STICANJE PENZIJSKOG STAŽA

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

dec 25

Tema penzijskog staža i rešavanja problema koji se pojavljuju sa stažom kod ostvarivanja prava na penziju, biće obrađena u ovom i narednom tekstu. Prvi tekst daje akcenat na zakonske uslove za ostvarivanje prava na penziju, odnosno na to ko sve mora da plaća doprinos za penzijsko osiguranje, dok će se naredni tekst baviti mogućim načinima rešavanja problema koji se javljaju sa penzijskim stažom.

Penzijski staž predstavlja jedan od dva glavna uslova za sticanje i ostvarivanje prava na penziju. Da bi se ostvarilo pravo na penziju potrebno je imati određeni minimalan broj godina života i propisan mimimalni penzijski staž. Takođe, penzijski staž utiče i na visinu penzije, to jest što ga osiguranik više ima i penzija će biti veća. Šta obuhvata penzijski staž? Penzijski staž obuhvata staž osiguranja i poseban staž.

Staž osiguranja i poseban staž

Staž osiguranja podrazumeva vreme provedeno na radu po osnovu kojeg je osiguranik bio obavezno osiguran na penzijsko i invalidsko osiguranje i za koje mu je uplaćen pripadajući doprinos.

Poseban staž predstavlja vreme provedeno izvan rada, koje se i pored te činjenice, iz određenih društveno opravdanih razloga (npr. u cilju podsticanja povećanja nataliteta, kod posebnog staža koji se priznaje za rođenje deteta) priznaje u penzijski staž. Razlika posebnog staža u odnosu na staž osiguranja sastoji se u tome što, za razliku od staža osiguranja, godine priznate kao poseban staž ne priznaju se u uslov za ostvarivanje prava na penziju. 

Kada je potrebno ispuniti uslov za ostvarivanje prava u pogledu broja godina penzijskog staža računa se samo staž osiguranja. Jednom kada se ispuni uslov u pogledu godina staža osiguranja i ostvari se pravo na penziju, priznaje se i poseban staž u smislu obima ostvarivanja prava, odnosno utiče na visinu penzije. Primera radi, ako ženi nedostaje 2 godine staža osiguranja da bi dobila penziju, bez obzira na činjenicu da je rodila troje dece i da joj se po tom osnovu priznaju dve godine posebnog staža, nije ispunila uslov za penziju jer prilikom određivanja da li neko lice ispunjava zakonom propisane uslove za sticanje prava na penziju računa se samo staž osiguranja, a ne i poseban staž.

Kada osiguranica iz primera odradi još dve godine na svom radnom mestu i po osnovu dodatne dve godine rada ima ukupno 35 godina staža osiguranja, ispuniće uslov za penziju, ali će joj se računati da ima 37 godina penzijskog staža, a ne 35, pošto joj se nakon ispunjavanja uslova za penziju dodaju i dve godine koje su joj priznate po osnovu toga da je rodila troje dece.

Za koga se obavezno uplaćuje staž osiguranja?

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđene su tri kategorije obavezno osiguranih lica, za koja se uplaćuju doprinosi u skladu sa odredbama Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, i to: zaposleni, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici. U praksi se često dešava da lice ispunjava uslove za osiguranje po više osnova (npr postoji stalni radni odnos na puno radno vreme i dodatno angažovanje po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora i slično). U tom slučaju prijava na osiguranje se radi po utvrđenim prioritetima gde jedan isključuje drugi, ali se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po svakom od osnova radnog angažovanja.

Iz našeg primera lice je u stalnom radnom odnosu na 40 časova nedeljno, a mimo radnog vremena je angažovan kod drugog poslodavca po osnovu ugovora o delu. U takvom primeru, poslodavac kod koga je stalan radni odnos za osiguranika podnosi prijavu na socijalno osiguranje, što podrazumeva uplatu kompletnih doprinose, a to znači za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje se obračunava i plaća po osnovu svih prihoda, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. Prema tome poslodavac koji je angažovao lice iz našeg primera po ugovoru o delu ne podnosi prijavu na socijalno osiguranje, ali mora da plaća  samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (ne i preostala dva doprinosa za socijalno osiguranje). Ko se sve svrstava u gore navedene tri kategorije radno angažovanih lica za koje se obavezno plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje?

a) Zaposleni: tu se podrazumevaju lica u radnom odnosu, izabrana ili postavljena lica ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove (sem lica koja se školuju i obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, a imaju manje od navršenih 26 godina života), te lica koja ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju. Za sva navedena lica poslodavac je dužan da prilikom isplate zarade obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno Nacinalna služba za zapošljavanje prilikom isplate naknade za nezaposlene.

b) Osiguranici samostalnih delatnosti: ovde se svrstavaju lica koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, zatim osnivači, odnosno članovi privrednih društava, koji u njima rade određene poslove, bez obzira da li su u radnom odnosu u tom privrednom društvu, lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, te sveštenici i verski službenici. Kod osnivača privrednog društva je važno napomenuti da ako nije upisan u registar Agencije za privredne registre kao direktor ili zastupnik, niti je u radnom odnosu u tom privrednom društvu, nema svojstvo obavezno osiguranog lica u smislu zakona o PIO.

v) Osiguranici poljoprivrednici su lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci ili članovi poljoprivrednog domaćinstva ili porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na školovanju. Poljoprivrednim domaćinstvom, porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno mešovitim domaćinstvom, u smislu zakona koji uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda, bez obzira na srodstvo između njegovih članova, na poljoprivrednom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, ovde se svrstavaju i domaćinstva i gazdinstva koja imaju manje od 0,5 hektara zemljišta ili građevinske celine ukoliko se na istom obavlja stočarska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i drugi uzgoj ili gajenje. Nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u smislu ovog zakona, je lice koje plaća porez na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemljišta ili porez na prihod od poljoprivrede i šumarstva, dok se članom takvog domaćinstva ili gazdinstva smatra lice koje na njemu živi i radi.

