleznici, 22godine rada. Preduzece moje zene je dospelo u finansijske probleme i blokirano je 2011. i do dana danasnjeg vise ne posluje jer jer u blokadi vise 8 god . Saznao sam preko medija da Zeleznica daje otpremnine za radnike i s obzirom da od firme moje zene ne mogu da dobijem nikakvu otpremninu , obratio sam se njima – Zeleznici da mi daju otpremninu za te godine provedene tamo. Dobio sam negativan odgovor a nalazim se u nezavidnoj finansijskoj situaciji bez ikakvog prihoda a do starosne penzije mi je potrebno najmanje 3 god. Ja sam taj Sporazum onda potpisao jer mi je bilo receno da ako preduzece u koje prelazim propadne da imam pravo povratka u maticno preduzece- Zeleznice i da cu zadrzati sva prava koje sam i imao dok sam bio zvanicno kod njih i zaposlen.

Molim Vas recite mi da li imam pravo na otpremninu od Zeleznica Srbije

Unapred zahvalan Nikola Vitas
nikolavitas57@gmail.com

    Milan Predojević 29. 01. 2019.

    Poštovani
    Pitanje koje ste uputili odnosi se na primenu zakona koji je uređivao prava i obaveze iz radnog odnosa 2001. godine. Tekst povodom koga ste uputili pitanje nije se bavio navedenom tematikom, te Vas molim da ovo pitanje uputite u rubriku „Pravnik odgovara“ na ovom istom sajtu.
    Pozdrav

Zoran Bajic 27. 10. 2018.

pitanje.
da li spedi otpremnina i vojnika po ugovoru koji je na pregledu za obnovu ugovora oglasen nesposobnim za vojnu sluzbu i na osnovu tog nalaza ostvario pravo na invalidsku penziju.
napominjem da vojni pravnici odbijaju to pravo zato sto je pravo na penziju nastalo posle isteka ugovora a i nije u pitanju profesionalna bolest ni povreda na radu.

    Milan Predojević 29. 10. 2018.

    Poštovani Zorane
    Radnopravni položaj pripadnika Vojske uređen je Zakonom o Vojsci Srbije, zatim zakonom koji uređuje radne odnose u državnim organima, pa tek potom, ako neko pitanje nije određeno navedenim aktima, primenjuju se odredbe Zakona o radu. Pošto se tekst odnosi na odredbe Zakona o radu, i odgovor je u skladu sa odredbama ovog Zakona. Prema ovom propisu, da bi se ostvarilo pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju radni odnos treba da prestane zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju. U vašem primeru radni odnos je prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan (radni odnos na određeno vreme), a pravo na penziju je nastalo nakon isteka ugovora. Ukoliko je radni odnos prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan, a ne zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju, ne ostvaruje se pravo na otpremninu.
    Pozdrav

      Dalibor Spasic 29. 10. 2018.

      Postovani, lose sam napisao pitanje… Postao sam tehnoloski visak, pa mi poslodavac nudi posao kod drugog poslodavca, za manju platu, nego sto sam radio kod njega, jer vise nema potrebu za mnom… Da li na to ima pravo i ako odbijem tu manju platu, da li je duzan da mi isplati otpremninu, ako mi da otkaz? Obzirom da nisam prihvatio taj posao sto mi nudi za manje pare… Izvinjavam se na dosadi i hvala

        Dalibor Spasic 29. 10. 2018.

        I jos nesto sto nisam napomenuo, a to je da sam kod ovog poslodavca 7 meseci…

        Milan Predojević 30. 10. 2018.

        Poštovani
        I u tom slučaju je dužan da Vam iplati otptremninu. U svakom slučaju donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu zbog tehnološkog viška poslodavac je dužan da pre takvog otkaza isplati otpremninu.
        Pozdrav

          Dalibor Spasic 30. 10. 2018.

          Postovani, ponudili su mi sporazumni raskid ugovora, sto ja necu da potpisem ili da me ostave prijavljenog jos mesec dana, a da ne radim i ne pojavljujem se na posao, pa ce mi isplatiti 50000 hiljada…Sta da radim?I kolika je ta otpremnina i koliko treba da mi daju, ako mi je plata bila za tih 7 meseci 50000 mesecno…Pomozite mi molim vas i kome treba da se obratim da bi dobio ono sto me sleduje po zakonu?Hvala i srdacan pozdrav

          Milan Predojević 19. 11. 2018.

