(24) komentari
Poštovani, interesuje je me koliki je moguć prekovremeni rad zdravstvenih radnika koji imaju 36-časovno radno vreme ( čl. 38. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene radnike navodi :“ skraćeno radno vreme iz st. 3 i 4 ovog člana, smatra se radom sa punim radnim vremenom“). Da li je moguće raditi 12 ili 8 sati nedeljno?
Poštovani
Na poslovima na kojima se uvodi skraćen radno vreme kao puno radno vreme (zbog uslova rada i štetnog dejstva istih) nije moguć prekovremeni rad. Upravo zbog šetnog destva uslova rada koji postoje čak i ako se preduzmu sve preventivne mere, ne može se dopustiti prekovremeni rad na tim poslovima.
Pozdrav
Poštovani, iz Vašeg odgovora proističe da svi lekari kao i srednji medicinski kadar u hiruškim granama, operacionim i porođajnim salama ( hirurzi ( sve grane), neurohirurzi, ortopedi, urolozi, ginekolozi,anesteziolozi, anestetičari, instrumentari, babice itd…), nemaju pravo na prekovremeni rad. Svuda u svetu ovaj krucijalni deo zdravstvenih radnika radi skraćeno radno vreme i ima prekovremeni rad( dežurstva, rad po pozivu itd…). Fizički je nemoguće, bilo gde, da postoji 24 h, usko specijalizovanih specijalista, koji bi pokrivali svoje oblasti. Gore navedene profesije imaju dežurstva i prekovremeni rad. Po Vašem odgovoru, ne bi trebalo da ga imaju. Pozdrav.
Poštovani
U pravu ste u tom smislu da moj odgovor nije bio celovit.
Zakon o radu u članu 52. određuje da zposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom)Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Zakon dalje propisuje, radi zaštite zdravlja i bezbednosti ovih zaposlenih, da zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.
Dakle,prema Zakonu o radu nije moguć prekovremeni rad na poslovima na kojima se zbog štetnog dejstva uticaja uslova rada skraćuje radno vreme.
To je slučaj i sa takvim poslovima zdravstvenih radnika, ali sam izostavio da dodam da je samo izuzetno ipak moguć prekovremeni rad kod zdravtsvenih radnika, to jest u iziuzetnim okolnostima. Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti posebno iurešuje dežurstvo kao bid prekovremeno rada zdravstvenh radnika . U pogledu poslova na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, zdravstvenim radnicima može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, u dva slučaja:
1-kada zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, ne smeju da napuste radno mesto dok im se ne obezbedi zamena u toku radnog vremena, odnosno posle isteka radnog vremena, ali samo ako bi se time narušilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlje pacijenta.
2-kada se pružanje zdravstvene zaštite ne može organizovati na neki drugi način.
Ovo je vrlo restriktivno i nisam želeo to dsa ističem kao mogućnost jer smatram da zdravstveni radnici treba da uživaju zaštitu od štetnih dejstava svog radnog mesta.
Ovo se, radi zaštite zdravtsvenih radnika, primenjuje vrlo restriktivno. Iz Vašeg pitanja proizilazi da Vi priželjkujete da se takav prekovremeni rad organizuje, ali on je ipak dopušten u vrlo ograničenoj meri i smatram da je to opravdano ,jer su zdravlje i bezbednost na prvom mestu.
Pozdrav
Poštovani Milane imam jedno pitanje vezano za obračun zarade za prekovremeni rad. Radi se o sledećem, u mojoj firmi prekovremeni rad se računa tako što se od osnovne zarade broj sati pomnozi sa cenom rada oduzme neoporezovani deo zarade i na taj iznos izračuna cena prekovremenog sata. Moje pitanje glasi da li je to po zakonu i kako se tačno izvodi računica cene rada prekovremenog sata. U prethodnu firmu je bilo minimalna cena rada uvećana za 26% .
Poštovana
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Prema tome, iznos osnovne zarade koji je utvrđen u Vačem ugovoru o radu, osnovica je za računaje uvećanja i tu ne može biti umann+jenja osnovice od strane poslodavca.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.
Pozdrav
Hvala na odgovoru, znači da po zakonu 271 din se uveća za 26% što iznosi 341,46 din I pomnozi sa brojem prekovremenih sati? U mom slučaju u zadnjem obračunu zarade prekovremeni rad za 32 sata je iznosio 10406 din i ispada da je 20% umesto 26% i u firmu tvrde da su obračunali po zakonu .
