Šta ako skrivite saobraćajnu nezgodu službenim vozilom?

Kada se kaže “službeni automobil” jedna od prvih asocijacija jeste – privilegija. U potrazi za poslom, ako poslodavac u oglasu ističe da će zaposleni raspolagati službenim vozilom, ljudi uglavnom ovo doživljavaju kao prednost radnog mesta.

Naročito je to slučaj ako se auto dobije na korištenje 24 sata dnevno.

Postoji i određeno shvatanje da se službeni auto može voziti bez onog posebnog opreza koji poklanjamo svojim automobilima. Da se njime može voziti kud god, na koji god način želimo, jer jednostavno – auto nije naš, ne plaćamo troškove korišćenja i održavanja, a koristimo ga non – stop.

Postoji i druga strana medalje, kada je reč o korišćenju službenog vozila, ona koja se tiče radnih i službenih dužnosti i poslova vezanih za upravljanje vozilom u vlasništvu poslodavca. Naime, baš kao što Vam se može desiti saobraćajna nesreća kad ste u svom atomobilu, isto može da Vas zadesi i dok upravljate vozilom u vlasništvu poslodavca. Šta ako ste skrivili saobraćajnu nezgodu upravljajući vozilom u vlasništvu poslodavca? Krivi ste i odgovorni ste za nastalu nesreću – na koji način se onda pokriva nastala štete?

Pravila odgovornosti za štetu

Naravno, kao i svako drugo vozilo, i službeni auto mora ima osiguranje od autoodgovornosti, kojim se pokriva naknada štete naneta trećem licu. Osiguranje od autoodgovornosti je obavezno osiguranje vozila bez kojeg se ne može izvršiti registracija vozila. Ovom polisom ste zaštićeni ukoliko svojim vozilom pričinite štetu trećem licu. Oštećenom će se nadoknaditi šteta iz polise obaveznog auto osiguranja.

Ukoliko službeni auto ima i kasko osiguranje, a ima štete i na službenom vozilu kojim ste upravljali, šteta će biti pokrivena putem polise kasko osiguranja.

Ovde bi na prvi pogled delovalo da se sva priča završava. Međutim, da li je baš tako?

Situacija po krivca za saobraćajnu nesreću, uzrokovanu vozilom u vlasništvu poslodavca, može da se zakomplikuje. Primera radi, poslodavac ne želi da aktivira kasko osiguranje, ako je svestan da nastalu štetu može da naplati od onog ko je tu štetu skrivio, to jest od zaposlenog koji je vozio auto i skrivio saobraćajnu nesreću. Poznato je i da aktiviranje kasko polise znači i finansijske izdatke, jer ako se ista iskoristi, njeni troškovi prilikom produžetka neće biti isti ili manji (kako bi to inače bilo) već dolazi do povećanja premije osiguranja. U krajnjoj liniji, zašto bi poslodavac u takvim okolnostima aktivirao kasko polisu kad od zaposlenog može da traži da mu isplati štetu koju je izazvao svojom krivicom? Ukoliko se poslodavac odluči na takav korak, da li postoji pravni osnov za to? Može li poslodavac nadoknaditi štetu nastalu na njegovom službenom vozilu od zaposlenog koji je tim vozilom upravljao, skrivio saobraćajnu nezgodu i izazvao štetu?

Zakon o radu predviđa takvu mogućnost. Navedeni zakon propisuje da je zaposleni odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Prema tome, načelno pravilo jeste da zaposleni koji na radu ili u vezi s radom namerno ili zbog krajnje nepažnje uzrokuje štetu poslodavcu, dužan je štetu naknaditi. Nema razloga da se ovo pravilo ne primeni kada je u pitanju šteta nastala na službenom automobilu.

Šta je „krajnja nepažnja“

Naravno, teško je zamisliti da se saobraćajna nesreća izazove namerno, tako da navedena zakonska odredba o naknadi štete izazvane namerom nema primenu kod nezgoda nastalih upravljanjem kolima.

Prema tome, ključno je pitanje što je krajnja nepažnja? Kada će se smatrati da je saobraćajni udes izazvan krajnjom nepažnjom?

Teško se može jednom rečenicom opisati koje bi to sve situacije bile. Možemo upotrebiti floskulu da stvari zavise “od slučaja do slučaja”, od okolnosti do okolnosti. No, možemo reći da nepažljivo postupa onaj ko ne želi nastupanje štetne posledice, niti na nju pristaje, ali se ne ponaša onako kako bi trebalo (kako nalažu pravila pravnog poretka), jer smatra da do štete neće doći ili da će je moći sprečiti (svesna nepažnja), odnosno ne zna da svojim postupanjem može uzrokovati štetu, premda bi to trebao znati i bio je dužan da zna (nesvesna nepažnja).

Za navedeno bismo mogli reći da je definicija nepažljivog postupanja. Šta bi onda bila krajnja nepažnja?

O krajnjoj nepažnji je reč onda kada je štetnik u svom postupanju zanemario i onu pažnju koja se može i mora očekivati od svakog čoveka prosečnih sposobnosti. Za razliku od krajnje nepažnje, obična nepažnja postoji kada štetnik ne postupa kao naročito pažljiv čovek, to jest ne postupa kao dobar domaćin, dobar stručnjak. Stoga, ponašanje zaposlenog u konkretnom slučaju treba uporediti s ponašanjem bilo kog vozača prosečnih sposobnosti.

Možemo navesti nekoliko primera. Krajnje nepažljivo postupa vozač koji vozilo ne zaustavi ispred znaka stop. Isto možemo reći i ako vozač ne poštuje pravilo prvenstva prolaza nego samo smanji brzinu kretanja i time izazove sudar s vozilom koje se kretalo putem s prednošću prolaza. Takođe, vozač koji vozi prevelikom brzinom, pretiče preko pune linije, vozi u suprotnom smeru, ili putem kojim je zabranjen saobraćaj – sve su to krajne nepažljiva postupanja u saobraćaju.

Zbog nastale saobraćaje nesreće, koju krajnjim nepažnjom prouzrokuje zaposleni, dolazi do štete na vozilu poslodavca. Poslodavac može da potražuje iznos na ime nastale štete na vozilu, uvećane cene po polisii obaveznog osiguranja za to vozilo, itd.

Šta ako niste krivi za saobraćajnu nezgodu

Zakonom o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Shodno navedenom, ukoliko se desi saobraćajna nesreća dok vozite službeni auto, a istu niste skrivili Vi, poslodavac mora da Vam obezbedi naknadu štete. To se može postići i putem polise osiguranja od autoodggovornosti kojom je pokriven auto koji je udes izazvao, ali u svakom slučaju je reč o tome da se zaposlenom mora nadoknaditi šteta koju je pretrpeo. Takođe, radi se o povredi na radu, pa je naknada zarade u visini 100% od zakonske osnovice.