Obavezno su osigurani nosilac poljoprivrednog domaćinstva i nosilac porodičnog  poljoprivrednog gazdinstva, odnosno najmanje jedan član domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili mešovitog domaćinstva.

Iz navedenog se jasno može zaključiti da rad po ugovoru o volontiranju i sličnim ugovorima za koji se ne ostvaruje naknada (stručno osposobljavanje za koje se ne plaća naknada, studentska praksa i slično) ne povlači uplatu doprinosa za penzijsko osiguranje, odnosno za taj period ne stiče se penzijski staž.

Samostalna uplata doprinosa

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju dopušta mogućnost uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo pravo imaju sva lica starija od 15 godina života, koja imaju prebivalište u Republici Srbiji, a nisu obavezno osigurani (npr nezaposleni, studenti). Ova lica sama biraju jednu od 13 ponuđenih osnovica, pri čemu je najniža na nivou 35% prosečne mesečne zarade u Republici u prethodnom tromesečju, a najviša je u visini 5 takvih proseka. Stopa doprinosa je 25,5%, a doprinos se uplaćuje do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Dakle lica koja nisu obavezno osigurana po zakonu, ukoliko imaju sredstva iz kojih mogu da finansiraju uplatu doprinosa, mogu to da učine na jedan od gore navedenih načina i na taj način stiču penzijski staž.

Treba naglasiti da se samostalnom uplatom doprinosa ne može pokriti prethodni period u kojem nije bilo radnog staža ni prijave na penziono osiguranje. Prijava može da ide najviše 30 dana unazad. To znači da ako, primera radi niste radili između 2003. i 2005. godine, a želite da i taj period pokrijete stažom osiguranja, to nije moguće učiniti prijavom na osiguranje sa datumom koji je godinama unazad i jednokratnom ( a ni višekratnom) uplatom doprinosa. Dakle nije moguć otkup staža ako neki period u prošlosti nste bili prijavljeni na osiguranje, već se i penzijski staž koji se samostalno uplaćuje takođe stiče  protekom vremena nakon odrađene prijave.

Kome se priznaje poseban staž

U uvodu smo napomenuli da se u određenim slučajevima iz opravdanih društvenih razloga priznaje penzijski staž i za vreme provedeno van rada. Radi se o sledećim licima:

  • osiguraniku – ženi koja je rodila treće dete, po tom osnovu uračunava se u poseban staž vreme u trajanju od dve godine
  • osiguraniku, odnosno licu u poseban staž u dvostrukom trajanju računa se vreme koje je proveo u akcijama i zarobljeništvu vršeći vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti
  • osiguraniku, odnosno licu u poseban staž u jednostrukom trajanju računa se vreme provedeno na lečenju i medicinskoj rehabilitaciji usled bolesti ili povreda zadobijenih u akcijama i zarobljeništvu vršeći vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti

Napominjemo da će se od 01.01.2032. godine osiguraniku – ženi uračunavati u poseban staž vreme u trajanju od: šest meseci, ako je rodila jedno dete; odnosno godinu dana, ako je rodila dvoje dece. Takođe ponovo ističemo da prilikom određivanja da li neko lice ispunjava zakonom propisane uslove za sticanje prava na penziju poseban staž se ne računa, ali kada se ostvari pravo na penziju poseban staž jeste od uticaja na visinu prava, odnosno visinu penzije. Dokazi o ostvarenom posebnom stažu osiguranja predaju se sa zahtevom za ostvarivanje prava na penziju (rešenje o porodiljskom, vojna knjižica i slično)

Uslovi za starosnu penziju

Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, istovremeno, ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik kada navrši:

− 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili
− 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

Ova odredba (65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja) primenjivaće se u potpunosti tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se novi uslovi za osiguranika ženu (koja navrši najmanje 15. godina staža osiguranja), u pogledu navršenja potrebnih godina života, uvoditi postupno. To podrazumeva da se uslov u pogledu godina života za žene u svakoj narednoj godini povećava za još dva meseca starosti.

Prema tome, uslovi za odlazak u starosnu penziju u ovom trenutku i sve do 2032. godine različiti su za muškarce i žene.  Prema ovom Zakonu muškarac stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (ili kad navrši 45 godina staža osiguranja, bez obzira a na godine života), dok se ova granica za žene postepeno pomera, pa tako u 2020. godini iznosi: 63 godine života (i najmanje 15 godina staža osiguranja); u 2021. godini granica će iznositi 63  godine i 2 meseca života; u 2022. godini uslov za žene biće 63 godine i 4 meseca života i tako dalje, sve do 2032. godine uslov za žene će se podizati za dva meseca života, kada će se konačno  izjednačiti uslovi za oba pola

Važno je napomenuti da se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi, te je na vreme potrebno proveriti da li je poslodavac predao M4 obrazac, odnosno platio doprinose.

Snižavanje starosne granice

Institut snižavanja starosne granice podrazumeva da će se osiguraniku, pod uslovom da ispuni Zakonom propisane uslove, prilikom utvrđivanja prava na starosnu penziju, sniziti propisani uslov u pogledu potrebnih godina života u odnosu na opštu propisanu starosnu granicu za sticanje prava na starosnu penziju,ako je određeni period staža stekao radeći na radnim mestima na kojima se priznaje beneficija..

Starosna granica se snižava osiguraniku, koji je najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja proveo na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž). Navedenim osiguranicima se uslov u pogledu godina starosti umanjuje za po jednu godinu

1) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;

2) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;

3) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;

4) za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica se najviše  može sniziti do 55 godina života, a onim  osiguranicima koji rade na poslovima na kojima se beneficirani staž osiguranja računa  tako da se 12 meseci računa kao 18 meseci, starosna granica se može sniziti do 50. godine života.

Primera radi, ukoliko neko ima 17 godina rada na radnom mestu na kojem se 12 meseci radnog odnosa računa kao 15 meseci penzijskog staža, a staž osiguranja koji je stekao na tom radnom mestu čini bar 2/3 njegovog ukupnog staža osiguranja, uslov u pogledu starosne granice za odlazak u penziju bio bi snižen za 4 godine (pošto se snižava za jednu godinu za svake 4 godine provedene na radnom mestu gde se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci). Tako bi u punu penziju mogao sa 61 godinom starosti, umesto 65 godina.

Radna mesta, odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem su utvrđeni Pravilnikom o radnim mestima odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Prevremena starosna penzija

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine, u penzijski sistem Srbije uveden je institut prevremene starosne penzije.

Kao što smo već konstatovali, da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Institut prevremene starosne penzije omogućava osiguranicima koji još uvek nisu ispunili propisane uslove u pogledu starosti i broja godina osiguranja, da uz ispunjavanje manje zahtevnih uslova odu u starosnu penziju pre vremena, ali uz trajno umanjenje penzije koja bi im inače pripala.

Pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik stiče kada navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života. Ova odredba će se u potpunosti primenjivati tek od 2024. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se ti uslovi u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. Trenutno osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kada navrši 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (muškarac), odnosno 39 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (žena);

Ti uslovi će do 2024. godine izgledati ovako:

1) u 2021. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života (muškarac), odnosno 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (žena);

2) u 2022. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (muškarac), odnosno 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života (žena);

3) u 2023. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života (muškarac), odnosno 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (žena).

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života, a može se umanjiti najviše do 20,4%. Zakonom je predviđen prelazni period za osiguranika ženu u kome se trajno umanjenje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju računa pre navršenih 63 godine života, a u svakoj narednoj godini će se ta granica pomerati za još  dva meseca, u skladu sa pomeranjem granice za žene u pogledu uslova za odlazak u penziju, a sve do 2032. godine (o čemu smo pisali u prethodnom delu teksta).

Deo staža proveden u inostranstvu

Ukoliko ste deo radnog staža proveli u inostranstvu, za Vaša prava oko upisa staža najvažnija je činjenica da li se radi o stažu osiguranja stečenom u državi sa kojom je na snazi međunarodni sporazum o socijalnom osiguranju ili to nije slučaj. Republika Srbija ima trenutno važeći sporazum sa 30 zemalja sveta. Radi se o svim zemljama bivše Jugoslavije, najvećem broju zemalja Zapadne Evrope, a od vanevropskih država potpisan je sporazum sa Libijom, Panamom i Kanadom.

Međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju se u okviru administrativno-pravne pomoći obezbeđuje da osiguranik podnosi zahtev nosiocu osiguranja na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište. Zahtev podnet nosiocu osiguranja jedne države ugovornice smatra se zahtevom podnetim i nosiocu osiguranja druge države ugovornice, o kome se ona obaveštava na propisanim dvojezičnim obrascima. O pravu na penziju odlučuje svaka država ugovornica na čijoj teritoriji je osiguranik radio primenom svojih nacionalnih propisa i međunarodnog ugovora o socijalnom osiguranju.

Ako osiguranik ispunjava uslove za ostvarivanje prava po osnovu staža navršenog na području jedne države ugovornice, penzija se određuje bez uzimanja u obzir staža ostvarenog na području druge države ugovornice. Ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, u skladu sa međunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju periodi osiguranja navršeni na području država ugovornica se, pod uslovom da se ti periodi ne poklapaju, sabiraju i određuje se srazmerni deo penzije.

Primera radi, ako ste radili nekoliko godina u Austriji i po osnovu tog staža imate pravo na austrijsku penziju, Vi ćete to pravo ostvariti. Ako pak taj broj godina nije dovoljan da ispunite uslov za penziju u Austriji, a pošto Srbija sa ovom zemljom ima ugovor o socijalnom osiguranju, onda će se periodi osiguranja (ako se ne poklapaju) navršeni u Austriji i Srbiji sabrati i odrediće se srazmerni deo penzije iz svake od zemalja. Tako biste ipak ostvarili pravo na srazmeran deo austrijske penzije koje će ova država isplaćivati jer će po osnovu međunarodnog ugovora priznati da ste ispunili uslov za penziju zbog sabranih godina staža iz Srbije i Austrije.

