Šta sve treba da znate o stručnom usavršavanju i stručnom osposobljavanju – pripravnici i volonteri

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jun 05

Teme koje obrađujemo u ovom tekstu najznačajnije su za mlade ljude, odnosno sve one koji se nalaze na samom početku svoje profesionalne karijere. Period nakon završetka školovanja, a pre zasnivanja radnog odnosa, često je obeležen upravo pripravničkim stažom ili stručnim osposobljavanjem i usavršavanjem. Za osobu koja nema radnog iskustva u zanimanju za koje se školovala, veoma je značajna prilika da počne da radi u struci. Pošto je radno iskustvo često preduslov koji propis ili poslodavci  postavljaju prilikom zapošljavanja, pripravnički staž, stučno osposobljavanje ili usavršavanje nekad se nameću kao obaveza, a u određenim situacijama kao prihvatljiv izbor, odnosno vrsta investiranja u svoju profesionalnu budućnost. Poslodavci, s druge strane, imaju priliku da osobu koja je tek završila školovanje profesionalno oblikuju prema potrebama i zahtevima sopstvenog poslovanja i na kraju tog procesa prime u radni odnos, ukoliko se iskaže u svom angažovanju.

Pripravnici 

Prema Zakonu o radu pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos za zanimanje za koje je steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme radi obavljanje pripravničke prakse, kada je pripravnički staž kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđen zakonom ili pravilnikom. Radi se, dakle o osobi koja nema nikakvog radnog iskustva u onom zanimanju za koje se školovala (može da ga ima van stečene stručne spreme), te prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci u cilju sticanja pripravničkog staža. U pojedinim profesijama zakon ili pravilnik (podzakonski opšti akt) određuju da za zasnivanje radnog odnosa nije dovoljno imati odgovarajuće obrazovanje, to jest određenu vrstu i stepen stručne spreme, već je neophodno nakon školovanja kroz pripravnički staž steći određeno radno iskustvo. Tek sa komponentom radnog iskustva, koje predstavlja praktičnu nadgradnju znanja stečenog školovanjem, postiže se puna spremnost za rad na poslovima u okviru određene vrste i stepena stručne spreme. U cilju obavljanja pripravničkog staža, poslodavci sa licima koja su završila školovanje zasnivaju radni odnos u svojstvu pripravnika. S obzirom da se radi o ugovoru koji se potpisuje sa osobom koja još uvek nije navršila u potpunosti pripravnički staž, ovakav ugovor se može potpisati i sa licem koje je radilo u konkretnoj struci kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž, kao i sa licem koje ima radno iskustvo van traženog stepena i vrste stručne spreme. Konkretno-ako je uslov za rad na poslovima medicinske sestre tehničara završena srednja medicinska škola, odrađen pripravnički staž od šest meseci i položen stručni ispit, to znači da zdravstvena ustanova u kojoj se pripravnički staž stiče može da potpiše ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika sa licem koje nema radnog iskustva u medicini na poslovima medicinska sestra tehničar (može da ima radnog iskustva u drugoj profesiji, npr da je radila kao administrativni radnik), ili nema punih šest meseci pripravničkog staža kao medicinska sestra.

Ukoliko posebnim zakonom nije drugačije propisano, pripravnički staž prema Zakonu o radu traje najduže godinu dana, a za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, jer se radi o vrsti radnog odnosa na određeno vreme

Volontiranje, stručno osposobljavanje i usavršavanje

Prva asocijacija na volontiranje je da se radi o obavljanju nekog posla za koji se ne dobija naknada. Reč volonter označava osobu koja besplatno obavlja neku službu, dakle volontirati znači besplatno služiti.

Kada govorimo o činjenju bez naknade zakon pravi razliku između dve vrste aktivnosti za koje se ne ostvaruje zarada. S jedne strane, prema zakonu koji uređuje tu vrstu angažovanja, imamo volontiranje koje podrazumeva organizovano dobrovoljno pružanje usluga ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi. Možemo reći da se navedeno smatra volontiranjem u klasičnom smislu te reči, kao dobrovoljno angažovanje koje se sprovodi najčešće u okviru humanitarnih, socijalnih, verskih i sličnih organizacija, a nije motivisano željom za zaradom, već iz solidarnosti, odnosno želje da se nekom kome je to potrebno pomogne. Volontiranjem u ovom smislu ne smatra se vreme provedeno na stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa, što je regulisano Zakonom o radu, dakle nije reč o angažovanju u smilu propisa o radu. Organizator volontiranja i volonter sklapaju ugovor o volontiranju kojim regulišu međusobna prava i obaveze. S obzirom da je reč o aktivnostima podstaknutim humanim pobudama zakon zabranjuje njihovu zloupotrebu, to jest organizovanje voloniranja u cilju sticanja dobiti, odnosno volontiranje kojim će se zameniti rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu.

