U jednom od prethodnih tekstova obrađivali smo temu poslednjih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom. Radi se o propisu koji, između ostalog, uređuje isplatu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, ali i isplatu naknade porodiljama koje nisu u radnom odnosu.
Ustavni sud Republike Srbije svojim odlukama od 07. maja, 21. maja i 28. maja tekuće godine oglasio je neustavnim određene delove Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, što je bio razlog da Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji pripremi predlog izmena Zakona, koji je usvojila Skupština Republike Srbije i koji je u primeni od 01. jula ove godine.
S obzirom da se navedene izmene propisa uglavnom ne odnose na osiguranice samostalnih delatnosti, javila se potreba da se podsetimo zakonskog tretmana preduzetnica, odnosno u kojoj meri se njihova situacija razlikuje od položaja porodilja koje su zaposlene, odnosno koje se nalaze u radnom odnosu.
Prvo se moramo vratiti na činjenicu da od kada je donet važeći zakon koji reguliše isplate naknada porodiljama, tretman zaposlenih sa jedne strane i svih ostalih porodilja nije isti. Majke u radnom odnosu ostvaruju pravo na naknadu zarade, a ostale žene, radno angažovane van radnog odnosa ostvaruju naknade koje zakon naziva „ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta“.
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu; po osnovu autorskog ugovora; po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa. Ostale naknade ostvaruje i majka koja je u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu rada, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Isto pravo ostvaruje i majka koja je unavedenom periodu bila poljoprivredni osiguranik.
U čemu se razlikuju ostale naknade, koje ostvaruju porodilje koje ne rade u formi radnog odnosa (gde spadaju i preduzetnice) u odnosu na naknadu zarade koja se isplaćuje porodiljama koje su u radnom odnosu? Pa najpre u iznosu: osnovica za naknadu zarade je veća u odnosu na osnovicu za isplatu ostalih naknada. Zaposlenim mamama se iznos naknade na porodiljskom odsustvu računa tako što se saberu sve plate koje su ostvarile u 18 meseci pre porođaja (bez obzira da li je radila jedan, pet ili svih 18 meseci) i podeli sa 18 da bi se dobio prosek. Tako dobijena prosečna zarada isplaćuje se u visini od 100%. Preduzetnicama se takođe saberu sve osnovice na koje su platile doprinose u 18 meseci pre porođaja i podeli se sa 18 da bi se dobila prosečna osnovica. Međutim,mesečna naknada se ne plaća u visini od 100% tako dobijene prosečne mesečne osnovice,već se prosečna mesečna osnovica deli sa koeficijentom 1,5 i tek tako dobijeni iznos se plaća u visini 100%. Drugim rečima, zaposlene porodilje dobijaju 100% prosečne plate, a ostale porodilje iznos koji se dobije kada se prosečna osnovica na koju su platile doprinose podeli sa 1,5, odnosno ne dobijaju pun iznos prosečnog primanja koje su ostavrile u poslednjih 18 meseci. To znači da preduzetnici sleduje manji iznos naknade nego da je zaposlena.
Dalje, položaj porodilja koje primaju ostale naknade (samim tim i preduzetnica) je lošiji jer im se tokom trajanja isplate ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje kao zaposlenim majkama, odnosno ne teče im penzijski staž, sem ako ga same ne uplaćuju.
Takođe, ako rodi treće i četvrto dete, mama-preduzetnica (kao i svaka druga majka koja nije u radnom odnosu već je angažovana na drugačiji način) neće imati pravo na dve godine odsustva, već samo na jednu, za razliku od zaposlenih mama.
Kada je reč o poslednjim izmenama zakona, koje smo opisali u prvom poglavlju ovog teksta, one takođe ne popravljaju tretman porodilja koje rade izvan radnog odnosa (sem donekle poljoprivrednih osiguranica), već se dalje uvećava razlika u položaju preduzetnica i ostalih majki koji rade van radnog odnosa s jedne strane u odnosu na zaposlene porodilje. Doduše, mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan početka ostvarivanja prava. Dakle, u ovom pogledu položaj je isti u odnosu na zaposlene. Međutim, možda i najvažnija izmena, koja se tiče garancije da naknada zarade za period do navršetka tri meseca od dana rođenje deteta ne može biti manja od minimalne zarade, ne primenjuje se na porodilje koje isu u radnom odnosu. Prema tome, preduzetnice, ali i ostale porodilje koje zarađuju angažovanjem van radnog odnosa (po ugovoru o delu, privremenim i povremenim poslovima i ostalo), nemaju garanciju da će njihova naknada biti makar na nivou minimalne zarade za prva tri meseca, kao što se obezbeđuje zaposlenim porodiljama.
Kako rešti ovaj problem? Jedino zakonskim izmenama kojima bi se položaj ostalih porodilja u pogledu navedenih zakonskih prava po osnovu porođaja izjednačio sa pozicijom zaposlenih porodilja. Na taj način i one bi, što bi bilo savim opravdano, bile izjednačene u svojim pravima sa majkama koje su u radnom odnosu.
Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju