Prijateljstvo na poslu: Gde se nalazi granica između uživanja i opreza?

Društvo za poslepodnevnu kafu ili subotnji, noćni izlazak u grad se pažljivo bira, baš kao i osobe sa kojima će se deliti intimne tajne i tražiti saveti prilikom donošenja bitnih, ali i realno gledano, onih ne toliko krucijalnih odluka, koje nama u tom trenutku izgledaju najvažnije na svetu. To mora da bude neko od poverenja, čiji pogledi na svet ne moraju nužno biti jednaki sa vašima, već je od presudnog značaja da vas poznaje i zna šta je dobro za vas, čak i onda kad za to mora da upotrebi reči koje zabole.

To se zove prijateljstvo, koje vremenom prerasta u drugarstvo, koje je u širem smislu daleko prisniji i emotivno čvršći odnos od prijateljstva. Ali, za trenutak, možemo se vratiti na opšte prihvaćeni stav da su u pitanju dva ista pojma koja označavaju emocionalan odnos koji je građen i negovan duži vremenski period.

S druge strane, kolege sa posla su „silom prilika nametnute“, vremenski okvir razgovora sa njima je ukalupljen u sedam ili osam sati smene, a opet, brojna istraživanja ukazuju na to da više od 30 odsto zaposlenih u kategoriju prijatelja svrstavaju osobe sa kojima rade.

Vrlo zanimljiv i sa sociološkog aspekta bitan fenomen.

Kako se stvara prisan odnos?

Priroda ljudskog bića je takva da ekstremno žudi ka egzistiranju u zajednici i potrebno mu je da u tom okruženju pronađe mesto koje najbolje odgovara njegovim ličnim osobinama i potrebama, odnosno da se oseća njegovim značajnim delom. A okruženje na poslu je idealna mikro zajednica u kojoj svaki pojedinac ima svoju ulogu i gde su timski rad i usmerenost na osobu prekoputa ili pored vas, izraženiji nego bilo gde drugo.

„Guranjem“ i motivisanjem kolega da se ispuni zacrtani „target“ i ostvari isplanirani bonus, nesvesno se stvara prisan odnos, budući da uspešno rešavanje tih ciljeva stvara osećaj uspešnosti, a ukoliko ste zajedno prebrodili nešto što je na početku ciklusa izgledalo nemoguće, zašto onda ne biste i nešto drugo. Uz to, osećate se zadovoljnije i srećnije kad sa nekim na poslu možete da podelite sve ono što vas muči. I tu se, naravno, najmanje misli na poteškoće vezane za poslodavca, već se teme razgovora proširuju na privatni teren koji je mnogo osetljiviji i turbulentniji od poslovnog.

Zbog toga, pokazuju istraživanja, više od 75 odsto radnika koji na poslu imaju najboljeg prijatelja ne razmišlja o promeni poslovnog okruženja, a polovina njih ističe da su zbog takvog odnosa sa kolegama zadovoljniji, kao i to da im timski rad sa osobom sa kojom imaju prisan odnos iziskuje manje napora.

Šta je prednost, a čega se treba čuvati?

Zajednički razgovori tokom pauze za cigaretu ili ručak, uglavnom počinju uopštenim temama o vremenu i gužvi u saobraćaju, da bi iz dana u dan ti odnosi postajali sve prisniji i dobijali ličniji pečat.

I zaista, značajno je i korisno da na poslu imate nekoga sa kim možete da razgovarate o raznim temama, jer istraživanja pokazuju da su oni koji sa kolegama imaju samo poslovan odnos daleko manje zadovoljni svojim poslom od onih koji na radnom mestu imaju prijatelje i to opisuju sledećim stavkama:

• Osećaj pripadnosti, kao osnovni i najvažniji deo prijateljstva;

• Obostrano poverenje i razumevanje;

• Sigurnost koja se ogleda u međusobnom „pokrivanju“ u neprijatnim situacijama;

• Povećanje motivacije i radne produktivnosti;

• Saznanje da pored sebe imate osobu na koju možete da se oslonite i nakon radnog vremena;

Međutim, prisnost sa kolegama, može da ima i svoje negativne aspekte, koji se mahom ispoljavaju u onim situacijama kada dvoje prijatelja postaju kandidati za istu poslovnu poziciju. E, tada veoma lako sve pomenute prednosti padaju u vodu i od velikog prijateljstva stvara se rivalitet u kojem se privatni razgovori i poveravanja mogu iskoristiti kao oružje za „udaranje ispod pojasa“.