S druge strane, upravo prema propisima o radu postojе ugovori o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, kao vrsta rada van radnog odnosa za koji se ne ostvaruje zarada. Oba ugovora zaključuju se u pisanom obliku. Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom. Prema zakonu lica na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju, za razliku od lica u radnom odnosu, nemaju garantovano pravo na zaradu. Poslodavac može da im obezbedi novčanu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom i opštim aktom, ali nije dužan to da učini, i ta naknada ne smatra se zaradom u smislu zakona o radu.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da se licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu, prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju samo u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje im se ne plaćaju.

Sličnosti, razlike i značaj

Prema svemu navedenom, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika, ugovor o stručnom osposobljavanju i ugovor o stručnom usavršavanju regulisani su Zakonom o radu, dok je ugovor o volontiranju uređen Zakonom o volontiranju, kao aktivnost koja se ne obavlja u cilju sticanja dobiti.

Kada je reč o radnopravnim ugovorima koje smo naveli u tekstu, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika  izdvaja se bitnom odlikom da se njime zasniva radni odnos dok traje pripravnički staž, te shodno tome pripravnik u radnom odnosu ima pravo na zaradu i sva ostala prava koja zaposlenom po zakonu i opštem aktu poslodavca pripadaju. U pogledu razloga za sklapanje, navedenom ugovoru sličan je ugovor o stručnom osposobljavanju, jer se takođe zaključuje radi obavljanja pripravničkog staža. Ključna razlika u odnosu na ugovor sa pripravnikom je u tome što lice koje ima potpisan ugovor o stručnom osposobljavanju nije u radnom odnosu, te shodno tome nema pravo na zaradu. Poslodavac mu može obezbediti određenu naknadu koja se neće smatrati zaradom u smislu Zakona o radu, baš kao i licu na stručnom usavršavanju, ali nije na to dužan po zakonu.

Ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika, ugovor o stručnom osposobljavanju i ugovor o stručnom usavršavanju imaju svoje mesto u mnogim zanimanjima. Njihov značaj se ogleda u tome što daje priliku osobama koje se nalaze u periodu započinjanja profesionalne karijere da kroz praktičan rad (uz naknadu ili bez nje) usavrše znanja stečena kroz školovanje i nauče da ih primenjuju. Istina je da poslodavac nema obavezu da primi u radni odnos lice sa kojim je prethodno zaključio neki od navedenih ugovora regulisanih Zakonom o radu, ali početnici dobijaju šansu da se radom i zalaganjem dokažu, što će svakako motivisati poslodavca  da razmisli i o ugovoru o radu, jer će ga sklopiti sa nekim od koga zna šta može da očekuje.

 

 

 

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(20) komentari

Slavica Aleksic 27. 08. 2024.

Poštovani,
Koliko sam shvatila,lice koje je na pripravničkom stažu ima pravo na novčanu nadoknadu.Mene,konkretno,zanima stažiranje za medicinsku sestru tehničara,koje je obavezno,kako bi se moglo raditi u struci.Kako onda da,gde god sam pitala,su mi rekli da se za to ne prima nikakva novčana nadoknada?

Hvala unapred!

    Milan Predojevic 27. 08. 2024.

    Poštovana Slavice
    Zakonom o radu propisano je da ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
    Prema tome, poslodavac može, ali nije obavezan da plaća novčanu naknadu licu koje je angažovao radi obavljanja pripravničkog staža, koji je za medicinske sestre predviđen kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
    Pozdrav

Slobodanka Kovačević 16. 05. 2024.

Poštovani,
2023. godine preko NSZ-a sam se uključila u program realizacije stručne prakse. U pitanju je osnovna škola. Ugovor je potpisan 22.juna 2023. i ističe 21.juna 2024. Da li je škola u obavezi da organizuje/podnese zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za polaganje za licencu? Bez obzira što ja tamo nisam zaposlena već sam na pripravničkoj praksi i dobijam nadoknadu iz NSZ. Uslovi konkursa mi nisu sasvim jasni, ne dobijam zadovoljavajuće, konkretne odgovore. I da li troškove polaganja ispita za licencu snosi škola ili ja?
Unapred hvala.

    Milan Predojevic 18. 05. 2024.

    Poštovana Slobodanka
    Nije mi poznato da postoji bilo kakva obaveza škole da organizuje/podnese zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za polaganje za licencu. Kod takvih ugovora između Vas, škole i NSZ, svi uslovi su uređeni ugovorom, pa tako i polaganje icenci. S obzirom da navodite da Vi tamo niste zaposleni već ste na pripravničkoj praksi i dobijate nadoknadu iz NSZ, evidentno ste nezaposleno lice na stručnom osposbljavanju, a po osnovu ugovora koji se potpisuje između Vas, škole i NSZ. Uslove konkursa morate saznati u školi i kod NSZ.
    Pozdrav

Veljko Malbasic 09. 05. 2024.

Kada je reč o ugovoru o stručnom osposobljavanju, da li je nužno u slučaju 1 dana odsustva imati potvrdu od strane lekara ili otvoreno bolovanje?

    Milan Predojevic 09. 05. 2024.

    Poštovani Veljko
    Ugovor o stručnom usavršavanju nije vid radnog odnosa. Reč je o radu van radnog odnosa. Prema tome, poslodavac nije obavezan da plaća nakandu zarade tokom sprečenosti za rad, odnosno ne plaća Vam se bolovanje, kao što je to slučaj kod radnog odnosa, pa Vam lekar i ne može otvpriti bolovanje. Polsodavac može od Vas da traži, naročito ako je ugovor takav da Vam se ipak plaća neka naknada za rad, da donesete potvrdu da ste sprečeni za rad kao dokaz zašto niste došli na posao.
    Pozdrav

Tamara Delić 07. 11. 2022.

Pozdrav!

Da li je moguće zaključiti u isto vreme 2 ugovora – Ugovor o radu i Ugovor o stručnom osposobljavanju, kod dva različita poslodavca i pod kojim uslovima?

Veliko hvala unapred

    Milan Predojevic 07. 11. 2022.

    Poštovana Tamara
    Angažovanje po osnovu ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju Zakon o radu svrstao je u rad van radnog odnosa.
    Kada je reč o samom ugovoru o stručnom ososobljavanju i usavršavnju zakon je definisao da isti može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
    Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.
    Prema tome, ako su ovde navedeni uslovi za potpisivanje jednog takvog uovora ispunjeni, odnosno ako nemate staža u struci, a isti je neophodan kao uslov za samostalan rad u struci, mišljenja sam da možete da ga potpišete sa drugim poslodavcem dok ste istovremeno u radnom odnosu kod trenutnog poslodavca. Prema tome, ovde se ne bi radilo o dva istovremena radna odnosa (što bi bilo zabranjeno, ne možete imati dva paralelna radna odnosa), jer kod drugo ugovora ne govorimo o radnom odnosu. Tako je npr dozvoljeno imati i ugovor o delu i pored toga što ste u radnom odnosu. Po istom principu, mišljenja sam da možete imati istovremeno ugovor o radu i ugovor o stručnom osposobljavanju ili usavršavanju, odnosno smatram da tako nešto nije zabranjeno.
    Pozdrav

      Tamara Delić 08. 11. 2022.

      Poštovani Milane,

      Hvala Vam puno na brzom odgovoru.

      Srdačan pozdrav!

Vladimir Nikolić 13. 04. 2022.

Postovani Milane,

Firma me je slala na usavrsavanje,koje sam uspesno zavrsio, ali se sertifikati fizicki nalaze kod njih. Nisam potpisao nikakav ugovor sa firmom da sam im duzan troskove obrazovanja. Pa me zanima u slucaju da hocu da raskinem ugovor o radu da li imam prava na te sertifikate bez ikakve nadoknade(koju ce sa sigurnoscu naknadno traziti). I da li imam pravnog osnova da ih trazim s obzirom da se vode na moje ime ?

Unapred hvala.

    Milan Predojevic 14. 04. 2022.

    Poštovani Vladimire
    Mišljenja sam da ukoliko ste Vi lično stekli određeni sertifikat, imate pravo da tražite da Vam se izda potvrda o tome, bez obzira na to ko je platio troškove usavršavanja.
    Pozdrav

Dragan Januzovic 02. 02. 2022.