Srbija u opisanom prmeru takođe plaća svoj deo penzije za staž ostvaren u Srbiji. Prilikom podnošenja zahteva za penziju, u okviru administrativno-pravne pomoći obezbeđuje se da osiguranik podnosi zahtev nosiocu osiguranja na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište. Ako u opisanom primeru živite u Srbiji, zahtev podnet našem RFPiO smatra se zahtevom podnetim i nosiocu osiguranja u Austriji, o kome se austrijski organ obaveštava na propisanim dvojezičnim obrascima.

Na taj način ide službena komunikacija između penzionih fondova dve zemlje, a lice podnosi zahtev i komunicira samo sa fondom države u kojoj prebiva.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Pravo zaposlenih na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada

Uslovi za penzionisanje u 2025. godini
Prijavi se i postavi komentar

(29) komentari

Korisnik 6102e288de 15. 04. 2024.

Poštovani.!
Dobio sam privremeno rešenje o penziji.
Interesuje me da li naknade za Upravne i nadzorne odbore za koji su plaćeni doprinosi ulaze u visinu obračuna penzije.
Radi se o periodu od 1997 do 2000 godine.
Pošto u privremenom rešenju nije iskazana ova naknada, bio sam da se interesujem u PIO.
Dobio sam nezvaničan podatak da ta vrsta prihoda od Upravnih odbora ulazi u penziono tek od 2003 godine.?
Da li je to tačno, i ako nije mogu li dodati dokaz o plaćenim doprinosima iz tog Javnog preduzeća.
Hvala unapred.!

    Milan Predojevic 16. 04. 2024.

    Poštovani Jovane
    Mišljenja sam da se svaki uplaćeni doprinos za PiO mora uzeti u obzir. Preciznije, ako je onaj ko Vas je angažovao imao obavezu da plaća doprinos za penzijsko osiguranje, nema osnova da RFPiO ne prizna takve uplate. Ukoliko pak nisu plaćeni doprinosi za PiO onda se to angažovanje ne uzima u obzir kod računanja penzije.
    Pozdrav

Dejan Jovanovic 28. 02. 2024.

Poštovani,

Interesuje me pri obračunu penzionog staža koliko traje 1 mesec (30 dana?), odnosno koliko traje 1 godina (360 dana?). Retko ko je počeo i završio na ceo mesec.

I drugo, kod osiguranika sa uvećanim stažom npr. 12/16 svaki dan koji se provede na bolovanju nije uračunat u beneficirani deo (zato me interesuje koliko dana traje 1 godina za PIO), pa se to mora uzeti u obzir kod obračuna penzionog staža.

Hvala.

    Milan Predojevic 29. 02. 2024.

    Poštovani Dejane
    Jedan mesec traje onoliko koliko traje-januar 31 dan, februar 28 ili 29, mart 31 dan itd. Takođe, godina traje 365 ili 366 dana. Stičete staža onoliko koliko ste u realnosti odradili. Isto tako, kod osiguranika sa uvećanim stažom npr. 12/16 svaki dan koji se provede na bolovanju nije uračunat u beneficirani deo, pa se broji onoliko dana koliko ste bili-npr mesec traje 31 dan, Vi ste bili na bolovanju 14 dana, u tom mesecu imate 17 dana koji se računaju uvećano.
    Pozdrav

Biljana 14. 12. 2023.

Poštovani, interesuje me da li je moguće revidiranje visine penzije, u sledećim slučajevima
– kada je neko u invalidskoj penziji, a povremeno radi po ugovoru o delu ili privremenimi i povremenim poslovima
– kada je neko u invalidskoj penziji, ali je prestao osnov invaliditeta (obavljena je transplantacija), osoba zasniva radni odnos, ukida se invalidska prenzija, i ostvaruje se starosna penzija.
Zahvaljujem se unapred na odgovorima.

    Milan Predojevic 15. 12. 2023.

    Poštovana Biljana
    U svakoj situaciji u kojoj je došlo do sticanja novog staža penzioner može da zahteva revidiranje visine penzije, to jest da podnese zahtev za izračunavanje visine penzije shodno novostečenom penzijskom stažu. Tu treba biti oprezan i prethodno se u RFPiO raspitati da li bi Vam penzija bila veća, jer to nije uvek nužno slučaj. Prema tome, ukoliko ste nakon odlaska u penziju stekli novi penzijski staž, možete podneti zahtev za novo obračunavanje visine penzije.
    Pozdrav

Korisnik a7b0e5210f 19. 11. 2022.

Postovani,molio bih za odgovor.Sta znaci kada na sajtu PIO fonda stoji:Osiguranicima zenama staz se uvecava u odredjenom procentu.Hvala.

    Milan Predojevic 23. 11. 2022.

