Šta je pokazalo istraživanje TalentX: Zaposleni žele otvorenu komunikaciju, ali je često ne dobijaju

Da li kompanija zaposlenima govori šta se dešava? Da li objašnjava važne odluke? Da li otvoreno komunicira kad nastanu problemi? I, da li zaposleni mogu da postave pitanje ili iznesu mišljenje bez straha od posledica?

Upravo su to neke od tema koje je obuhvatilo istraživanje TalentX, najveća analiza percepcije brenda poslodavaca na domaćem tržištu rada, koje su sproveli Poslovi Infostud i Startuj Infostud. . U istraživanju je čak 11.222 ispitanika dalo svoje mišljenje ko su najatraktivniji poslodavci u Srbiji. Od tog broja je čak 6.999 zaposlenih ocenjivalo koje karakteristike radnog okruženja smatra važnim i u kojoj meri ih prepoznaje kod svog trenutnog poslodavca.

Zato cilj istraživanja nije bio samo da pokaže istraživanja nije bio samo da pokaže koje kompanije kandidati i zaposleni doživljavaju kao privlačne poslodavce, već i da otkrije šta ljudi danas očekuju od radnog mesta i gde postoji najveća razlika između tih očekivanja i svakodnevnog iskustva.

Rezultati istraživanja pokazuju da zaposleni poslodavca više ne procenjuju samo na osnovu plate i benefita. Ono što zaista pravi kvalitativnu razliku jeste:

• jasno definisana uloga i odgovornosti;
• mogućnost da slobodno izraze mišljenje;
• otvorena komunikacija o promenama i izazovima;
• fleksibilnost i samostalnost u organizaciji rada;
• lideri koji grade poverenje;
• razvoj karijere zasnovan na znanju i veštinama;
• razumljiv i pravičan sistem plata i nagrada.

Čak 87% zaposlenih smatra važnim da njihova uloga, odgovornosti i očekivanja budu jasno definisani. Isti procenat želi radno okruženje u kojem može slobodno da iznese ideje i mišljenja, bez straha od negativnih posledica.

Otvorenu komunikaciju o promenama, izazovima i poslovnim rezultatima važnom smatra 85% zaposlenih. Isti procenat očekuje da lideri podržavaju fleksibilne načine rada i imaju poverenja u ljude da odgovorno organizuju svoj posao.

Međutim, istraživanje pokazuje da se ono što zaposleni žele često znatno razlikuje od onoga što doživljavaju u praksi. Najveće razlike primećene su u oblastima psihološke sigurnosti, profesionalnog razvoja, kvaliteta liderstva, jasnoće uloga i transparentnosti plata.

Dok 85% zaposlenih želi otvorenu komunikaciju, samo 66% kaže da ih poslodavac blagovremeno informiše o važnim dešavanjima. Još manje zaposlenih, njih 61%, smatra da njihov poslodavac iskreno komunicira o izazovima sa kojima se kompanija suočava. Oko 64% ocenjuje da u njihovoj kompaniji postoji otvorena komunikacija između rukovodstva i zaposlenih.

Drugim rečima, većina zaposlenih smatra transparentnost važnom, ali je značajan deo njih ne prepoznaje u svakodnevnom radu. Posebno je zanimljivo to što se iskustvo razlikuje među generacijama. Generacija Y najređe smatra da njen poslodavac iskreno govori o izazovima – to kaže tek nešto više od polovine ispitanika iz ove generacije.

Transparentnost plata posebno osetljiva tema

Jedan od najvećih raskoraka u istraživanju primećen je u komunikaciji o platama.

Transparentnost zarada važna je za 79% ispitanika, ali samo 40% zaposlenih zna raspon plate za svoju poziciju. Još manje njih, 37%, kaže da im poslodavac objašnjava kako se plate određuju, dok samo 43% zna šta treba da uradi kako bi dobilo povišicu.

Ovi rezultati ne znače da zaposleni očekuju da sve plate u kompaniji budu javno dostupne. Oni pokazuju da ljudi žele da razumeju sistem. Žele da znaju od čega zavisi njihova zarada, koji kriterijumi utiču na povećanje plate, šta se od njih očekuje i da li ista pravila važe za sve.

Kada zaposleni ne poznaje kriterijume, teško može da proceni da li je odluka o njegovoj zaradi pravična. Nejasan sistem zato lako postaje izvor nepoverenja.

Reakcija kompanije je presudna

Transparentnost ne ide samo u jednom smeru, od rukovodstva prema zaposlenima. Ona podrazumeva i mogućnost da zaposleni otvoreno iznesu svoje mišljenje, postave pitanje ili ukažu na problem.

Iako 87% ispitanika želi da radi u psihološki bezbednom okruženju, samo 59% kaže da njihov poslodavac podstiče zaposlene da slobodno izražavaju mišljenje.

Isti procenat smatra da može da iznese zabrinutost bez straha od negativnih posledica, dok tek 57% zaposlenih kaže da njihov poslodavac podstiče lidere da greške posmatraju kao priliku za učenje.

To pokazuje da otvorena komunikacija nije samo pitanje količine informacija. Ona zavisi i od reakcije kompanije kada zaposleni kaže nešto što nije prijatno da se čuje. Kompanija formalno može da poziva ljude da daju povratne informacije, ali ako se kritika ignoriše ili kažnjava, zaposleni će vrlo brzo prestati da govore.

Kako kandidat može da proceni transparentnost poslodavca?

Potpunu sliku o kompaniji teško je steći pre nego što u njoj počnete da radite. Ipak, način na koji poslodavac vodi proces selekcije može dosta toga da otkrije.

Obratite pažnju na to da li su:

• informacije u oglasu, na razgovoru i u ponudi međusobno usklađene;
• odgovornosti i očekivanja jasno objašnjeni;
• faze selekcije i naredni koraci poznati;
• odgovori na pitanja konkretni ili se svode na opšte fraze;
• plata ili raspon plate jasno navedeni;
• razlozi zbog kojih je pozicija otvorena objašnjeni;
• kriterijumi za uspeh i napredovanje razumljivi.

Na razgovoru za posao možete da pitate:

• Kako zaposleni saznaju za važne promene u kompaniji?
• Koliko često rukovodstvo razgovara sa zaposlenima?
• Kako zaposleni mogu da postave pitanje ili daju povratnu informaciju?
• Kako se u timu razgovara o problemima i greškama?
• Kako se određuju plata i povećanje zarade?
• Šta se od osobe na ovoj poziciji očekuje u prvih nekoliko meseci?

Dakle, transparentan poslodavac ne mora da ima idealan odgovor na svako pitanje. Ali bi trebalo da bude spreman da razgovara konkretno, bez izbegavanja i ulepšavanja.

Dobar poslodavac se ne krije iza lepih poruka

TalentX istraživanje pokazuje da kandidati i zaposleni od kompanija ne očekuju savršenstvo. Očekuju jasna pravila, otvorenu komunikaciju i mogućnost da razumeju odluke koje utiču na njihov rad. Žele da znaju šta se od njih očekuje, kako mogu da napreduju i prema kojim kriterijumima se određuju njihove plate i nagrade.

Najveći problem nije to što kompanija ima izazove. Problem nastaje kada o njima ne govori, kada ljudi ne znaju ko donosi odluke i kada se transparentnost završava na porukama koje lepo zvuče.

Prema mišljenju kandidata, dobar poslodavac nije onaj koji obećava da će sve biti idealno, već onaj koji zaposlenima daje dovoljno informacija o realnoj situaciji i dovoljno prostora da otvoreno kažu šta misle.