Baš to su najveće opasnosti otvorenog odnosa sa nekim od kolega sa posla, jer:

• Ukoliko vas neko suviše dobro poznaje ima bolju startnu poziciju u trci za poziciju u kompaniji;

• Lične tajne se mogu pretvoriti u argumentaciju protiv vas;

• Izbor pogrešne grupe prijatelja na poslu može vas uvesti u nevolje, a na kraju i dovesti do otkaza;

• Loša atmosfera nakon raspada prijateljstva utiče na ostatak tima, a samim tim i na produktivnost.

Upravo zbog toga, da bi izbegle ove negativne posledice, neke kompanije obeshrabruju spajanje prijateljstava na poslu, a ponekada je zabranjena emotivna veza među zaposlenima, ali to je neka druga kategorija.

Da li je promena posla znači i kraj druženja?

Čvrstina i postojanost prijateljstva na poslu nalaze se na ispitu onog trenutka kad neko od prijatelja napusti kompaniju i pronađe novo radno mesto. Sve je novo: okruženje, kolege, a to iziskuje prilagođavanje novim okolnostima, a ulazak u „mašineriju“ ostavlja malo slobodnog vremena za „stare drugare“, pa je zbog toga neophodno razumevanje i podrška onih istinskih prijatelja.

Problem kod druženja na poslu može da nastane i onog trenutka kad iz bilo kog razloga dođe do svađe i razilaženja, budući da veliki broj istraživanja govori u prilog tome da se u takvim situacijama drastično smanjuje produktivnost.

Zato sociološki i HR stručnjaci savetuju da se u prijateljstva na poslu ulazi obazrivo, uz svest šta to sve sa sobom povlači. Zbog toga se ono često karakteriše kao „mač sa dve oštrice“ – prijateljstvo ne treba izbegavati, već samo biti oprezan i naučiti kako se sa njim rukuje.

I šef je kolega, a da li se družiti sa njim?

Timski rad uvek će nakon određenog perioda na „površinu izbaciti“ pojedinca koji se posebno istakao i koji će biti „jednakiji“ od drugih. I, sasvim logično i prirodno, taj neko će postati tim lider, šef ili u najmanju ruku „onaj kolega čije mišljenje ima veću težinu i značaj“.

Svaki istinski prijatelj će se, bez ikakvih maski i lažnih osmeha obradovati uspehu svog druga, čak i ukoliko u tome ne vidi neku ličnu korist u smislu podizanja svoje pozicije na viši hijerarhijski nivo ili povećanja mesečne zarade.

Prijateljski odnos neće se, uz pretpostavku da je zaista pravo i postavljeno na stabilnim temeljima, unaprediti, kao što se ne bi ni pokvarilo da jedan od prijatelja bude degradiran smanjenjem platnog razreda i oduzimanjem značajnog dela odgovornosti.

Dilema oko drugovanja sa pretpostavljenim postavlja se u onom slučaju kad njega nije bilo pre kreiranja nove šeme menadžmenta unutar firme ili onoj u situaciji kad se zaposleni nisu poznavali. Da li zbog toga što je jedan od njih tek stigao u kompaniju ili je, u slučaju da se radi o velikim sistemima, došao iz drugog sektora pa kroz godine rada nije bilo prilike za međusobno upoznavanje. Jer, zbližavanje sa nadređenim uvek može biti protumačeno na negativan način i takvo prijateljstvo je od starta stavljeno na velika iskušenja.

Ali, naravno, nikako ne treba mešati prijateljstvo i korektan odnos sa šefom. To što ćete popiti kafu na poslu sa šefom ili otići „jednom u 100 godina“ na zajedničko piće, ne znači da ste prijatelji, već da ste kulturni i profesionalno svesni.