    Poštovana
    Visina starosne penzije određuje se prema ostvarenom penzijskom stažu i zaradama, odnosno osnovicama osiguranja za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
    Obračun se vrši na sledeći način: prvo se izračuna lični godišnji koeficijent osiguranika i to tako što se deli ukupna zarada (zbir svih osnovica na koje su plaćeni doprinosi) osiguranika sa prosečnom godišnjom zaradom u Republici Srbiji za svaku kalendarsku godinu. Recimo, ukupna zarada osiguranika je milion i dvesta hiljada dinara, a prosečna zarada u Republici za tu godinu je 600 hiljada, lični godišnji koeficijent osiguranika bi bio 2. (godišnji lični koeficijen ne može biti veći od pet).
    Zbir godišnjih ličnih koeficijenata se deli sa periodom za koji su obračunati i dobija se lični koeficijent koji ne može biti veći od 3,8.
    Tako dobijen lični koeficijent se množi sa ukupno ostvarenim penzijskim stažem i opštim bodom koji predstavlja fiksni iznos (koji se usklađuje na isti način kao i penzija).
    Pre nego što se lični koeficijent pomnoži sa ukupno ostvarenim penzijskim stažem, osiguranicima ženama staž se (prema članu 69. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju) uvećava u određenom procentu.Za određivanje visine starosne i invalidske penzije osiguraniku ženi, navršen staž osiguranja uvećava se za 6%.
    Pozdrav

      Korisnik a7b0e5210f 10. 08. 2023.

      Postovani Milane,hvala na pojasnjenju.Danas sam dobila resenje o prevremenoj starosnoj penziji sa 60 godina zivota I 40 godina staza.Svi koeficijenti i penali za prevremenu penziju su tacno obracunati ali mi nisu po clanu 69 uvecali staz za 6% te bih vas zamolila da mi odgovorite da li vredi uloziti zalbu? Hvala.

        Milan Predojevic 11. 08. 2023.

        Poštovana
        Žalba Vas ništa ne košta. Uložite je i ako ima osnova za istu možete samo da dobijete.
        Pozdrav

Obrad Gajić 08. 03. 2022.

Postovani
Imam 55 godina zivota I 42 godine staza osiguranja na beneficiranom radnom mestu 12/15 meseci.Zaposlen od 1988 godine na istom radnom mestu I sve vreme pod beneficijom.Postoji li mogucnost odlaska u prevremenu penziji.
Zahvaljujem

    Milan Predojevic 09. 03. 2022.

    Poštovani
    Mišljenja sam da se u vašem slučaju ne radi o prevremenoj starosnoj penziji, već o sticanju prava na starosnu penziju. Naime, u prevremenu starosnu penziju muškarac u tekućoj godini može da ide sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života, a taj uslov ne ispunjavate. Što se tiče prava na redovnu starosnu penziju, za Vas koji ste proveli veliki broj godina na radnom mestu gde se staž računa sa uvećanim trajanjem propisano je snižavanje starosne granice za odlazak u penziju. Tako je propisano da osiguraniku koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena na nivou 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, snižava se za po jednu godinu za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci. Prema tome, ako ste na takvom radnom mestu proveli oko 33 godine (po mojoj računici), onda Vam se snižava starosna granica za sticanje prava na redovnu starosnu penziju za 8 godina, pa je za Vas uslov snižen sa 65 godina starosti na 57, što trenutno nemate. Prema tome, mišljenja sam da ne ispunjavate uslov ni za redovnu, ni za prevremenu starosnu penziju. Naravno, za potvrdu ove informacije obavezo se javite filijali RFPiO, gde ćete dobiti najpotpunije obaveštenje o Vašim pravima.
    Pozdrav

Dijana Gunjevic 22. 02. 2022.

Postovanje,
Zanima me za sverkrvu. Ona u Srbiji ima 11,5 godina radnog staza, u Sloveniji 8 godina. U avgustu puni 62. Godine. Zanima me da li ce ona imati prava na neku penziju.
Unapred zahvalna.

    Milan Predojevic 23. 02. 2022.

    Poštovana Dijana
    Mišljenja sam da će Vaša svekrva imati pravo na penziju. Naime, staž ostvaren u ove dve zemlje može se uračunati u onoj zemlji u kojoj nije ostvaren u smislu neophodnih godina staža kao uslova za penziju, jer između Slovenije i Srbije postoji sporazum o socijalnom osiguranju. U tom slučaju svaka od zemalja plaća deo penzije za staž ostvaren u toj zemlji. Primera rada, u Serbiji treba 15 godina staža osiguranja. Vaša svekrva ima 11,5, ali joj se u smislu broja godina staža priznaje i staž iz Slovenije, s tim da Srbija plaća penziju samo za deo staža ostvaren ovde. Priikom podnošenja zahteva za penziju, ili prilikom podnošenja zahteva za utvrđivanje staža osiguranja, koji predajete kod filijale RFPiO u svom gradu, treba da naglasite postojanjje staža U Sloveniji. RFPiO će po službenoj dužnosti tražiti pd slovenačkog fonda potvrdu staža iz te zemlje.
    Pozdrav

Goran Stamenkovic 26. 08. 2021.

Zdravo imam preklapanje r staza u Srbiji i Austriji zahtev bi podneo u Austriji dali ostajem bez Srpskog ili Austriskog dela?Hvala.

    Milan Predojevic 27. 08. 2021.

    Poštovani Gorane
    Između Republike Srbije i Republike Austrije postoji međudržavni sporazum o soijalnom osiguranju. Po osnovu tog sporazuma, svaka država priznaje ukupan staž osiguranja (dakle ostvaren u obe zemlje) u smislu uslova za penziju, s tim da svaka država plaća svoj srazmerni deo penzije. Dakle, osiguranik koji je radio u obe države ostvaruje pravo na penziju i to tako što svaka država isplaćuje deo penzije, srazmerno stažu i zaradama koje je osiguranik ostvario na njihovoj teritoriji. Što se tiče preklapanja staža, ono zakonom nije dozvoljeno, odnosno ne možete istovremeno biti u radnom odnosu kod dva poslodavca ni u Srbiji, pa tako ni kod dva poslodavca u dve različite zemlje-konkretno u Srbiji i u Austriji. Nemoguće je ostvariti paralelan staž, odnosno u isto vreme ostvarivati staž u dve države. Shodno navedenom, ukoliko se ustanovi da je osiguranik za isti period ostvario staž u obe države, moći će da se prizna staž samo iz jedne od država za taj period kada je postojalo preklapanje staža. Poznata je praksa da su pojedine firme zaista uplaćivale doprinose za zaposlene u Srbiji i inostranstvu. U situacijama kada postoji potpuno preklapanje staža osiguranja za neki period, a radi se o stažu koji je iste vrste (staž po osnovu zaposlenja), u obzir se uzima činjenica gde je zaposleni faktički radio.Dakle ako ste faktički radili u Austriji gubite staž u Srbiji za isti taj vremenski period i obrnuto. Konačno, svi međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju predviđaju sabiranje perioda staža osiguranja, samo u slučaju da se ti periodi ne preklapaju.
    Pozdrav

Milan Predojevic 10. 07. 2021.

Poštovani
Visina starosne penzije određuje se prema ostvarenom penzijskom stažu i zaradama, odnosno osnovicama osiguranja za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. To praktično znači da na visinu penzije utiče visina penzionog staža i visina osnovice na koju su doprinosi plaćani-što je duži staž i veći iznos uplaćenih doprinosa veća je i penzija.
Obračun se vrši stavljanjem u odnos ukupne zarade (osnovice) osiguranika, u pravilu, počev od 1. 1. 1970. godine sa prosečnom godišnjom zaradom u Republici Srbiji za svaku kalendarsku godinu i na taj način izračunava godišnji lični koeficijent, s tim što on ne može biti veći od pet. Dakle, uporediće se ukupna zarada Vaše supruge sa prosečnom zaradom u Republici Srbiji i dobiće se njen lični koeficijent (npr ako je njena ukupna zarada u jednoj godini veća za nekih 30% od proseka, njen lični koeficijent za tu godinu bi bio 1,3)
Zbir godišnjih ličnih koeficijenata se deli sa periodom za koji su obračunati i dobija se lični koeficijent koji ne može biti veći od 3,8. Prema tome, lini koeficijent se izračunava tako što se saberu godišnji koeficijenti i taj broj podeli sa brojem godina staža.
Tako dobijen lični koeficijent se množi sa ukupno ostvarenim penzijskim stažem i opštim bodom koji predstavlja fiksni iznos koji se usklađuje na isti način kao i penzija.
Kao što vidite, računanje je porpilično složeno i ne postoji nikakav način da Vam dam procenu da li se u pogledu visine penzije isplatilo da Vaša supruga radi ili ne. Činjenica jeste da na visinu penzije utiče visina zarade na koju su plaćani doprinosi, ali isto tako penziju uvećeva i duži penzijski staž. Lično sam mišljenja da uvek treba raditi ako postoji mogućnost, pa makar i za nešto manju zaradu.
Pozdrav

Merima Aranitovic 09. 05. 2021.

Dobar dan,

Imam pitanje i molim vas, ako možete da mi odgovorite. Trenutno imam 26 godina radnog staža i 52 godine. Znači, treba da radim još 13 godina (ako se opet ne podigne granica…)

E, sada, da li ja mogu da prestanem da radim, recimo sa 60 godina i pet godina živim od nekih drugih prihoda… i kada napunim 65 godina podnesem zahtev za penziju? I da li bi mi mnogo bila smanjena penzija, jer ja ne bih tražila da idem ranije u penziju, već bih samo pet godina ranije otišla iz sistema… I, kako se ostvaruje zdravstveno osiguranje u tom periodu? 🙂

Unapred hvala 🙂

Marina

    Milan Predojevic 09. 05. 2021.

    Poštovana Marina
    Naravno da možete da prestanete da radite u 60. godina, 5 godina budete van radnog odnosa i potom sa navršenih 65 godina života podnesete zahtev za penziju i ostvarite svoje pravo. Uslov za ostvarivanje prava na penziju jesu godine starosti i godine staža. U ovom trenutku taj uslov je, kao što i sami navodite u Vašem pitanju, 65 godina života i 15 godina staža osiguranja. Ukoliko na 65. rođendan podnesete zahtev za penziju, a imate 15 ili više godina staža osiguranja, ostvarićete pravo na penziju, bez obzira na činjenicu da u poslednjih 5 godina niste radili. Naravno, broj godina staža osiguranja utiče na visinu penzije, odnosno što više staža osiguranja imate, veća će Vam biti i penzija i obrnuto. Što se tiče zdravstvenog osiguranja, ukoliko ste van radnog odnosa, a imate neki drugi vid radnog angažovanja van radnog odnosa (preduzetništvo, zenmljoradnja i slično), ostvarićete pravo na zdravstveno osiguranje po tom angažovanju-kao preduzetnik, zemljoradnik ili po nekom drugom obliku rada. Ako nemate nikakvo angažovanje, onda zdravstveno osiguranje ostvarujete preko supružnika, (ako ste u braku i ako supružnik radi), a ako ne možete preko supružnika onda na teret budžeta Republike Srbije kao nezaposleno lice.
    Pozdrav

Korisnik da452ab4e6 05. 04. 2021.

Poštovani,

Radim 25 godina na beneficiranom radnom mestu, na kojem se 12 meseci radnog odnosa računa u staž osiguranja kao 14 meseci tj. za ovih 25 godina ostvario sam 50 meseci (50/12 je 4 godine i 2 meseca beneficiranog staža) a ostalih 8 godina radim na radnom mestu bez beneficiranog radnog staža.
Ukupan staž osiguranja je 33 godine i plus 4 godine beneficiranog radnog staža.
Da li sam ispunio uslov u pogledu 2/3 ukupno navršenog staža osiguranja.
Što se tiče starosne granice za odlazak u penziju (65 godina starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za muškarce), da li sam ispunio uslov da mi se umanji starosna granica za 5 godina, obzirom da sam navršio više od 2/3 (25 godina) od ukupnog navršenog staža osiguranja bez beneficije (33 godine) tj. 25 od 33 = više od 2/3.
Zakon kaže ako si navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja.

Moje pitanje je da li imam uslov za punu penziju a to je 60 godina starosti, uz uslov da mi se snizi starosna granica sa 65 godina za 5 godina, obzirom da imam 25 godina rada na beneficiranom radnom mestu. U tom slučaju bi imao 60 godina starosti i 33 godine ukupnog staža osiguranja i 4 godine beneficiranog radnog staža.

Hvala puno,

    Milan Predojevic 06. 04. 2021.

    Poštovani
    Mišljenja sam da ste ispunili uslov u pogledu 2/3 ukupno navršenog staža osiguranja, upravo iz razloga kako ste Vi lepo shvatili i objasnili. S obzirom da imate ukupno 33 godine radnog staža, za dve trećine dovoljno je 22 godine rada na radnom mestu sa beneficijama, a Vi ih imate 25. Što se tiče starosne granice za odlazak u penziju (65 godina starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za muškarce), smatram da ste ispunili uslov da Vam se umanji starosna granica za 5 godina. S obzirom da ste na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem navršili najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena u članu 19. tačka 1) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja), snižava se za po jednu godinu za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci. To kod Vas znači umanjenje starosne granice za 5 godina (jedna godina za svakih 5 godina rada sa beneficijama), odnosno sa 65 na 60 godina starosti. Naravno, preporučujem da ipak izvršite proveru staža u najbližoj filijali RFPiO, gde ćete upravo od nadležne službe dobiti i odgovore na sva Vaša pitanja.
    Pozdrav

      Korisnik da452ab4e6 07. 04. 2021.

      Poštovani Milane ,
      Hvala puno na odgovoru. Nejasnoce sam imao oko umanjenja starosne granice od ukupnog staža tj.koliko je potrebno da imam ukupnog staža da bi se snizila starosna granica za 5 godina.
      Jasno mi je bilo da sam stekao uslov da mi se umanji starosna granica za 4 godine, ali nisam bio siguran da li sam ispunio uslov za umanjenja starosne granice i za 5 godina.
      Mislio sam da treba da imam 38 godina ukupnog staza jer je 2/3 od 38 = 25.3 da bi ispunio uslov da mi se snizi starosna granica za 5 godina. Sada mi je jasno dovoljno je da imam i 33 godine ukupnog staža i 25 godina beneficirannog staža i ispunjen je uslov za umanjenje starosne granice za 5 godina.
      Hvala puno još jednom,
      Srdačan pozdrav,

Biljana Vučković 22. 03. 2021.

Poštovani

Hteo sam da Vas zamolim da mi objasnite deo teksta gde pišete za radna mesta sa beneficiranim radnim stažom. Naime navodite primer da ako je osoba radila na radnom mestu gde se za radni staž
priznaje beneficija za 12 meseci rada se računa 15 meseci, i navodite da je osoba radila 17 godina i da staž osiguranja na takvom radnom mestu čini bar 2/3 njegovog ukupnog osiguranja. Mislim da je to nemoguće. Ne može osoba da radi 17 godina i da to bude minimalno 2/3 od ukupnog staža. Radim na radnom mestu gde se beneficirani radni staž računa 12/14 i ako treba da radim 40 godina, onda 2/3 ukupnog staža na takvom radnom mestu treba da bude 40 godina x 2/3 što iznosi nešto preko 26.5 godina.Mislim da treba minimalno da provedem na takvom radnom mestu 26,5 godina da bi imao pravo da mi se ne umanjuje penzija ako pre navršene 65 godine steknem uslov od 40 godina staža.
Ako nisam u pravu, molim Vas da mi pojasnite.
Unapred hvala
Nedeljko, Pančevo

    Milan Predojevic 22. 03. 2021.

