U kojim slučajevima se gubi pravo na isplatu bolovanja?

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) veoma je važno pravo iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja. Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra, akcenat se stavlja na dijametralno suprotne vrste problema.

S jedne strane predstavnici sindikata smatraju da zloupotreba bolovanja ne dolazi od zaposlenih, već da poslodavci vrše pritisak na radnike da dolaze na posao čak i kad su bolesni. Usled toga, zaposleni umesto bolovanja otvaraju godišnji odmor da bi se lečili. S druge strane, poslodavci se žale da se bolovanja često otvaraju bez medicinskih razloga, i to u vreme kada u poljoprivrednim krajevima na njivama ima najviše posla. Slično se dešava i u gradskim sredinama, kada zaposleni otvore bolovanje da bi radili i zaradili van radnog mesta.

Sindikati će opet reći da je navedeno posledica činjenice da zaposleni od plate na radnom mestu obično ne mogu da žive, pa im je potrebna dodatna zarada. Podaci ipak pokazuju da u nekim fabrikama tokom sezonskih radova ostane samo 30 odsto radnika. Uglavnom, pozicija sa koje se problem posmatra u mnogome utiče na percepciju stvari. A šta u tom pogledu kaže zakon? U kojim slučajevima, prema zakonu, zaposleni gubi pravo da mu se isplati naknada zarade? Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Kada zaposlenom i preduzetniku ne pripada pravo na isplatu bolovanja?

Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da osiguraniku zaposlenom (i preduzetniku) privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira da li bolovanje plaća poslodavac ili Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno ne plaća mu se bolovanje, u sledećim slučajevima:
1) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad:

2) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci (što se utvrđuje testiranjem ili na osnovu medicinske dokumentacije); 

3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad; 

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju. Ovo pravilo, naravno, ne važi za slučajeve lečenja kod kojih je potreban pristanak pacijenta predviđen zakonom; 

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi: 

(a) izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad. Izabrani lekar može da utvrdi bolovanje najviše tri dana unazad. Ukoliko treba ceniti više od tri dana unazad, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO će utvrdititi da li je postojala sprečenost za rad toliko dana unazad i da li je bilo opravdano kašnjenje sa javljanjem lekaru. Ako je kašnjenje neopravdano, za taj period nejavljanja ne plaća se bolovanje.

 (b) prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara-lekar utvrđuje bolovanje prvih 60 dana, a  ako ima potrebe za produženjem, mora dati uput za prostrepenu lekarsku komisiju filijale RFZO. U slučaju nejavljanja lekarskoj komisiji u roku koji je odredio lekar, nema isplate bolovanja.

(v) bilo kom stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ; 

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode. Ako poslodavac utvrdi (obrazovanjem komisije ili na bilo koji drugi način) da zaposleni tokom bolovanja radi privatno, ukinuće mu se isplata naknade zarade. 

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa RZO otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje. Prema tome, neophodno je tražiti dozvolu lekara ili lekarske komisije (onog organa koji u tom momentu ocenjuje bolovanje) da se napušta mesto prebivanja tokom bolovanja. 

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima; 

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način; 

10) ako je na izdržavanju kazne zatvora; 

11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi; 

12) ako u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, ne podnese zahtev za invalidsku penziju Republičkim fondu za penzijsko osiguranje i o tome ne obavesti pismenim putem  RFZO u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Kod bolovanja koje traje neprekidno 6 meseci, ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 12 meseci, lice koje je na bolovanju mora podneti zahtev za invalidsku penziju. Ako to ne učini, obustavlja se isplata bolovanja.

Koliko traje obustava isplate naknade zarade?

Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvrđene okolnosti nabrojane u prethodnom poglavlju teksta, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.  Ako se činjenice koje po zakonu uzrokuju obustavu isplate bolovanja utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarenog prava na naknadu zarade, isplata naknade obustavlja se, a isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.

Bolovanje preduzetnika

Osiguraniku preduzetniku ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene sprečenosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade.  Ukoliko preduzetnik koji nije privremeno objavio obavljanje delatnosti ima prijavljene zaposlene (jednog ili više), ipak mu se isplaćuje bolovanje. U tom slučaju pripada mu 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio obavljanje delatnosti.

Mogućnosti poslodavca da proveri opravdanost bolovanja

Pravni osnov za postupak provere bolovanja zaposlenog daju Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zakon o radu obavezao je poslodavca da prvih 30 dana plaća bolovanje (u slučaju povrede na radu naknadu zarade plaća sve vreme dok traje sprečenost za rad). Počev od 31. dana sprečenosti za rad, bolovanje plaća RFZO, te je i Zakonom o zdravstvenom osiguranju predviđena mogućnost za RFZO i poslodavca da izvrše proveru bolovanja zaposlenog.

Prema Zakonu o radu, ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti zloupotrebe prava na bolovanje (provera zloupotrebe alkohola i droga npr).  Zavod za medicinu rada vrši ocenu radne sposobnosti, te se nesumnjivo ova ustanova može smatrati nadležnom da proceni privremenu sprečenost za rad zbog bolesti, a po zahtevu poslodavca. Odbijanje zaposlenog da se odazove pozivu poslodavca da se izvrši analiza, smatra se  nepoštovanjem radne discipline.

Po odredbama Zakona o zdravstvnom osiguranju postoje mogućnosti provere odobrenih bolovanja. Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad. Istovremeno zakon je predvideo mogućnost provere ocene izabranog lekara, za šta je nadležna prvostepena lekarska komisija filijale RFZO, kao prvi neposredno viši organ u odnosu na izabranog lekara. Prvostepena lekarska komisija ocenjuje privremene sprečenosti za rad od 61. dana sprečenosti za rad.  Ovlašćenje za proveru njenih ocena ima drugostepena lekarska komisija filijale, kao sledeći u hijerarhiji stručno-medicinskih organa. Najzad, ocene drugostepene lekarske komisije filijale podležu ispitivanju od strane komisije koja se formira od lekara iz zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa. U kontroli se utvrđuje da li je bolovanje medicinski opravdano, odnosno da li je pokriveno odgovarajućom medicinskom dokumentacijom.

Kao što smo naveli, zloupotreba bolovanja moguća je i na druge načine-može se utvrditi da je zaposleni za vreme bolovanja obavljao drugu privrednu delatnost, da nije postupao po uputstvu za lečenje ili je namerno prouzrokovao produženje privremene sprečenosti za rad. U ovim slučajevima zloupotreba može da se utvrdi drugim metodama. Kontrolu korišćenja bolovanja poslodavac može da obavlja u skladu sa svojim opštim aktom, a najčešće to čini putem posebno formirane komisije za ovu namenu. Komisija izlazi na lice mesta, utvrđuje činjenice o načinu korišćenja bolovanja, o tome sačinjava zapisnik i predaje ga ovlašćenom licu poslodavca, koje u skladu sa utvrđenim stanjem može preduzeti korake određene zakonom, ako se konstatuje da se bolovanje koristi suprotno osnovnoj nameni.

Zakon o radu utvrdio je strogu sankciju za slučaj da se dokaže da zaposleni nije postupao zakonito u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade: poslodavac može da da otkaz zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu na sledeća dva načina: ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu zakona  i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad

Možemo zaključiti da kada postoji sumnja na zloupotrebu prava na bolovanje, postoji pravno regulisan način za poslodavca da izvrši proveru takvog bolovanja. S druge strane, zaposleni u svakom trenutku mogu da se obrate Inspekciji za rad ako poslodavac negira zaposlenom pravo da u slučaju bolesti odsustvuje sa rada uz naknadu zarade.