(9) komentari
Poštovani Milane,
Hvala za ovaj članak koji lepo sumira glavne tačke u vezi prava i obaveza kako poslodavca tako i zaposlenih kada je u pitanju rad od kuće. Imam ipak dva pitanja:
1. Da li naš Zakon o radu ili neki relevantni akt i sl. razlikuju (prava i obaveze) kad je u pitanju rad od kuće na zahtev poslodavca i na zahtev zaposlenih. Naime, ukoliko je poslodavac taj koji obavljanje posla obavlja tako što će se isti raditi od kuće sasvim je logično da je onda i u obavezi da obezbedi adekvatne uslove za rad, uključujući i neophodnu IT opremu. Da li su međutim iste obaveze poslodavca ukoliko se rad od kuće “odobrava” na zahtev zaposlenog? Naime, poslodavac obezbeđuje sve adekvatne uslove u svojim prostorijama, a rad od kuće nudi kao jedan od benefita po želji zaposlenih (naravno, za poslove koji se mogu obaviti od kuće) i kako već obezbeđuje sve potrebne uslove u poslovnim prostorijama, može da ne smatra za obavezu da to isto uradi i za rad od kuće s obzirom da je isti na zahtev zaposlenog. Npr. svi zaposleni raspolažu prenosivim računarima, međutim za adekvatno obavljanje poslova neophodni su još i jedan do dva eksterna monitora, kao i docking station koji sve to povezuje. S obzirom na to da ovu “dodatnu” opremu poslodavac obezbeđuje u kancelariji, da li je dužan da istu obezbedi i zaposlenom za rad od kuće koji je na zahtev zaposlenog? Isto pitanje važi i za stolicu i sto. Ukoliko je poslodavac u istoj obavezi u oba slučaja, da li se isplaćivanje nekog fiksnog a aproksimativnog allowance-a za rad od kuće na ime troškova oko kupovine dodatne opreme, potrošnje struje i interneta, može smatrati adekvatnim načinom preko kojeg je poslodavac ispunio svoju obavezu? Ukoliko je ova diferencijacija između obaveza i prava u zavisnosti od toga ko zahteva rad od kuće negde definisana (makar približno) molim vas za reference.
2. Da li možete precizirati šta se podrazumeva u našem Zakonu o radu pod radom na daljinu?
Poštovani Nemanja
Ko što vidimo u smaim zakonskim odredbama, ugovor o radu bvan prostorija poslodavca mora da uredi i pitanja koja Vas muče-ugovor mora da sadrži i uređenje pitanja sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu 8dakle mora mu nadoknaditi troškove); naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.
Prema tome, Zakon o radu ne razlikuje prava i obaveze zaposlenih kad je u pitanju rad od kuće na zahtev poslodavca i „na zahtev zaposlenih“. Naime, ukoliko je poslodavac taj koji omogućava, to jest ugovara obavljanje posla tako što će se isti raditi od kuće, jeste logično da je onda i u obavezi da obezbedi adekvatne uslove za rad, uključujući i neophodnu IT opremu. Međutim iste su obaveze i poslodavca ukoliko se rad od kuće “odobrava” na zahtev zaposlenog. Naime, poslodavac, bez obzira na to što obezbeđuje sve adekvatne uslove u svojim prostorijama, a pošto već rad od kuće nudi kao jedan od benefita po želji zaposlenih (za poslove koji se mogu obaviti od kuće), ne može da ne smatra za obavezu da to isto uradi i za rad od kuće. Jeste tačno da je do istog došlo na inicijativu (želju) zaposleng, ali poslodavac je tak koji je takvu mogućnost dopustio i ne može da diskriminiše takvog radnika u odnosu na one koji ostaju u prostorijama poslodavca, samo s obzirom da je isti na zahtev zaposlenog. U Vašem primeru, svi zaposleni raspolažu prenosivim računarima, međutim za adekvatno obavljanje poslova neophodni su još i jedan do dva eksterna monitora, kao i docking station koji sve to povezuje. S obzirom na to da ovu “dodatnu” opremu poslodavac obezbeđuje u kancelariji, dužan je da istu obezbedi i zaposlenom za rad od kuće, ili da zaposlenom nadoknadi troškove nobezbeđivanja takvih suslova kod kuće. Takvog sam stava bez obzira na činjenicu da do rada od kuće dolazi po želji zaposleng, jer je poslodavac dopustio takav benefit i mora da obezbedi i navedenu opremu, pa ako treba i adekvatnu stolicu i sto. U tom smilsu, mišljenja sam takođe da se isplaćivanje nekog fiksnog a aproksimativnog allowance-a za rad od kuće na ime troškova oko kupovine dodatne opreme, potrošnje struje i interneta, može smatrati adekvatnim načinom preko kojeg je poslodavac ispunio svoju obavezu.
Što se tiče rada na daljinu, vrlo je sličan radu od kuće, samo što se isti ne obavlja u stanu zaposlenog, već u nekom drugom adekvatnom prostoru, odgovarajućem prostoru, takođe van prostorija poslodavca. Nije zakonodavac bio isuključiv u tom smislu da je rad van prostorija poslodavca moguć jedino od kuće, već može i u drugom odgovarajućem mestu na daljinu.
Pozdrav
Hvala najlepše na vrlo preciznom odgovoru.
