ROKOVI ZA DONOŠENJE REŠENJA O PENZIJI

Kome se podnosi zahtev za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja?

Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju osigurana lica i članovi njihovih porodica mogu ostvariti sledeća prava:
1) za slučaj starosti – starosnu penziju i prevremenu starosnu penziju
2) za slučaj invalidnosti – invalidsku penziju
3) za slučaj smrti: − porodičnu penziju
4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću – novčanu naknadu za telesno oštećenje i
5) za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica −  novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.

Kako to izgleda u praksi?

Navedena prava se ostvaruju kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO).
Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja se pokreće na zahtev osiguranika, odnosno na zahtev člana porodice za ostvarivanje prava na porodičnu penziju.
Zahtev se podnosi nadležnoj filijali Fonda prema mestu prebivališta podnosioca zahteva. Ukoliko podnosilac zahteva u vreme podnošenja zahteva nema prebivalište na teriotoriji Republike Srbije, zahtev se podnosi filijali prema poslednjem osiguranju. Zahtev za utvrđivanje prava primenom međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju podnosi se Direkciji Fonda u Beogradu, odnosno Direkciji Pokrajinskog fonda u Novom Sadu, dok se zahtev za utvrđivanje prava primenom međunarodnih ugovora zaključenih sa državama koje su, kao republike, bile u sastavu SFRJ, podnosi nadležnoj filijali Fonda. Zahtev se može podneti pisarnici filjale Fonda, putem pošte i preko portala e-šalter.

Kada ste uspešno podneli zahtev sa svom neophodnom dokumentacijom, koliki je rok RFPiO za odlučivanje po istom?

Koji je zakonom određen rok za donošenje rešenja i da li se poštuje?

Zakonski rok za donošenje rešenja je dva meseca od dana podnošenja zahteva. Međutim, svedoci smo da u praksi to nije uvek slučaj, odnosno da se na rešenje čeka duže od zakonom predviđenog roka. Zbog čega se u nekim predmetima čeka duže od dva meseca? Prema podacima iz RFPIO vreme potrebno za prikupljanje dokumentacije zavisi od svakog konkretnog slučaja, ali i od vrste penzije za koju se predaje zahtev.

Najčešći razlozi za duže trajanje postupka su nekompletni podaci o stažu osiguranja, zaradama i doprinosima za PIO. Podaci mogu biti neceloviti i zbog neuplaćenih doprinosi za PIO, nepostojanja pravne i finansijske dokumentacije o radnom angažovanju osobe, potom usled pribavljanja dokaza o radnom angažovanju onih koji su radili van zemlje, te nepredavanja prijava M-4. U pogledu poslednjeg, počev od 1.01.2019. godine prestaje obaveza podnošenja prijava podataka za matičnu evidenciju Fondu u vidu M-4 obrazaca. Umesto toga, Fond sam ubacuje podatke u matičnu evidenciju preuzimanjem od drugih organa elektronskim putem ili ih unosi u istu na osnovu javnih isprava i drugih dokaza zasnovanih na dokumentaciji i evidencijama koje se vode u skladu sa zakonom. Ipak, zaključno sa 2018. godinom poslodavac je imao obavezu da do 01.aprila tekuće godine preda M-4 obrazac PiO fondu kao dokaz da su uplaćeni svi doprinosi za prethodnu godinu. Ponekad, poslodavci su uredno uplaćivali doprinose, ali nisu na vreme predavali M-4 obrasce, te se praktično radi o formalnom problemu, a ne suštinskom. Međutim, i takva prepreka treba na vreme da se otkloni. Prema tome, a imajući u vidu da penzijski staž obično traje decenijama, često se za tako dug period desi neki od navedenih problema. Potrebno je na vreme reagovati, kako bi se sve greške korigovale pre datuma ispunjavanja uslova za penziju. Na koji način je to moguće uraditi?

Kako podnosilac zahteva može da utiče na brzinu postupka?

Najpre, svaki podnosilac zahteva za penziju treba da se informiše o svom status znatno pre dana podnošenja zahteva, kako bi imao dovoljno vremena da prikupi neophodnu dokumentaciju i što pre preda zahtev na šalteru Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dakle, budući korisnici penzija treba da provere svoj ostvareni staž osiguranja i da li su uplaćeni doprinosi. Fond je omogućio strankama da informacije o svojim podacima unetim u matičnu evidenciju mogu da dobiju na šalterima i preko sajta, posredstvom računara, koristeći jedinstveni PIN kod. Uz popunjen zahtev i ličnu kartu, građani mogu da dobiju PIN kod besplatno na šalterima svih filijala odmah po podnetom zahtevu. Važno je napomenuti da PIN kod može da se koristi neograničeno i da garantuje zaštitu podataka i sigurnost uvida. Ovde napominjemo da Fond PIO ne dostavlja podatke o stažu svojih osiguranika elektronskim putem. Zbog nemogućnosti odgovarajuće identifikacije lica koja se putem mejla obraćaju Fondu, a uzimajući u obzir zakonsku obavezu zaštite ličnih podataka korisnika i osiguranika, ovakvi podaci se ne dostavljaju putem elektronske pošte. Upravo iz navedenog razloga osiguranici dobijaju PIN kod na koji način jedino oni mogu da pristupe svojim podacima.

