Srbija je zemlja sporta, a sa ovih prostora su poteki vrhunski šampioni iz raznih sportskih grana, pa je možda i neumesno ocenjivati ko je od njih bio najbolji. Ali, ukoliko bi se neko i osmelio da napravi takav izbor, u najužem krugu bi se, bez dileme, našlo ime Jasne Šekarić, osvajača olimpijskog, svetskog i evropskog zlata.
Streljaštvom je počela da se bavi u školi, imala je tada 14 godina, da bi pet godina kasnije već bila juniorska šampionka Evrope. Iste te godine, pored iskustva sa strelišta stekla je i prvo radno iskustvo od kojeg je kupila nešto što i dan danas čuva.
Šta je tačno radila i koliko joj je to iskustvo kasnije značilo u životu i koliko je teško usklađivala obaveze vrhunskog sportiste sa onim na poslu, Jasna Šekarić otkriva u razgovoru za sajt Poslovi Infostud.
– Vrlo rano sam počela da se bavim sportom i bila sam uspešna u tome, tako da nije bilo mnogo vremena za druge aktivnosti. Ipak, sećam se da mi je prvi posao bio u Streljačkom savezu Osijeka, gde sam u to vreme živela. Radila sam u kancelariji i moj posao bi, kada bismo to preveli na današnji jezik, mogao da se podvede pod poziciju „office manager”. Dakle, prikupljala sam poštu, bavila se administracijom, odgovarala na telefonske pozive. Bilo je tu i mnogo papirologije, ali ne mogu da kažem da je bilo preterano teško, ali je svakako zahtevalo mnogo odgovornosti – kaže Jasna Šekarić i naglašava da dobro pamti na šta je potrošila prvu platu:
– Naravno da se sećam. Bilo je to 1985. godine, a kako sam decembarsko dete, to znači da sam imala tek 19 godina. Želela sam da kupim prsten sa brilijantom i to sam i uradila. Dugo sam ga nosila sa ponosom, a on sada pripada mojoj ćerki Lei – priča nam Jasna.
Od prve plate za uspomenu joj je ostao nakit, a zvanično najbolji strelac 20. veka u izboru Svetske streljačke federacije (ISSF) smatra da joj je taj period života tokom rada u kancelariji mnogo pomogao. Jer, kako i sama Jasna proocenjuje, navike koje se steknu na poslu ostaju nam do kraja života.
– Vreme o kojem pričamo bilo je zaista sjajno, živelo se dobro, a pored plate u Streljačkom savezu Osijeka imala sam i sportsku stipendiju, tako da zaista nisam imala na šta da se žalim. Ipak, mislim da što ranije čovek počne da radi i zarađuje svoj dinara, da je to bolje za njega samog. Jer, to vas to izgrađuje kao ličnost. Tako sam vaspitavala i svoju decu, mada vidim da danas mladi baš i neće brzo da počnu da rade. Iskreno mislim da taj stav nije ispravan – kaže Jasna Šekarić.
Na naše pitanje kako je uspela da uskladi sportske i poslovne obaveze, kojih je na oba polja bilo poprilično, ona kaže:
– Ne sećam se tačno koliko je trajalo radno vreme, ali moram biti iskrena i reći da su mi u Savezu zaista izlazili u susret. U to vreme sam se već ostvarivala značajne rezultate i puštali su me da usklađujem treninge i posao. Takođe, imala sam tu sreću da mi je strelište bilo tu praktično na poslu, pa nisam gubila mnogo vremena. Ali svakako, mislim da za sve može da se pronađe vreme samo je potrebno da se čovek dobro organizuje – smatra ona.
Nakon završetka prebogate sportske karijere i učešća na čak sedam Olimpijskih igara Jasna Šekarić se posvetila i trenerskom poslu, jer ona voli da radi, a na kraju ima i sreću da radi ono što voli.
Od kancelarije u Streljačkom savezu Osijeka, preko pobedničkih postolja na svim meridijanima sveta, pa do trenerskog posla, prevalila je dugačak put. Kako kaže, uvek se trudila da izvuče maksimum i iz svake nove obaveze stekne po još neku novu veštinu.
Valjda je zato i šampion.
Pune dve decenije radio kao sportski novinar u nekoliko beogradskih i novosadskih medija i izveštavao sa velikog broja događaja, uključujući tri finala Lige šampiona. Voli da piše, specijalno intervjue i reportaže, a trenutno radi kao kopirajter i prebacuje se u svet digitalnog marketinga.