Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) jedno je od važnijih prava iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja, te je kao takvo regulisano odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovo pravo, osim zaposlenih lica, imaju i lica koja su radno angažovana samostalno, mimo radnog odnosa, kao samostalni delatnici.
Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada i osiguranicama koje odsustvuju sa rada jer moraju da miruju tokom trudnoće. Naime, zakon kaže da, između ostalog, naknada zarade pripada osiguraniku ako je zdravstveno stanje osiguranika takvo da je sprečen za rad i zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (tzv. trudničko bolovanje).
Prema citiranim zakonskim odredbama, pravo da im se uplaćuje naknada primanja ako kod njih nastupi bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom imaju sve trudnice koje nisu u radnom odnosu, ali obavljaju neku samostalnu privrednu delatnost. Tu spadaju vlasnice biznisa koji je registrovan kod Agencije za privredne registre u formi preduzetnika (ili kod nekog drugog organa registracije-npr Advokatska komora za advokatkinje) i plaćaju porez i doprinose za socijalno osiguranje.
U ovom tekstu pišemo o naknadi zarade preduzetnicama tokom trudničkog bolovanja, to jest za vreme sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom.
Trudničko bolovanje je odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad koje je nastupilo usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, tokom trajanja same trudnoće (dakle pre otvaranja porodiljskog odsustva). Pravo preduzetnica, kao i žena koja su u radnom odnosu, na odsustvo sa rada uz naknadu primanja za vreme trudnoće, uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Kao i kod zaposlenih trudnica, pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade za vreme trudnoće preduzetnica ostvaruje na osnovu izveštaja izabranog ginekologa o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Lekar je obavezan da izda potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad, kao i o procenjenoj dužini trajanja te sprečenosti. Na kraju svakog meseca naknade zarade ostvaruje se na osnovu tzv. lekarskih doznaka.
To praktično znači da odsustvo sa rada tokom trudnoće nije obavezno, to jest ne nastupa automatski, samom činjenicom trudnoće, kao što po sili zakona nastupa porodiljsko odsustvo samom činjenicom porođaja. Kako bi preduzetnica otvorila trudničko bolovanje njen izabrani ginekolog mora da oceni da je trudnoća rizična, te da izda odgovarajuću potvrdu da je nastupila bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom. On to čini na početku sprečenosti za rad, o čemu izdaje potvrdu i projekcijom koliko će sprečenost za rad trajati. Potvrda ne sme da sadrži podatke o tačnom oboljenju koje trudnica ima, već samo naznaku da se radi o sprečenosti za rad u vezi sa trudnoćom. Kasnije, to jest za svaki mesec trajanja bolovanja, na kraju meseca izabrani ginekolog izdaje tzv. doznaku, na osnovu koje se neposredno vrši plaćanje naknade zarade od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Doznake se pribavljaju kod izabranog ginekologa, u nadležnom domu zdravlja.
U prvih 60 dana trudničkog odsustva izabrani ginekolog sam ocenjuje sprečenost za rad, a od 61. dana doznake izdaje na osnovu ocene lekarske komisije RFZO. Propisima nije određen mesec ili nedelja trudnoće od koje se najranije može koristiti pravo na odsustvo sa rada zbog održavanja trudnoće, tako da trudnica može ovo pravo koristiti faktički od prvog dana kada ginekolog utvrdi postojanje problema u vezi sa trudnoćom.
Kada izabrani ginekolog oceni da je kod preduzetnice nastupila privremena sprečenost za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom i o tome izda potvrdu, nastavak procedure zavisi od toga da li preduzetnička radnja čiji je vlasnik trudnica, nastavlja da radi preko radnika koje trudnica zapošljava ili trudnica u svojoj radnji nema zaposlenih, u kom slučaju privremeno zatvara radnju.
U tom smislu, moguće su dve opcije, o kojima pišemo u nastavku teksta.
Ukoliko trudnica – preduzetnica nema zaposlenih, da bi ostvarivala kod RFZO naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, mora kod Agencije za privredne registre (ili kao što smo već pomenuli, kod nekog drugog organa nadležnog za registraciju delatnosti) privremeno da odjavi obavljanje delatnosti iz razloga nastupanja bolovanja. U tom slučaju joj se isplaćuje naknada koja se utvrđuje u odnosu na osnovicu na koju je plaćala doprinose za socijalno osiguranje u prethodnih 12 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja. Ova naknada je izjednačena sa naknadom koju primaju žene u radnom odnosu kod poslodavca, odnosno isplaćuje se 100% od osnovice. Na ovu naknadu biće uplaćivani i doprinosi.
Ukoliko trudnica – preduzetnica ima zaposlenih koji su prijavljeni na socijano osiguranje i za njih plaća doprinose kao preduzetnik koji je poslodavac, trudnica ima mogućnost da bira – da ostavi radnju da radi li da je privremeno odjavi. Ukoliko se odluči da ne odjavi obavljanje delatnosti, već da nastavi poslovanje, preduzetnica je u obavezi da imenuje poslovođu koji će preuzeti poslovanje dok vlasnica radnje koristi trudničko odsustvo. U ovom slučaju, iznos naknade zarade koju prima trudnica samostalni delatnik će biti umanjen za 50 posto u odnosu na onu naknadu koju bi preduzetnica ostvarivala da je privremeno odjavila radnju (što radi kada nema zaposlenih). Dodatno, u obavezi je da isplati zaradu poslovođi, eventualno i ostalim zaposlenima, kao i poreze i doprinose za poslovođu, zaposlene i za sebe.
Nakon otvaranja bolovanja kod izabranog ginekologa, prvi sledeći korak koji trudnica preduzetnik preduzima u cilju naplate naknade zarade od RFZO zavisi od toga da li ima zaposlenih ili nema. Ukoliko nema zaposlenih, ili ih je imala, ali ipak odluči da ih odjavi sa osiguranja i privremeno prestane sa obavljanjem delatnosti, vrši se odjava obavljanja delatnosti kod Agencije za privredne registre (APR). U slučaju da radnja nsatavlja da radi nastavak poslovanja je moguć uz imenovanje poslovođe i pribavljanja odgovarajućeg rešenja od APR (ili drugog organa registrovanja).
Sledeći korak je pribavljanje uverenja od Poreske uprave o tome da su uredno uplaćeni svi dospeli porezi i doprinosi za socijalno osiguranje, budući da je to preduslov za isplatu naknade zarade na teret RFZO-a.
Zahtev, uz prikupljenu dokumentaciju, podnosi se nadležnoj filijali RFZO-a. Treba naglasiti da se naknada za prvi mesec korišćenja prava na trudničko bolovanje isplaćuje na teret trudnice – preduzetnice. Od 31. dana korišćenja odsustva, naknada se isplaćuje na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Dokumentacija potrebna za ostvarivanje prava na trudničko bolovanje podrazumeva:
Nakon prijema zahteva, filijala RFZO vrši obračun visine naknade zarade, a prema primanjima na koja su plaćeni doprinosi u poslednjih 12 meseci pre otpočinjanja trudničkog bolovanja, te isplaćuje naknadu zarade trudnici – preduzetnici na njen tekući račun, dok se porez i doprinosi plaćaju na odgovarajuće račune javnih prihoda.
Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju
Prava osoba sa invaliditetom u oblasti radnih odnosa
Prava i mogućnosti osoba sa invaliditetom na tržištu rada