U zavisnosti od vrste penzije (starosna, invalidska, porodična), potrebna je i različita dokumentacija za odlučivanje po zahtevu. Fond je dužan da pribavi i obradi podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje. Ukoliko stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama, onda je ona u obavezi da dostavi podatke koji su od uticaja za odlučivanje po zahtevu. To se uglavnom odnosi na rešenja o prekidu radnog odnosa, medicinsku dokumentaciju, dokaze o stažu ostvarenom u inostranstvu i slično.

Potvrđivanje staža u inostranstvu na vreme

Ukoliko je staž delom ostvaren u inostranstvu, potrebno je na vreme doći do podataka o inostranom stažu. Ako postoji potvrđen staž u bivšim jugoslovenskim republikama, potrebno je  priložiti potvrdu ili listing sa registrovanim podacima. Prema tome, ako između Srbije i države u kojoj je osiguranik radio postoji sporazum o socijalnom osiguranju (postoji sa nizom država-sve bivše jugoslovenske republike, mnoge zemlje Zapadne Evrope itd), to znači da osiguranik može da ostvari pravo na penziju sabiranjem staža koji je ostvario u obe države. Proces utvrđivanja staža po službenoj dužnosti obavlja se u toku postupka penzionisanja komunikacijom između srpskog i inostranog penzijskog organa. Zahtev se podnosi Fondu PIO Srbije i to u okviru podnetog zahteva za penziju, ali može i ranije. Dakle sam zahtev za potvrđivanje staža ostvarenog u inostranstvu, u zemljama sa kojima Srbija ima sporazum o socijalnom osiguranju, može se podneti i pre podnošenja zahteva za penziju, što se svakako preporučuje. To može da utiče na brže odvijanje postupka nakon podnošenja zahteva za penziju.

Posebnosti postupka ostvarivanja prava na invalidsku penziju

Specifičnosti ostvarivanja prava na invalidsku penziju, s obzirom na utvrđivanje zdravstvenog stanja pred lekarskim komisijama Fonda, često znače probijanje zakonskog roka od dva meseca za donošenje rešenja. Takođe, postupak ostvarivanja prava na invalidsku penziju se sprovodi po određenoj zakonskoj proceduri, koja podrazumeva obaveštavanje osiguranika i njegovog poslodavca o ostvarenom potpunom gubitku radne sposobnosti, njihov zakonski rok za žalbu koji iznosi 15 dana od dana kada je primljeno rešenje o postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti, donošenje odluke poslodavca o prekidu radnog odnosa i odjava sa obaveznog osiguranja. Tek nakon odjave, Fond može da donosi rešenje o pravu, koje podrazumeva i obračun visine penzije u skladu sa potvrđenim podacima iz obaveznog osiguranja.

Zdravstveno osiguranje tokom postupka ostvarivanja prava na penziju

Jasno je da od momenta donošenja rešenja o ostvarivanju prava na penziju, pensioner ima zdravstveno osiguranje. Međutim, mnogi se pitaju po kom osnovu se overava zdravstvena knjižica dok RFPiO ne donese rešenje po zahtevu za penziju? Zdravstveno osiguranje po osnovu zaposlenja važi sve do dana kada poslodavac izvrši odjavu sa osiguranja. Takođe, sve do dana podnošenja zahteva za penziju ostvaruje se pravo na zdravstveno osiguranje prema do tada utvrđenom osnovu. Nakon podnošenja zahteva za penziju od filijale Fonda PIO u kojoj se vodi postupak treba tražiti potvrdu da je u toku postupak ostvarivanja prava, kako bi se po osnovu te potvrde regulisalo zdravstveno osiguranje u Fondu zdravstva. Dakle, već od momenta podnošenja zahteva za penziju, lice koje je zahtev podnelo može da ostvaruje zdravstveno osiguranje sa osnovom osiguranja: “lice koje je u toku postupka ostvarivanja prava na penziju”. S obzirom da sam postupak uglavnim traje mesecima, nađeno je rešenje po kome se pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruje već od momenta podnošenja zahteva za penziju.

Privremeno rešenje o penzionisanju

Privremeno rešenje o penzionisanju donosi se onda kada su ispunjeni uslovi za sticanje penzije, ali nisu poznati i kompletirani svi podaci koji su potrebni za donošenje konačnog rešenja. Razlog privremenosti rešenja naveden je u obrazloženju privremenog rešenja koje se izdaje. Fond PIO će po službenoj dužnosti potraživati nedostajuće podatke i doneti konačno rešenje, kada se otklone razlozi privremenosti rešenja, odnosno kada pribavi podatke koji su potrebni za donošenje konačnog rešenja. Ukoliko podnosilac zahteva za penziju zna da su svi neophodni podaci prikupljeni i sva dokumentacija kompletirana, može i sai podneti zahtev za donošenje konačnog rešenja nadležnoj filijali PIO i na taj način ubrzati postupak donošenja konačnog rešenja. 

Ako u roku od tri godine od dana pravosnažnosti privremenog rešenja nisu utvrđene nedostajuće činjenice i podaci, akontativni iznos penzije postaje konačan, o čemu se donosi rešenje po službenoj dužnosti. U svakom slučaju, i po osnovu privremenog rešenja penzija se uredno isplaćuje