    Poštovani Nedeljko
    U primeru koji sam izneo u tekstu naveo sam „ukoliko neko ima 17 godina rada na radnom mestu na kojem se 12 meseci radnog odnosa računa kao 15 meseci penzijskog staža, a staž osiguranja koji je stekao na tom radnom mestu čini bar 2/3 njegovog ukupnog staža osiguranja…“. Dakle nisam konstatovao da to mora biti bar 2/3 ukupnog staža, već sam samo primera radi, da bih ukazao na matematiku kojom se obračunava snižavanje, uzeo da je reč o 2/3 ukupnog staža. Primer sam inače uzeo iz pitanja jednog od čitalaca sajta koji je konstatovao upravo to, to jest da je imao nekih 24 godine ukupnog staža osiguranja, od čega 17 na radnom mestu koje ima beneficiju 12/15. Prema tome-moguće je teoretski, a Vi ste došli do drugačijeg zaključka jer ste pošli od pretpostavke da svi imaju 40 godina staža osiguranja, što nije uvek slučaj. Zakon propisuje snižavanje starosne granice za sticanje penzije na sledeći način: najpre kaže da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) kad navrši 45 godina staža osiguranja. Potom dopušta mogućnost snižavanja uslova iz navedene tačke 1) na sledeći način: osiguraniku koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju snižava se. Dakle potrebno je da ste efektivno bar 2/3 ukupnog staža osiguranja stekli na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i sniziće se uslov u pogledu starosne granice. U Vašem primeru to znači sledeće: ako budete radili 40 godina, 2/3 ukupnog staža provedenog na radnom mestu sa uvećanim trajanjem znači da na takvim poslovima morate efektivno da radite 26 godina i 8 meseci. Starosna granica bi Vam se u tom slučaju (da radite 26 godina i 8 meseci na radnom mestu sa beneficijom) snizila za 5 godina i imali biste uslov za punu penziju sa 60 godina starosti. Ovo stoga što se starosna granica snižava za po jednu godinu za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci. U opisanom slučaju biste u 26 godina i 8 meseci imali 5 puta po 5 godina rada gde se računa 12/14, te stoga ide snižavanje uslova sa 65 godina na 60.
    Pozdrav

      Biljana Vučković 22. 03. 2021.

      Hvala Vam puno na odgovoru, sada mi je jasnije. U pravu ste, ne mora svako da ima 40 godina staža.
      Veliki pozdrav
      Nedeljko

      Biljana Vučković 23. 03. 2021.

      Poštovani
      Hteo sam još da Vas pitam sledeće :
      Ako 24 godina radim na beneficiranom radnom mestu gde se staž računa 12/14,gde ću za te 24 godine ostvariti 48 meseci (4 godine) beneficiranog straža, a ostalih 12 godina radim na radnom mestu bez beneficiranog radnog staža, ostvariću ukupno 40 godina radnog staža (24+4+12),s tim da da ću tako ispuniti jedan od uslova za penziju (40 godina staža), i da sam 2/3 staža radio na radnom mestu sa beneficiranim radnim stažom. U tom slučaju penzija mi se da umanjuje za 12.mesecix0,34%=4,08% jer nisam ispunio uslov da minimalno radim 25 godina na mestu gde se staž osiguranja računa kao 12/14.
      Ovo sve važi da kada ispunim ove uslove imam 60 godina života.
      Molim Vas da mi pojasnite ovo moje tumačenje zakona i potvrdite da li sam u pravu ili ne.

      Hvala Vam na odgovoru.
      Srdačan pozdrav
      Nedeljko, Pančevo

        Milan Predojevic 26. 03. 2021.

        Poštovani
        Zakonom je propisano da se osiguraniku koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju (utvrđena tako da je uslov ispunjen kad se navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja) snižava se za po jednu godinu za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci. To znači da ako 24 godina radite na beneficiranom radnom mestu gde se staž računa 12/14, za te 24 godine ostvarićete 48 meseci (4 godine) beneficiranog straža, a ostalih 12 godina radite na radnom mestu bez beneficiranog radnog staža, ispunili ste navedeni uslov u pogledu 2/3 ukupno navršenog staža osiguranja. Što se tiče starosne granice za odlazak u penziju, umanjuje se za 4 godine, pošto imate 4 puta po 5 godina rada na radnom mestu gde se računa 12/14. Što se tiče umanjenja, zakon je propisao da osiguranicima kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji imaju pravo na snižavanje starosne granice za priznavanje prava na starosnu penziju, visina prevremene starosne penzije određuje se tako što se umanjenje vrši za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju u odnosu na starosnu granicu utvrđenu snižavanjem. Pošto je kod Vas starosna granica utvrđena snižavanjem 61, a ne 65 godina, to znači da bi umanjenje išlo za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih 61 godinu. Primera radi, u 2021. godini uslov za prevremenu starosnu penziju je 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života za muškarca. Ako biste npr tokom tekuće godine navršili 59 godina života i 40 godina staža osiguranja, onda bi Vam umanjenje išlo za 0,34% za svaki mesec pre navršenja 61, a ne 65 godina starosti. Preporučujem ipak da se za detaljne informacije obratite filijali RFPiO.
        Pozdrav

Vukadin Glogovac 28. 01. 2021.

Svaka cast za tekst… Dosta stvari objasnjeno. Samo tako nastavite.

    Milan Predojevic 28. 01. 2021.

    Poštovani Vukadine
    Drago mi je što Vam je tekst približio zakonske odredbe. Trudićemo se da i ubuduće to činimo.
    Pozdrav