Tako je
Uvećanje ide na osnovnu zaradu utvrđenu ugovorom o radu i mora da bude najmanje 26%.
Pozdrav
Poštovani Milane ,
Ako firma organizuje rad u skladu sa preraspodelom radnog vremena a zakon kaže da to može da traje 6 meseci eventualno 9 meseci po kolektivnom ugovoru , da li to znači da nakon isteka tog perioda može u nedogled da se produžava ako priroda i opis posla zahteva takvu vrstu organizacije rada?
I još jedno pitanje , kako se obračunava prekovremeni rad u preraspodeli radnog vremena , npr : U januaru zbir +24h , u februaru zbir +12h u odnosnu na normalno radno vreme 40h nedeljno, ako se prekovremeni placa na kraju perioda koji traje preraspodela da li se ti meseci sabiraju ili se računa zadnji mesec koliko su sati u višku ? Po nekoj logici mojoj sto ne znači da sam u pravu ako jedan mesec broj radnih sati u odnosu na normalno radno vreme ima +24h u sledećem mesecu treba da ima -24h da bih prosečno radno vreme bilo 40h nedeljno i da se ne ostvaruje prekovremeni rad samo u tom slučaju?
Poštovani Milane
Ako firma organizuje rad u skladu sa preraspodelom radnog vremena zakon kaže da to može da traje najduže 6 meseci. Može biti 9 meseci i ne mora biti vezana za kalendarsku godinu samo i jedino u slučaju da je to uređeno kolektivnim ugovorom. To znači da ukoliko ne postoji slična odredba u kolektivnom ugovoru, nakon isteka perioda preraspodele, ista ne može u nedogled da se produžava, be obzira na prirodu i opis posla. Bez odredbe kolktivnog ugovora nema produžavanja duže od 6 meseci.
Što se tiče obračunavanja prekovremenog rada u preraspodeli radnog vremena, zakon propisuje da zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u odluci o preraspodeli radnog vremena, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad. Dakle, pre svega treba konstatovati da nij emoguć prekovremeni rad u toku preraspodele ako se zaposleni nije sa tim saglasio. Zaposleni mora da da svoj pristanak da radi duže od proseka od 40 sati tokom preraspodele. U Vašem primeru : ako je period preraspodele 2 meseca, da bi uopšte došlo do situacije da je u januaru zbir +24h , u februaru +12h u odnosu na normalno radno vreme od 40h nedeljno, zaposleni bi morao da da svoju saglasnost. Uz njegov pristanak bi u navedenom primeru psolodavac bio dužan da plati 36 sati prekovremenog rada. Mišljenja sam da se prekovremeni placa na kraju perioda u kojem traje preraspodela. Bez pristanka zaposlenog da radi prekovremeno tokom preioda preraspodele, Vaša logika je ispravna: ako jedan mesec broj radnih sati u odnosu na normalno radno vreme ima +24h u sledećem mesecu treba da ima -24h da bi prosečno radno vreme bilo 40h nedeljno i da se ne ostvaruje prekovremeni rad u tom slučaju.
Rezime: kod preraspodele se pretpostavlja da u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine (može biti 9 meseci i ne mora biti vezana za kalendarsku jedino u slučaju da je tako uređeno kolektivnim ugovorom), zaposleni u jednom periodu radi duže-npr 3 meseca radi 12h po smeni, a potom u drugom periodu (koji mora da traje jednako dugo kao i prvi- 3 meseca) radi smene 4h. U tom slučaju kada se uradi prosek zaposleni je radio 8h dnevno, međutim sâm zakon daje mogućnost zaposlenom da se saglasi i da radi duže od ugovorenog npr. 4 meseca radi 12h dnevno, a dva meseca 4h dnevno. Tada se taj višak sati obračunava i isplaćuje kao prekovremeni rad.
Pozdrav
Poštovani Milane,
Da li navedeno: „jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost“
Vazi i za oca deteta, tj da li otac moze da ne radi prekovremeno ? Tj da do trece godine deteta ni otac ni majka me rade prekovremeno?