          Poštovani Dalibore
          Sporazumni raskid je moguć samo ako su obe strane saglasne, kao što i sam naziv sugeriše. Pošto Vi sa tim niste saglasni, ne može biti ni sporazuma, odnono sporazumnog raskida. U tekstu je navedeno kolika je minimalna otpremnina, poslodavac može samo da Vam isplati taj iznos ili više od toga, manje ne može. Za sve probleme koje imate u ostvarivanju prava iz radnog odnosa možete se obratiti Inspekciji za rad.
          Pozdrav

Dragan Mladenovic 09. 10. 2018.

Na koji nacin poslodavac dokazuje da je uplatio otpremninu radniku? Otac ide u invalidsku penziju i tvrde mu da u tom slucaju nema pravo na otpremninu.

    Milan Predojević 12. 10. 2018.

    Poštovani Dragane
    Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini od dve prosečne zarade. Zakon ne pravi razliku između odlaska u starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju. Prema tome, pri svakom odlasku u penziju, pa i kod prestanka radnog odnosa zbog odlaska u invalidsku penziju, poslodavac je dužan da donese rešenje o isplati otpremnine. To rešenje će biti dokaz o zakonskom pravu koje Vaš otac ima i na onovu kojeg je poslodavac dužan da mu isplati otpremninu, koja će biti najmanje u visini dve prosečne zarade isplaćene u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
    Pozdrav

      Dalibor Spasic 28. 10. 2018.

      Postovani,poslodavac mi je raskinuo ugovor o radu usled tehnoloskog viska, ali mi nudi posao kod drugog poslodavca, gde mi je plata daleko manja… Da li ima pravo na to, da mi ne bi isplatio otpremninu ili mora da mi ponudi posao sa istom zaradom?

        Milan Predojević 29. 10. 2018.

        Poštovani Dalibore
        S obzirom da je poslodavac raskinuo sa Vama ugovor o radu jer ste postali tehnološki višak, bio je dužan da Vam pre otlaza isplati otpremninu.
        Pozdrav

Aleksandar Jevtic 09. 07. 2018.

Zaposlio sam se 1. Novembra 2007 god. Ali sam morao na sluzenje vojnog roka 1. juna 2009 godine. Vratio sam se na svoje radno mesto 1. Decembra 2009 god. Zanima me da li mi se otpremnina racuna za period od 1. Novembra 2007 ili od 1. Decembra 2009 god. ?

    Milan Predojević 09. 07. 2018.

    Poštovani

    S obzirom da se na osnovu zakona visina otpremnine utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, period od 01. novembra 2007. godine do 31. maja 2009. godine Vam se uračunava prilikom isplate otpremnine, ukoliko se radi o radnom odnosu koji ste ostvarili kod poslodavca kod koga ostvarujete i pravo na otpremninu.

    Srdačan pozdrav

      Aleksandar Jevtic 09. 07. 2018.

      Ako sam dobro razumeo meni se onda racuna otpremnina za period od 01. Novembra 2007 god. Do danasnjeg dana izuzev onih 6 meseci kada sam proveo na sluzenju vojnog roka? To je onda tacno 10 god. I 3 meseca na osnovu kojih mi se racuna otpremnina? 10x (1/3 proseka plate). Je l se racuna bruto ili neto plata? Hvala na odgovoru

        Milan Predojević 10. 07. 2018.

        Poštovani
        Dobro ste razumeli.Otpremnina Vam se računa za period od 01. novembra 2007. godine, izuzev 6 meseci koje ste proveli na služenju vojnog roka, jer Vam je tada radni odnos mirovao (mirovala su sva prava i obaveze iz radnog odnosa). Imajući u vidu zakonsku formulaciju „isplaćena zarada“ sudovi su u praksi zauzeli stav, uključujući i najvišu sudsku instancu-Ustavni sud RS, da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jet neto zaradu, koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade.
        Srdačan pozdrav.

Goran Popnovakov 01. 06. 2018.

Imam jedno pitanje u vezi otpremnine koje me interesuje ? Zaposlen sam u firmi za obezbeđivanje imovine na neodređeno vreme,gde sam zaposlen desetak godina gde je osnivač Telekom i u tu kćerku firmu su bivši radnici pošte i telekoma prešli sa većom platom i svim pravima kao pre..Jer smo bili tehnološki viškovi u pomenutim firmama a to nam je bilo ponuđeno kao rešenje za nezaposlenost u tom momentu ?! A sad posle toliko godina sprema se prodaja istih i politike koja se promenula..
Mene se intereuje ako bi poslodavac i osnivač prodao li promenuo ime firme a mi nepotpišemo nove anekse ugovora, koja su naša prava i da li imamo pravo na otpremninu ?! Hvala unapred na odogovorima !!!