Zdravo Milane,

Ja sam kod mog poslodavca imao ugovor o strucnom osposobljavanju na 3ipo meseca. U kojem je pisalo sam u obavezi da posle toga radim 2 godine kod njega. Ako ne radim, u obavezi sam da platim troskove osposobljavanja. Kao naknadu, ja sam za ta tri i po meseca dobija 50k dinara mesecno. Strucno osposobljavljanje je izgledalo tako sto sam jednom dnevnom u trajanju od sat vremena imao predavanja od strane kolega.
U ugovoru o radu stoji da sam u obavezi da radim 2 godine kod njih i ako raskinem ugovor, moram da platim troskove koji nisu navedeni.
Sad, kad kad sam otkazao ugovor o radu pre isteka te dve godine, oni od mene traze da im platim naknadu za strucno osposobljavanje u iznosu od priblizno 10k evra. Napomenuo bih i to da mi nikakve licence nisu date, realnih troskova nisu imali. Sve je radjeno online. Kolege mi pokazu nesto i onda se ja sam snalazim.
Naglasio bih i cinjenicu da je obuka trajala 2 meseca i nedelju dana. I da su me onda izdali klijentu i zaradjivali na meni.

Pored ovog, pitao bih te i sledece.
Ja sam njima poslao otkaz mejlom 25.01. I da bih se osigurao, poslao sam i ono skenirano, ali mi nisu vratili potpisano jer sam ja tamo napisao da je to zahtev za sporazumnim raskidom ugovor. Oni kao to nije sporazmni i nece da potpisu i vrate. Ali je moj otkaz saopsten na nekom sastanku i sad svi znaju.

Mene zanima da li je onaj otkaz mejlom dovoljan? Da mi ne bi pravili problem i oko toga.

I imam 9 dana godisnjeg, zakljucno sa februarom 2022.godine.
A rekli su mi da moram da radim do kraja otkaznog roka. Je l mogu da me nateruaju tako pa su u obavezi da mi te dane GO plate preko plate ili smem da iskorstim svoj go?

Unapred hvala.

    Milan Predojevic 07. 02. 2022.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da se troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u
    skladu sa zakonom i opštim aktom. U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi
    troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga. Opravdani razlozi nisu definisani zakonom, već se definišu od slučaja do slučaja. Prema tome, zakon samo kaže da se radi o prekidanju stručnog osposobljavanja kao razlogu za naknadu štete. Iz Vašeg pitanja sam razumeo da ste Vi obuku dovršili, te ne vidim osnov za naknadu štete.
    U praksi nije retka situacija da poslodavca u ugovor sa zaposlenim unese ugovornu kaznu koju zaposleni mora da plati, a koja bi trebalo da je srazmerna znanju i sposobnostima stečenom kroz program stručnog usavršavanja koje je platio poslodavac. Opravdano je da poslodavac ima interes da takvog zaposlenog zadrži u radnom odnosu neko vreme. Ukoliko se desi da zaposleni ne ispoštuje rok iz ugovora i ranije da otkaz, poslodavac bi mogao zahtevati isplatu ugovorne kazne od zaposlenog. Međutim, ako ugovorna kazna nije propisana, apsolutno nema osnova da od Vas zahteva isplatu deset hiljada eura. Ugovorna kazna takođe ne može da bude nesrazmerna troškovima obuke koju ste prošli.
    Što se tiče prestanka radnog odnosa, zakon nalaže da to učinite u pisanoj formi. Mišljenja sam da ako posedujete elektronski potpis i pošaljete izjavu o otkazu ugovora o radu koja je jasna i nedvosmislena, može se smatrati da ste ispoštovali pisanu formu. Lično sam ipak stava da to treba učiniti svojeručno potpisanom pisanom izjavom u kojoj navodite datum prestanka radnog odnosa i koju predajete nadležnom organu kod poslodavca. Poziv za sporazumni prestanak radnog odnosa ne predstvalja otkaz od strane zaposlenog, jer poslodavca to ne mora da prihvati, a čim nema prihvatanja od psolodavca-nema ni sporazuma.
    Poslodavac može da Vas obaveže da radite tokom otkaznog roka, ali Vam tada po isteku radnog odnosa mora platiti naknadu štet za neiksorišćeni godišnji odmor.
    Preporučujem Vam da se sa svim papirima koje ste sa poslodavcem potpisali obratite za stručnu pravnu pomoć, posšto je situacija višeslojna.
    Pozdrav

Milos Lukic 07. 06. 2021.