Hvala unapred
Pozdrav
Poštovani
Moje je mišljenje da ovo pravo da odbije prekovremeni rad ima samo jedan od roditelja. Da je drugačije, onda bi zakonska odredba glasila „roditelj deteta do tri godine“, a ne kao u ovom slučaju „jedan od roditelja“.
Pozdrav
Poštovani Milane,
moraću ponovo da Vam oduzmem malo vremena. Ja na mom poslu imam prekovremeni rad u smislu dezurstava vikendom, a supruga ima 40h nedeljno ali radi subotu ili nedelju ili oba dana zavisno od smena, ali onda tokom radne nedelje dobije dan ili dva ndeljnog odmora. Pitanje je da li ja mogu da se pozovem na taj clan zakona, kako se cesto poklapa da radimo isti vikend, a vrtići ne rade vikendom kako bi neko od nas dvoje bio sa decom…
Hvala unapred.
Pozdrav
Poštovani Srđane
Mišljenja sma da možete da se pozovete na taj član zakona, ali to može da učini samo jedan roditelj-ili Vi, ili vaša supruga. Jedno od Vas dvoje može da iskoristi to pravo da odbije da radi prekovremeno, kao roditelj deteta do tri godine.
POzdrav
Poštovani MIlane,
samo da budem siguran, mogu da se pozovem na taj član, iako trenutno supruga nema prekovremeni rad, vec zbog potreba posla, odnosno svaki dan im je kao radni dan…radi svake radne nedelje subotu ili nedelju ili oba dana? Tj 40h radna nedelja rasporedjena na 5 dana po 8h
Hvala unapred
Pozdrav
Poštovani Srđane
Dobro ste razumeli. Mišljenja sam da jedan od roditelja može da se pozove na citirani član zakona. Vaš poslodavac bi eventualno mogao da traži da dostavite dokaz da Vaša supruga kod svog poslodvca nije iskoristila ovo pravo, a ne može da traž dokaze o prekovremenom radu. Prekovremeni rad se ne planira, on se organizuje kad nastupe vanredne okolnosti. Prema tome, Vi možete da se pozovete na taj član zakona, ali to može da učini samo jedan roditelj-ili Vi, ili vaša supruga. Jedno od Vas dvoje može da iskoristi to pravo da odbije da radi prekovremeno, kao roditelj deteta do tri godine.
POzdrav
Postovani Milane..imam jedno zanimljivo pitanje vezano za godisnji odmor..inace konobar sam..zanima me mozes li mi objasniti ,imao sam pravo na 11 radnih dana i to nije problem, problem je sto sam svoj god odmor od 11 radnih dana naravno poceo ponedeljak pa tako 2 radne nedelje i nastavio sam posao normalno u UTORAK,12 TOG RADNOG DANA A NE U PONEDELJAKali ni to nm vz..UTORAK SAM NORMALNO ORDARDIO PA posto mi je SREDA uvek padala kao slobodan dan „inače“ redovno i pre odmora pa sam tako i odmah posle odredjenog utorka ponovo uzeo slobodan dan..sto je moj poslodavac video kao neposlusnost..POENTA PITANJA DA LI JA U TOM SLUCAJU IMAM PRAVO NA SVOJ REULARNI DAN SLOBODAN KAO I DA NISAM BIO NA GODISNJEM ,KAKO SE TO GLEDA? ILI SE RACUNA DA SAM VEC UZEO SLOBODAN DAN TIME STO SAM VEC U TOJ NEDELJI BIO NA GODISNJEM ODMORU VEC 2 DANA U TOJ RADNOJ SEDMICI PA TAKO ONDA NEMAM KAKO POSLODAVAC KAZE PRAVO DA UZMEM TU REGULARNU SREDU JOS JEDAN ..MOLIM TE OBJASNI MI..VELIKI POZDRAV
Poštovani Željko
Pravo na godišnji odmor se nadovezuje na nedeljni odmor. Odnosno, radi se o dva odvojena odmora. Pa ako ste iskoristili godišnji odmor, to ne znači da nemate pravo na nedeljni odmor. Preciznije, tačno je obračunato da je 11 radnih dana godišnjeg odmora okončano u ponedeljak i trebalo je da počnete da radite u utorak, što ste Vi i uradili. Međutim, ponedeljak nije dan nedeljnog odnmora, to je bio godišnji odmor. Pored tog, imate pravo i na nedeljni odmor. To može biti sreda, ali može biti i neki drugi dan u ovoj nedelji. U svakom slučaju, poslodavac ne može da kaže da pošto ste se vratil u utorak, nemate pravo na slobodan dan u toj nedleji u kojoj ste se vratili sa odmora. Odnosno, ponedeljak ne može da se računa istovremeno kao nedeljni i gdišnji odmor.
Pozdrav
Poštovani
Supruga je zaposljena kao lice sa invaliditetom u punom radnom vremenu od 40 časova nedeljno. To isto stoji i u ugovoru.
Problem koji se javlja je da ona radi i svaku subotu u trajanju od 4 časova.U ugovoru se ne pominju ni rad vikendom ni nadoknade za isti. Takodje u ugovoru stoji da joj se zarada isplaćuje 5.og u mesecu za prethodni mesec, dok poslodavac najpre obecava od ponedeljka do ponedeljka i na kraju „ja sam dužan da ti isplatim do kraja meseca za prethodni“.
Koja su ovde prava zaposlene? Koje prekrsaje cini poslodavac (ukoliko postoje)? Da li je poslodavac dužan da vodi evidenciju prisutnosti iako je samo jedan zaposleni u prodajnom objektu? Hvala unapred
Poštovani
Što se tiče prava zaposleng vezanog za prekovremni rad, Zakon o radu određuje sledeće: puno radno vreme iznsi 40 časova nedeljno. Svaki rad duži od punog radnog vremena je prekovremeni rad. Zakon određuje da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (zakonsko određenje prekovremenog rada). Prema tom, prekovremeni rad se uvodi samo u izuzetnim okolnostima i rad duži od 40 časova nedeljno nikako ne može da postane redovna praksa. Ukoliko poslodavac organizuje prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.
Imajući u vidu gore citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da u opisanom slučaju, gdre poslodavac na uvodi kao redovnu praksu uvećanje radnog vremena od 4 časa na nedeljnom nivou, poslodavac čini niz prekršaja:
Prvo, prekršaj je ako se zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama Zakona o radu, što u opisanom jeste slučaj. Ukoliko Vaša supruga radi 40 časova od ponedeljka do petka, ne može joj se uvesti dodatna 4 sata subotom, osim u gore pobrojanim izuzetnim okolnostima, kada zakon dopušta uvođenje prekovremenog rada. Dalje, zakonom je propisan i prekršaj za koji se novčano kažnjava ako poslodavac ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih, što on ovde evidentno ne čini. Takođe, prekršaj je i ako se zaposlenom ne plati odgovarajuća zarada, a podsećam da je uvećana zarada za prekovremeni rad sastavni deo zarade.
Pozdrav
Poštovani,
Kako se evidentira godišnji odmor kod smenskog rada dva dana 12h i dva dana slobodno? Ukoliko zaposleni odradi dva dana po 12h, da li od sledećeg dana može da koristi godišnji odmor ( s obzirom da mu sleduju dva dana slobodni dani)? Ukoliko bi godišnji odmor tekao od prvog radnog dana po rasporedu rada, u tom slučaju npr zaposleni nema dovoljan fond radnih sati a nije moguća preraspodela radnog vremena. Da li je ispravno da se koristi go od prvog dana bez obzira sto su to slobodni dani, a da se razlika preko mesečnog fonda tretira kao prekovremeni rad?
Poštovana Suzana
Godišnji odmor može da se koristi od dana koji poslodavac utvrdi rešenjem. Ako ostane višak sati koji nije pokriven preraspodelom, mišljenja sam da se višak sati plaća kao prekovremeni rad.
Pozdrav
Kako je u Zakonu o radu tretirano vreme provedeno u putu do posla ukoliko ono prevazilazi vise od 3 sata dnevno u dolasku i povratku?
Poštovana Branislava
Vreme provedeno u putu do posla, čak i ukoliko prevazilazi 3 sata dnevno u dolasku i povratku, ne ulazi u radno vreme. Prema tome, ma koliko da traje dolazak na posao i povratak sa istog kući, ne radi se o periodu koji bi se uračunao u radno vreme. S druge strane, eventualna povreda koja se doživi na putu za posao ili na povratku sa posla, smatra se povredom na radu.
Pozdrav