    Milan Predojević 08. 06. 2018.

    Poštovani

    Pitanje koje ste postavili odnosi se na ostvarivanje prava zaposlenih kod statusne promene, odnono promene poslodavca, a ne na ostvarivanje prava u slučaju tehnološkog viška, u koje spada pravo na otpremninu.
    Prema odredbama Zakona o radu kojima se uređuju prava zaposlenih kod promene poslodavca, u slučaju da Vaš sadašnji poslodavac (poslodavac prethodnik) odluči da proda firmu, novi poslodavac (poslodavac sledbenik) od njega preuzima opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene. Vaš trenutni poslodavac dužan je da o prenošenju ugovora o radu na novog poslodavca pisanim putem obavesti sve zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi. Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od 5 radnih dana od dana kada mu je dostavljeno pisano obaveštenje da će doći do prenosa ugovora o radu na novog poslodavca, Vaš trenutni poslodavac može da vam otkaže ugovor o radu. U tom slučaju ne ostvarujete pravo na otpremninu jer Vam radni odnos ne prestaje zato što ste tehnološki višak, već zato što ste odbili prenos ugovora o radu na novog poslodavca. Pravo na otpremninu poslodavac je dužan da isplati samo u slučaju prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju ili ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla (tehnološki višak). U opisanom slučaju se ne radi o tome da je zbog organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem Vašeg posla, već se ugovor o radu prenosi na novog poslodavca.
    Što se tiče prava zaposlenih kod promene poslodavca važno je reći da je poslodavac sledbenik dužan da primenjuje kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka istekne vreme na koji je ugovor zaključen, ili se zaključi novi kolektivni ugovor kod poslodavca sledbenika.
    Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o datumu i razlozima promene poslodavca, kao i o pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na položaj zaposlenih i merama za njihovo ublažavanje. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da, najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublažavanja socijalno-ekonomskih posledica na položaj zaposlenih. Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu neposredno obavešteni o navedenim okolnostima

    Srdačan pozdrav

Mirko Bogetic 19. 05. 2018.

Stav VKS izrazen u lex specialis i za casus pro se ne bi trebalo siroko tumaciti.
Stav VKS dat je u obrazlozenju CASUSA pro se, koje ne vezuje u meritumu.
Pravo lica na otpremninu (ovde osnov tehnoloski visak, kolokvijalnim recnikom u opisu odlucne cinjenice od znacaja za meritum) je licno pravo, neotudjivo, neprenosivo, i, u teorijskom delu, izvedeno iz i prema osnovu prava lica na ekonomsku nezavisnost a uzrokovano preduzetnickim obavezama poslodavca koje ne vrsi.
Lice se prava ne moze odreći iz osnova postojanja determinante IUS COGENS-a i ustavno pravnog poretka.
Sledom primene takvog prava, poslodavac koji je obavezan za izvrsenje u korist lica koje je odlukom poslodavca proglaseno za tehnoloski visak, obavezan je i izvrsiti u korist zasticenog lica i ne moze svoju obavezu preneti na drugoga poslodavca.
Kako poslodavac i pravno lice poslodavca nisu drugi poslodavac niti mesto za prijavu potrebe za zaposljavanjem (jer je to pravni subjekt i pravno lice i institucija NSZ ili Agencija kada NSZ ugovori prosirenje i na koju in apstracto izvrsi delegaciju svojih zakonskih obaveza zaposljavanja lica, u opciji izbora korisnika usluga-nezaposleno lice i/ili lice koje trazi zaposlenje), tako poslodavac koji je obavezan na isplatu otpremnine, ne moze zaposliti beneficijara po isplati kod drugog poslodavca(cak i kada bi ga uputio, iz nekog osnova, na privremeni rad kod drugoga poslodavca iz osnova saglasnosti volja oba ALI I UPUĆENOG LICA, usled nastupanja smanjenja obima poslova kod poslodavca koji upucuje). u slucaju eventualnog nastupanja, pravo lica na utilizaciju otpremnine kod poslodavca kogd koga je steceno nije prestalo, vec je odlozeno u izvrsenju obaveze poslodavca uputioca i dospeva u prinudnom izvrsenju najkasnije prestankom rada lica kod poslodavca kod koga je upucen, prema okolostima slucaja.
Sledstveno, obaveza poslodavca da iz osnova proglasenja za tehnoloski visak izvrsi isplatu otpremnine, nije prestala upucenjem kod drugog poslodavca.
Stav Ustavnog Suda u RS je tacan po navedenom pitanju, stav VKS nije predmet sirokog tumacenja i moze dovesti do pravnog navodjenja u nezeljenom pravcu.
Stav VKS po navedenom pitanju NE VEZUJE prirodom sistemske inauguracije VKS u pravosudnom sistemu RS. Zakljucno, VKS nije zakonodavac, izvodi odluke u pojedinacnom slucaju, i takve odluke nisu predmet sirokog tumacenja niti daju osnov imperativnosti ma za koji drugi slucaj, i nisu primenjive na lica (fizicka ili pravna), subjekte prava i povezana,in apstracto. Stav VKS ne vezuje.
M. Bogetic

