RAD OD KUĆE – Koja su vam prava i obaveze?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

apr 28

Tehnološki napredak, odnosno informacione tehnologije našle sve veću primenu u svakodnevnom poslovanju, te su na taj način omogućile da se rad obavlja i van prostorija poslodavca.

Rad od kuće jeste korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija (stoni računar, prenosivi računar – laptop, pametni telefon i tablet) koje omogućavaju obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Osim tehnološkog napretka i aktuelna pandemija virusa uticala je na ekspanziju rada od kuće.

Zakon o radu propisuje da radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. U ovu vrstu rada spadaju rad od kuće i rad na daljinu. To praktićno znači da rad na daljinu i rad od kuće treba jednostavno posmatrati kao vrste radnog odnosa koje se u odnosu na „klasičan“ radni odnos razlikuju jedino po mestu obavljanja poslova.

Šta propisuje naše zakonodavstvo

Uobičajeno je da se posao obavlja u poslovnim prostorijama poslodavca, a kod rada od kuće, kao što sam naziv to sugeriše, zaposleni svoje radne zadatke izvršava u sopstvenom stanu ili kući, odnosno u njegovom privatnom prostoru. U kom smislu zakon ovu vrstu radnog odnosa drugačije uređuje?

Kao što smo u uvodu naveli, Zakon o radu Republike Srbije određuje da radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca mora da sadrži sve elemente koji jedan ugovor o radu mora da sadrži, uz dodatne obavezne elemente kojim se uređuju specifičnosti rada na daljinu, odnosno rada od kuće. Zbog toga ćemo se najpre podsetiti šta sve jedan ugovor o radu mora da sadrži, a potom ćemo izneti i elemente koji su prisutni samo u ugovorima za zasnivanje radnog odnosa radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca.

Sadržina Ugovora o radu

Svaki ugovor o radu mora da sadrži:

1) naziv i sedište poslodavca;

2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;

4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada (u ovom slučaju da je reč o radu van prostorija poslodavca)

6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;

8) dan početka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);

10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;

11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;

12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente u citiranim tačkama 11-13 ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

Koje su specifičnosti

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu zasnivanja radnog odnosa gde je mesto rada van prostorija poslodavca, pored navedenih elemenata koje mora da ima svaki ugovor o radu, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

6) druga prava i obaveze.

Vrednovanje rada od kuće

Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. Ovo je jedna od najznačajnijih zakonskih odredbi o radu od kuće jer definitivno potvrđuje da je ovakav rad u istoj ravni sa radom u prostoru koji je pod neposrednom kontrolom poslodavca, jer je jedan od osnovnih zakonskih principa da se za isti rad, odnosno rad iste vrednosti, plaća ista zarada. Dakle ne može da dođe do umanjenja zarade zato što se posao obavlja od kuće.

Odredbe Zakona o radu o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu kod rada od kuće, odnosno rada na daljinu, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema tome, ako kolege koje rade u prostorijama poslodavca imaju radno vreme 5 dana po 8 časova za iste poslove, takvo radno vreme je i za onog ko radi od kuće. Ukoliko se smatra da neki iznenadni, neplanirani  posao ne mogu da obave zaposleni u firmi u punim radnom vremenu, te se organizuje prekovremeni rad, moguće je takav rad organizovati i za zaposlenog koji radi od kuće i taj rad mora da se plati uvećano.

Takođe, količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju van prostorija poslodavca ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor.

Šta su ograničenja

Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu. Prema tome, nije moguće svaku vrstu posla organizovati van prostorija poslodavca. Naime, svaki poslodavac, bez obzira na broj zaposlenih i delatnost kojom se bavi, dužan je da u sklopu stvaranja zdravih i bezbednih uslova za rad ima akt o proceni rizika.

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Procesi rada koji prema navedenom aktu poslodavca predstavljaju rizik od povreda i/ili oštećenja zdravlja ne mogu se organizovati van prostorija poslodavca.

Vodič za bezbedan rad od kuće

Kako bi se poslodavcima i zaposlenima olakšao rad u novonastaloj situaciji, izazvanoj pandemijom Kovida 19, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izradila je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, koji se nalazi na sajtu Ministarstva. Navedeno uputstvo, namenjeno poslodavcima i zaposlenima, u najkraćem sadrži sledeće stavke:

Poslodavac zadržava odgovornost u sprovođenju mera bezbednosti i zdravlju na radu od kuće, kao i u slučaju kada zaposleni obavljaju poslove u prostoru koji je namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca. To znači da poslodavac preduzima mere sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i kada zaposleni obavljaju poslove za poslodavca u svom domu. Pošto su zakonom propisani minimalni standardi bezbednosti i zdravlja na radu, preporuka je da se prava i obaveze zaposlenih koji rade od kuće preciziraju opštim aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu. Od zaposlenih se očekuje da sarađuju sa poslodavcem i da posao obavljaju u skladu sa pisanim uputstvima i smernicama koje je poslodavac pripremio.

– Ukoliko radni odnos od početka nije zasnovan radi obavljanja rada od kuće, već do toga dolazi naknadno, u cilju regulisanja radno pravnog statusa zaposlenog na radu od kuće neophodno je da poslodavac sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu, kojim će se ugovoriti mogućnost obavljanja rada od kuće za određen vremenski period, u skladu sa odlukom o rasporedu radnog vremena koju donosi poslodavac

Opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu utvrđuju se poslovi koje zaposleni obavljaju; neophodni resursi za obavljanje poslova (infrastruktura, oprema za rad, softver, internet konekcija i sl.); način i mere za održavanje kontakata; sprovođenje nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja posla; kontrola i mere bezbednosti i zdravlja.

– U cilju obezbeđivanja uslova za rad bez rizika po zdravlje zaposlenog potrebno je za zaposlene koji rade od kuće obezbediti  prostoriju za rad (ukoliko uslovi to omogućavaju), odgovarajuću opremu za rad (računar, monitor, sto i stolica…), organizovati rad tako da se usklade porodične i poslovne obaveze, kao i da nepostojanje neposrednog kontakta sa poslodavcem i kolegama ne predstavlja prepreku za obavljanje poslova. Poslodavac, u saradnji sa zaposlenim, treba da obezbedi dobre uslove za rad, vodi brigu o organizaciji rada, obezbedi opremu za rad (ukoliko je zaposleni nema u svom vlasništvu) potrebnu za obavljanje rada, vodi računa o radnom vremenu i odmorima koje je dužan da obezbedi

– Da bi se sprovele mere za bezbedan i zdrav rad potrebno je da poslodavac u slučaju rada od kuće, prethodno utvrdi da li se posao može kvalitetno i bezbedno obaviti na radu od kuće, odnosno da li zaposleni imaju sve neophodne uslove za bezbedan i zdrav rad od kuće.

– Bez obzira što rad od kuće nije pod kontrolom poslodavca, ovakva vrsta rada obuhvata se aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Neophodno je da poslodavac redovno obezbeđuje informacije, instrukcije i obuku zaposlenima u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, dok zaposleni treba da sprovodi mere i zaštiti sebe od povreda tokom rada, kao i da prijavi poslodavcu bilo kakvu povredu nastalu tokom obavljanja posla

Preporuke za radnu okolinu su sledeće:

– zaposleni treba da odredi radni prostor u svom domu za postavljanje i instaliranje opreme za rad koja će se koristiti za obavljanje poslova na bezbedan i zdrav način. Ovako opredeljeni prostor u kući smatra se radnim mestom (svi ostali delovi kuće zaposlenog ne smatraju se za radno mesto);

– radni prostor treba da bude čist, bez prepreka i otpada, kako bi se sprečilo saplitanje i pad;

električne instalacije moraju da budu projektovane i postavljene tako da ne predstavljaju opasnost koja može biti uzrok požara ili eksplozije; proveriti ispravnost i koristiti ispravne utičnice i produžne kablove

zapaljive materije moraju biti odvojene od potencijalnih izvora paljenja.

– potrebno je obezbedi dovoljno slobodnog prostora na radnom mestu

– neophodno je odgovarajuće osvetljenje, nizak nivo buke i toplotni komfor

Obaveze poslodavca i zaposlenih

Na osnovu navedenih propisa i Vodiča Ministarstva, možemo rezimirati da su obaveze pri organizovanju rada od kuće sledeće:

Poslodavac je dužan da:

– u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbedno i zdravo radno mesto i radnu okolinu

vodi računa o zdravlju svojih zaposlenih (brigu o mentalnom zdravlju zaposlenog treba da uključi redovno održavanje kontakta sa zaposlenim, pripremu uputstava i informacija);

obezbedi opremu za rad zaposlenom ukoliko je zaposleni nema u svom vlasništvu (npr. poslodavac će zaposlenima obezbediti računar, softver, pristup internetu i dr.);

sprovodi nadzor nad obavljenim poslom zaposlenog i merama bezbednosti i zdravlja na radukontaktira sa zaposlenima u toku ugovorenog radnog vremena.

Zaposleni je dužan da:

primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi opremu za rad; pre početka rada pregleda radno mesto uključujući opremu za rad koju koristi i da u slučaju uočenih nedostataka obavesti poslodavca;

– uspostavi ravnotežu između poslovnog i privatnog života;

– u toku ugovorenog radnog vremena održava redovnu i pravovremenu komunikaciju sa poslodavcem ili licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu;

pridržava se uputstava poslodavca o merama bezbednosti na radu

– prijavi sve opasnosti i probleme u skladu sa internim procedurama poslodavca koje se odnose na: bezbednost i zdravlje na radu, upotrebu informacionih tehnologija, zaštitu i tajnost podataka; intelektualnu svojinu; kodeks ponašanja i dr.

Shodno svemu navedenom može se zaključiti da Poslodavci i zaposleni koji rade od kuće treba da imaju ista prava i obaveze kao i kada se posao obavlja u prostorijama poslodavca, pri čemu treba uzeti u obzir dadatne mere za održavanje kontakata, praćenje rada, bezbedne uslove za rad od kuće i ugovoreno radno vreme.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju