Šta je potrebno proveriti pre stupanja na rad?

Prilikom započinjanja radnog angažovanja, neophodno je proveriti da li je poslodavac ispunio sve svoje zakonske obaveze. Koja dokumenta se potpisuju i koje su obaveze poslodavca kod započinjanja rada – tema je ovog teksta.

I Zasnivanje radnog odnosa ugovorom o radu i koja dokumenta potpisati?

Prema Zakonu o radu, pravni odnos između poslodavca i radno angažovanog lica, zasniva se potpisivanjem ugovora. To može biti ili ugovor o radu, kojim se zasniva radni odnos, ili ugovor o radu van radnog odnosa, gde po zakonu spadaju: ugovor o delu, o privremeno povremenim poslovima, o dopunskom radu i o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Neophodno je proveriti da li je poslodavac ponudio na potpisvanje odgovarajući ugovor jer nema svaki od pomenutih ugovora iste pravne posledice.

Najšira prava daje ugovor o radu, dok po osnovu ostalih ugovora radno angažovana lica nemaju mnoga prava koja su rezervisana samo za zaposlene. Primera radi,, zaposleni ima po zakonu garantoavno maksimalno trajanje radnog vremena u jednom danu i u sedmici. Zatim ima pravo na obavezan odmor u toku rada i između dva radna dana i makar jedan dan nedeljnog odmora. Samo zaposleni imaju garantovano zakonsko pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora, na bolovanje, na isplatu prekovremeno rada, uvećanje zarade za rad na dan praznika i mnoga druga prava. Sve ovo se može ugovoriti i nekim drugim ugovorom, ali za zapsolene su navedena i mnoga druga prava obavezna čak i ako nije tako navedeno u ugovoru o radu.

Osnovni oblik radnog angažovanja je radni odnos, pa ćemo u nastavku najviše pisati u tom smislu.

Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos. Reč je o sporazumu između zaposlenog i poslodavca koji se smatra zaključenim kada ga potpišu obe ugovorne strane. U ime poslodavca, ugovor o radu potpisuje nadležni organ poslodavca. Ugovor o radu zaključuje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad i u pisanoj formi. Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. Poslodavac je dužan da ugovor o radu, ili njegovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice (obaveza je za sve vrste ugovora) radi.

Dakle, poslodavac i zaposleni pre stupanja zaposlenog na rad potpisuju ugovor o radu sa svim obaveznim elementima koje mora da sadrži, u obaveznoj pisanoj formi i time zasnivaju radni odnos. Ugovor o radu je pojedinačni akt kojim se: uspostavlja radni odnos (konstitutivni karakter) i uređuje radni odnos (normativni element) jer određuje sadržinu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca.

Ono pak što je izvesno i na šta treba obratiti posebnu pažnju- nikada ne treba dati poslodavcu tzv. blanko potpis. Tačnije, ne treba nikada staviti svoj potpis na prazan dokument jer isti kasnije uvek može biti zloupotrebljen od strane poslodavca. Najproblematičija je izjava o otkazu koja se daje unapred poslodavcu, a koju on može da aktivira kad god poželi, stavljanjem odgovarajućeg datuma.

II Kada tačno počinje radni odnos – potpisom ugovora o radu ili prvim radnim danom?

Ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa započinje stupanjem na rad.

Kao što smo rekli, zakon definiše da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. Međutim, tek stupanjem na rad zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa, tako da potpisivanje ugovora o radu i stupanje na rad zaposlenog zajedno čine da se u punom smislu uspostavi radni odnos. U tom smislu se može reći da ugovor o radu predstavlja pravni osnov za uspostavljanje radnog odnosa, ali da započinjanje faktičkog rada predstavlja drugi neophodan element za aktiviranje radnog odnosa, sa svim pravima i obavezama koje podrazumeva. Prema odredbama Zakona o radu, ako zaposleni ne stupi na rad danom koji je određen ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos.