Poštovani Milane, imam dodatano pitanje u vezi sa vašim odgovorom. Naime, potvrdili ste da se isplaćivanje nekog fiksnog a aproksimativnog allowance-a za rad od kuće na ime troškova oko kupovine dodatne opreme, potrošnje struje i interneta, može smatrati adekvatnim načinom preko kojeg je poslodavac ispunio svoju obavezu. S druge strane, ako ovo posmatramo iz ugla da bi poslodavac zaposlenom za rad od kuće preko teleworkingvallowance-a, dugoročno zaista isplatio troškove oko nabavke dodatne opreme (eksterni monitori, docking station, stolica…), govorimo o periodu od minimum nekoliko godina redovnog mesečnog isplaćivanja ovakvog allowance-a (uzmimo na primer da bi to bio period od 4 godine) dok je trošak za zaposlenog momentalan (odnosno, zaposleni mora sve te troškove snositi odmah). S druge strane, ako recimo zaposleni odluči nakon izvesnog perioda (npr. godinu dana) da promeni poslodavca, a pre nego što je dobio pun povrat uloženih sredstava, dolazimo u situaciju, gde zaposleni raspolaže određenom opremom za rad od kuće koju je morao da kupi o svom trošku (od čega je 1/4 pokrivena isplatom teleworking allowance-a tokom perioda od godinu dana), ali mu ta ista oprema npr. nije više potrebna za rad kod drugog poslodavca, niti u privatne svrhe. Naravno, postoji opcija da tu opremu proda, ali kao polovnu, dakle po nižoj ceni od uloženog (s tim što bi možda razlika bila nadomeštena teleworking allowance-om koji je zaposleni primio do prekida radnog odnosa). S druge strane, poslodavac je kroz redovne mesečne isplate teleworking allowance-a ulagao, ali nakon odlaska zaposlenog ostao i bez njega i bez dodatne opreme za rad od kuće koju bi mogao ponuditi nekom drugom zaposlenom (npr. onom koji je došao kao zamena za onog koji je otišao).
U drugačijem primeru a u istom kontekstu, moguće je da zaposleni već raspolaže privatnom adekvatnom opremom i da ne mora da vrši dodatna ulaganja (osim npr. u slučaju obnove/popravke usled kvarenja). U tom slučaju bi mu isplata teleworking allowance-a dobro došla kao mali dodatak na platu, ali opet iz ugla poslodavca ovakav trošak se čini poprilično neopravdanim.
Uzevši u obzir gore rečeno, da li ste i dalje mišljenja da je ovakav sistem adekvatan i da je u skladu sa našim zakonom? I ako da, molim bih vas za objašnjenje.
Poštovani Nemanja
Mišljenja sam da je zakon tu dosta precizan.
Sada ću citirati zakonske odredbe, preciznije-delove člana 72. Zakona o radu, koji propisuje šta sve mora da sadrži ugovor o radu van prostorija poslodavca. Naravno, to su elementi koji su dodatni, na sve ono što inače mora da sadrži ugovor o radu.
Dakle, kada su u pitanju sredstva rada i troškovi rada van prostorija poslodavca ugovor o radu van prostorija poslodavca mora da sadrži:
-sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
-korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
-naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.
Prema tome, zaposleni i poslodavac ova pitanja moraju međusobno da urede ugovorom i to je pitanje njihovog međusobnog dogovora. Zakon ne ulazi u detalje takvog dogovora i šta god da se sporazumeju zaposleni i poslodavac, oni bi trebalo da imaju u vidu sve rizike i prednosti takvog aranžmana. Dakle, zakon kaže da navedena pitanja moraju biti rešena ugovorom o radu, a na koji način će ta pitanja biti rešena-to je na zaposlenom i poslodavcu.
Pozdrav
Zakon o radu u članu 50. stav 2. propisuje da se zaposleni i poslodavac mogu sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće, da li je u tom slučaju potreban aneks ugovora o radu ili je dovoljno rešenje poslodavca o hibridnom organizovanju radnog vremena, a ukoliko je predvidjeno pravilnikom o radu? I da lis e mogućnost rada od kuće može definisati kao benefit za zaposlene koji prodju godišnju evaluaciju sa visokom ocenom?
Poštovana Katarina
Zakon o radu u članu 30.propisuje šta sadrži ugovor o radu. Izmešu ostalog sadržina ugovora o radu podrazumeva i mesto rada, kao i radno vreme. Kako se ssporazum poslodavca i zaposlenog odnosi na mesto rada i radno vreme, mišljenja sam da mora biti uneto u ugovor o radu, a isti je moguće menjati jedino sporazumno-aneksom ili novim ugovorom. Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo, te trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca. Prema tome, mesto rada mora da bude izmenjeno aneksom ugovora o radu.
Pozdrav
Rad na daljinu za mnoge podrazumeva putovanje po svetu i boravak na raznim lepim mestima.
A da li je po našem zakonu dozvoljeno da rad „od kuće“ obavljamo na primer kod rodjaka u inostranstvu koji nam je ponudio sobu na nekoliko nedelja?
Neki kažu da moramo ostati u granicama svoje zemlje.
Poštovani
Kada je reć o primeni zakona, Zakon o radu odrđuje sledeće polje primene: „Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica, kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobraćaja, ako posebnim propisom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno“
Shodno citiranim zakonskim odredbama, mišljenja sam da se Zakon o radu Republike Srbije ne primenjuje na rad domaćeg državljanina koji je angažovan u inostranstvu kod fizičkog lica kao poslodavca.
Pozdrav