Postovani, imam ugovor o strucnom usavrsavanju gde pise da traje 3 meseca a a u sustini je trajalo mesec ipo. Navodno usavrsavanje se obavljalo u ordinaciji brata mog poslodavca, tako pise a u toj ordinaciji sam bio 10 dana a ostatak u prodajnim objekima gde nema strucnjaka za bilo sta a i tih 10 dana tu je bio lekar i nista vise. Dakle nije obrazovna ustanova sprovodila obuku, nije bilo polaganja, nije bilo komisije kao sto pise. Tu stoji da ako prekinem ugovor o radu pre 5 godina moram platiti 3000 evra troskove obuke.
Da li je to oborivo na sudu, da li je moguce na taj nacin vezati zaposlenog kao roba ili se moze dati otkaz i onda oboriti takav ugovor na sudu ako poslodavac tuzi zaposlenog ili to sve nema veze? I ako me dobiju na sudu a ja ne zelim da platim i nemam imovinu koja bi mi se mogla oduzeti da li jos neke posledice mogu rpeti?

    Milan Predojevic 08. 06. 2021.

    Poštovani Miloše
    Zakonom o radu propisano je da ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi u pisanom obliku, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
    Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.
    Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Novčana naknada ne smatra se zaradom u smislu Zakona o radu.
    Shodno navedenim odredbama Zakona o radu o ugovoru o stručnom usavršavanju, obaveza poslodavca iz samog ugovora je da obezbedi Vaše stručno usavršavanje i sticanje posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije. On po zakonu nema ovlašćenje da za tu svoju obavezu naplati od Vas neku naknadu. Naprotiv, zakon je propisao da poslodavac može da plati nakandu, a obrnuto nije propisano kao mogućnost. Ovakav ugovor je koristan za zaposlenog jer stiče neophodno znanje i iskustvo za kasniji rad u struci, a za poslodavca jer angažovano lice obavlja rad za koji ne mora da mu plati naknadu, ali je tako nešto dopušteno. Ono što nije dopušteno je da poslodavac zahtev od angažovanog lica da plati bilo kakvu naknadu.
    Na osnovu svega navedenog, mišljenja sam da se može dati otkaz i onda oboriti takav ugovor na sudu ako poslodavac tuži radno angažovano lice.
    Pozdrav

      Milos Lukic 09. 06. 2021.

      Postovani Milane, najlepse Vam hvala na ovako temeljnom odgovoru.
      Molio bih Vas jos jednom da pogledate konretno sustinu koju cu citirati i da mi onda kazete da li i dalje mislite isto. Nadam se da razumete moju zabrinutost.
      Clan 1. Poslodavac ovim ugovorom u smislu clana 201.stav 2 zakona o raduomogucuje Milosu L. koji je zaposlen na odredjeno vreme, usavrsavanje i sticanje posebnih znanja i sposobnosti za rad na poslovima i zadacima radnog mesta „Defektolog“, a u skadu sa Planom obuke kandidata kod Poslodavca.

      Clan 3. Radi usavrsavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad na poslovima i zadacima radnog mesta „defektolog“ Poslodavac ima zakljucen ugovor sa „XY pr Oftamoloska ordinacija XY“ koja poseduje strucna znanja za obavljanje ove edukacije. Ugovorom je usaglasen plan obuke kandidata za radno mesto defektolog i pojedinacna visina naknade za svakog kandidata.

      clan 7. Ugovorene strane saglasno konstatuju da troskovi poslodavca radi organizovanja strucnog usavrsavanja zaposlenog prema planu obuke poslodavca i specifikacije troskova iznose 3000 eura a ista je sasavni deo ovog ugovora i nalaze se u prilogu.

      Clan 8. Zaposleni je obavezan da nakon sprovedene obuke usavrsavanja i polozenog strucnog ispita a po ponudi poslodavca zakljuci ugovor o radu na neodredjeno vreme radi obavljanja poslova i zadataka na radnom mestu defektolog kao i da na radu ostane 5 godina od zakljucenog ugovora o radu.