    Tatjana Vidaković 27. 05. 2018.

    Poštovani Mirko,

    Evo odgovora Milana Predojevića:
    Poštovani

    Pre svega želim da Vam se zahvalim na iscrpnoj analizi teme o kojoj smo pisali.
    Što se tiče stavova koji ste izneli, moram da se složim sa činjenicom da Vrhovni kasacioni sud nije zakonodavac, da njegove presude nisu izvor prava u formalnom smislu, odnosno ne predstavljaju opšte pravilo već odluku u pojedinačnom slučaju, ali svakako da u mnogome utiču na praksu nižestepenih sudova. Zbog navedenog smatrao sam da je veoma važno da naši čitaoci imaju u vidu da je u jednom sporu koji je vođen zbog neisplaćivanja otpremnine, vrhovna sudska instanca donela presudu u kojoj je zauzet stav da zaposlenom kome je prestao radni odnos zbog tehnološkog viška ne pripada otpremnina jer mu jeposlodavac obezbedio kontinuitet u radnom odnosu zapošljavanjem kod drugog poslodavca. Ovo je citat iz navedene presude Vrhovnog kasacionog suda: „Tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ali mu je upravo tuženi obezbedio meru zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca. Na taj način tužiocu je obezbeđen kontinuitet radnog odnosa, pa iako je došlo do promene poslodavca nije došlo do gubitka zarade (kod tuženog je radni odnos prestao 20.05.2012. godine, a sa novim poslodavcem je radni odnos zasnovan 21.05.2012. godine) i zbog toga tužiocu ne pripada otpremnina.“

    Srdačan pozdrav

GORDANA MITIĆ 18. 05. 2018.

Govorite o zaposlenima na neodredjeno vreme. Šta se dešava sa radnicima koji su u radnom odnosu na odredjeno vreme (ugovorom o radu jasno precizirano trajanje)? Da li radnici na odredjeno vreme imaju manja prava po osnovu Zakona o radu i pratecih zakona? Šta se dešava sa radnicima koji su dobili otkaz usled samanjenja obima posla, ali nisu mogli biti proglašeni tehnološkim viškom jer Zakon o radu ne prepoznaje zaposlene na odredjeno vreme? Konkretno, zaposleni na odredjeno vreme u prosveti sa stažom u dotičnoj školi od 6,5 godina ukupno?

    Tatjana Vidaković 20. 05. 2018.

    Poštovana Gordana,
    Evo odgovora pravnka Milana Predojevića;
    Radnici na određeno vreme imaju sva prava iz radnog odnosa kao i radnici na neodređeno vreme. U tekstu je reč o zaposlenima kojima je radni odnos prestao ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (tehnološki višak). Pema tome, ukoliko ne govorimo o odlasku u penziju, pravo na otpremninu ima samo zaposleni kojem u aktu o prestanku radnog odnosa stoji da je usled usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem njegovog posla ili je došlo do smanjenja obima posla. Ukoliko radni odnos prestaje zbog isteka vremenskog perioda na koji je zaključen, zaposleni nema pravo na otpremninu jer razlog za prestanak radnog odnosa nije tehnološki višak, već istek ugovora o radu na određeno vreme. U primeru koji ste naveli, imajući u vidu odredbe Zakona o radu izvesno je da se radi o više ugovora o radu koji su zaključen na određeno vreme (uglavnom radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog u školi). U tom slučaju istekom vremena na koji je ugovor zaključen ispunjeni su uslovi za prestanak radnog odnosa. Radni odnos ne prestaje jer je zaposleni tehnološki višak, već zbog toga što je istekao rok na koji je zaključen, te nema osnova za isplatu otpremnine.