U tom slučaju neće nastati prava i obaveze iz prethodno potpisanog ugovora o radu, osim ako je zaposleni sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore. Time zakon daje veći značaj stupanju na rad u odnosu na ugovor o radu, odnosno određuje da je prioritet faktičko obavljanje rada u odnosu na pojedinačni akt kojim se radni odnos zasniva i uređuje. Ovo za posledicu ima pravnu fikciju zasnivanja radnog odnosa ako se započne sa radom i bez potpisanog ugovora o radu, o čemu ćemo pisati u nastavku.

S obzirom da je zakonodavac momenat stupanja na rad odredio kao presudan za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, potrebno je odrediti koje su to obaveze poslodavca pre tog momenta, odnosno pre stupanja zaposlenog na rad.

III Da li zaposleni mora da dobije primerak ugovora i da li mu se još neki dokument predaje?

Da, obavezno. Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.

Takođe, pre stupanja zaposlenog na rad, odnosno već prilikom potpisivanja ugovora o radu, poslodavac ima obavezu da zaposlenog obavesti o određenim pravima i obavezama. Najpraktičnije je da se to obavi u pisanoj formi prilikom potpisivanja ugovora o radu. Na opisani način poslodavac mora zaposlenog pre stupanja na rad obavestiti o sledećem:

–o uslovima rada i organizaciji rada i obavezi poštovanja istih. Poslodavac je dužan da zaposlenog obavesti o svim uslovima i pravilima koje je propisao u vezi sa ispunjavanjem obaveza iz radnog odnosa. Da bi poslodavac od zaposlenog očekivao da ispunjava uslove rada i pravila ponašanja koja su kod poslodavca na snazi, mora sa njima da upozna zaposlenog pre stupanja na rad.

– o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja. Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu poslodavac dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja. On odgovara za štetu koju pretrpi zaposleni koji je zlostavljan na radnom mestu, pa mora da preduzme sve mere u cilju sprečavanja zlostavljanja na radu. Tako zaposleni ima pravo da pismenim putem bude upoznat sa pravom i procedurom da kod poslodavca ostvari zaštitu od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i o proceduri sprovođenja zaštite.

-da obavesti zaposlenog o pravima iz Zakona o zaštiti uzbunjivača. „Uzbunjivanje“ je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, dok je „uzbunjivač“ fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem. Uzbunjivač ima pravo na zaštitu ako izvrši uzbunjivanje kod poslodavca. Poslodavac dužan da postupi po informaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema informacije; da je dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka po njegovom okončanju.

–o zabrani pušenja u zatvorenom i javnom prostoru (kancelarije, hodnici, liftovi, stepeništa, predvorja, zajedničke prostorije, toaleti, čekaonice, kantine, pomoćni objekti, magacini, garaže, službena vozila i sl.), te o odgovornom licu za kontrolu zabrane pušenja kod poslodavca. a shodno Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Osim navedenog, poslodavac može u pisanoj formi da obavesti zaposlenog o svemu što smatra važnim za obavljanje posla i da zahteva od zaposlenog da se na pisani dokument potpiše i time potvrdi prijem.

IV Da li lice može da radi ako još nije dobilo kopiju ugovora?

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre stupanja na rad, a radnik počne da radi, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

U tom smislu Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos samo faktičkim stupanjem na rad, zaključi ugovor o radu u pisanom obliku. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.

V Kako da zaposleni zna da li je legalno prijavljen?

Osim što je dužan da zaposlenog obavesti o svim bitnim pitanjima rada, pre stupanja zaposlenog na rad poslodavac je dužan i da na osnovu ugovora o radu, podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Jedinstvenom prijavom obuhvaćena su sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja: zdravstveno osiguranje, penzijsko-invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Poslodavac ne može da podnese prijavu zaposlenog sa ranijim datumom (nema prijave „unazad“), već samo sa budućim datumom početka osiguranja – pre stupanja na rad zaposlenog. Iz ovog proističe da poslodavci moraju da zaključuju sa zaposlenima ugovore dan ili nekoliko dana pre datuma stupanja na rad, a ne prvog dana kada zaposleni počne da radi ili naknadno.

Ova činjenica se možete proveriti u filijalama zdravstvneog fonda (RFZO) ili penzinog fonda (RFPiO).

VI Da li probni rad može da bude u ugovoru o radu?

Da, Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu. Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu, a zaposleni to nije dužan.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.