      Clan 9. Zaposleni se obavezuje da poslodavcu nadoknadi troskove strucnog usavrsavanja po ovom ugovoru u iznosu od 3000 eura u roku od 30 dana i to u sledecim slucajevima :
      -ako odbije ponudu poslodavca da zakljuci ugovor o radu na neodredjeno vreme;
      -ako zaposlenom radni odnos kod poslodavca prestane na njegov zahtev a da od momenta zakljucenja ugovora o radu na neodredjeno vreme nije proteklo 5 godina
      -ako mu radni odnos kod poslodavca prestane njegovom krivicom zbog povrede radne obaveze i krsenja radne discipline a da od momenta zakljucenja ugovora nije proteklo 5 godina

      Dakle da li ste i dalje stava da je ovo oborivo na sudu ? Unapred hvala i izvinite jos jednom

        Milan Predojevic 09. 06. 2021.

        Poštovani MIloše
        Stav koji sam izneo po Vašem pitanju predstavlja moje lično mišljenje iz struke dato u najboljim namerama i savesno. Dakle tako vidim zakonske odredbe primenjene na Vaš slučaj. Da li će takvo mišljenje imati i sud, to ne mogu da pretpostavim. Upravo zbog različitih mišljenja pravnika o istoj situaciji i dolazi do sporova koje na kraju razrešava sud. Ponoviću svoje mišljenje da po meni Zakon o radu ne dopušta vid radnog angažovanja onako kako je definisano ugovorom koji ste ovde prezentovali. Zakon o radu propisuje 4 vida radnog angažovanja van radnog odnosa: Privremeni i povremeni poslovi, Ugovor o delu, Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i Dopunski rad. Pošto je Zakonom o radu propisano da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom, mišljenja sam da poslodavac ne može da uvede neki novi vid angažovanja, koji je mešavina klasičnog obligacionog odnosa i radnog odnosa. Smatram da u našem zakonodavstvu takav ugovor nije moguć, jer Zakon o radu jasno definiše koja su prava i obaveze po ugovoru o stručnom osposobljavnaju i usavršavanju i ne predviđa mogućnost naplate poslodavca od zaposlenog troškova usavršavanja. Poslodavac i jeste po ugovoru obavezan da pruži stručno usavršavanje i osposobljavanje, te nema osnova da za to traži neku naknadu, jer od angažovanog lica za pruženo usavršavanje i osposobljavanje zauzvrat dobija određeni vid radnog angažovanja. Kao što za pruženi rad poslodavac zaposlenom daje platu, tako ovde za pruženi rad obezbeđuje stručno usavršavanje i osposobljavanje. Ponavljam-ovo je moj stav po ovom pitanju i ne može se isključiti mogućnost da neko ima drugačije viđenje.
        Pozdrav

          Milos Lukic 09. 06. 2021.

          Hvala jos jednom.

Snježana Kresović Konc 29. 12. 2020.

Poštovani,
da li postoji rok u kojem se mora odraditi pripravnički staž za osobu medicinske struke nakon završetka srednjeg obrazovanja. U zakonu o zdravstvenoj zaštiti (Sl.gl.25/19) je predviđen rok od 12 meseci za polaganje stručnog ispita od momenta završetka pripravničkog staža u nekoj zdravstvenoj ustanovi; u Pravilniku o pripravničkom stažu i str. ispitu zdravstvenih radnika (Sl.gl.33/2019) su pobliže objašnjeni uslovi za ustanove i pripravnike koje moraju ispunjavati, ali ne mogu nigde naći onaj gore pomenuti rok koji možda i ne postoji, nije određen. Hvala unapred na odgovoru, srdačan pozdrav , Snježana ( kadrovski referent u neobranom grožđu 🙂 )

    Milan Predojevic 31. 12. 2020.

    Poštovana Snježana
    Ukoliko navedenim aktima nije određeno u kom roku mora da se obavi pripravnički staž (nisam pronašao da rok postoji), mišljenja sam da isti nije ni propisan. To je negde i logično s obzirom na činjenicu da bez pripravničkog staža nije moguće polaganje stručnog ispita, a bez položenog stručnog ispita nije moguće dobjanje licence, odnosno samostalan rad u struci. U skladu sa navedenim, u interesu je lica sa završenom školom da što pre obavi staž kako bi što pre bio osposobljen za samostalan rad u medicinskoj struci i kako bi mu uopšte bio dopušten rad u zdravstvenoj ustanovi. Zbog toga i nije neophodno propisivanje roka u kome se pripravnički staž mora započeti.
    Pozdrav