U petoj deceniji napustio sve i sad živi od pravljenja kanadskih kanua

Nije lako biti srećan na poslu, zar ne? Jer, nemamo prilike da često sretnemo one koji rade to što vole i vole ono što rade. Pa, čak još i to da se od takvog posla sasvim lepo živi.

To je ono situacija kada  nemaš nikoga iznad glave, sam si svoj gazda, a  uz to nemaš nikakav pritisak, već ti odlazak na posao predstavlja ventil kroz koji puniš pozitivnu energiju. Kao neka oaza, sklonište od svega onog negativnog što te okružuje.

Zaljubljen u Tamiš

Deluje sve ovo kao pismeni rad iz srpskog jezika u trećem razredu osnovne škole pod zadatom temom „kako zamišljam da ću živeti kad budem veliki“. Naivno, svetlucavo i šareno maštanje desetogodišnjaka.

E, pa, Velibor Mitrić iz Banatskog Despotovca je takve maštarije uspeo da pretvori u stvarnost. On živi od pravljenja kanadskih kanua kojima je opčinjen, a život provodi na reci Tamiš u koju je zaljubljen.

Od svog zanata je napravio ozbiljan biznis, ali veliki samo onoliko koliko mu je potrebno da bude srećan, nikako da od jurcanja za zaradom ostane bez mogućnosti da uživa u prirodi.

– Reka Tamiš je moj život. Obožavam da budem na vodi, a pravljenje kanadskih kanua je nešto što me opušta. To je moj ventil. Ne treba mi ništa drugo. Kad počnem da radim, pustim mozak da odmara, uživam u svakom minutu provedenom na poslu. Dobro, vi kažete poslu, meni je to zadovljstvo – kaže Velibor.

Prvi kanu napravio za sebe

Život na reci je nešto što je zavoleo od malena, ali nije naš sagovornik od malih nogu želeo da se bavi izradom kanadskih kanua. Oni su mu došli pod ruku u trenucima kad je već uveliko zagazio u petu deceniju života.

– Pre, tri i po ili četiri godine sam na internetu našao video snimak kako se pravi kanadski kanu. Od čistog drveta i prirodnih materijala. Zainteresovao sam se, počeo da istražujem i rešio da napravim sebi jedan takav, mada nisam bio baš vičan stolarskom zanatu. Bilo mi je potrebno mnogo truda, ali se na kraju isplatilo i za godinu-godinu i po dana sam uspeo. Tada sam shvatio da želim to da radim. Odlučio sam da se potpuno posvetim pravljenju kanadskih kanua i svaki od njih je napravljen ručno. Unikatno – kaže Velibor Mitrić.

On navodi da je tada i pala definitivna odluka  da se potpuno posveti pravljenju kanadskih kanua.

– Ali ne pravim ih serijski. Svaki od njih je napravljen ručno, svaki je unikatan i  za mene posebno važan.

Velibor trenutno ima 47 godina, što znači da je njegov posao graditelja kanua započeo pre četiri godine, a do tada je radio sve i svašta, čak i bio profesionalni sportista.

– Sve sam napustio kad sam odlučio da se posvetim izradi kanadskih kanua. Po struci sam elektrotehničar, ali sam radio razne poslove, ne mogu sve ni da ih nabrojim. Igrao sam i fudbal u Proleteru iz Zrenjanina i to u Prvoj ligi, zatim se taj klub ugasio pa sam nastupao za Budućnost iz Banatskog dvora, koji ga je nasledio. Volim fudbal, i dalje ga igram, ali ništa ne može da me opusti kao izrada kanua i boravak na reci.

Cena između 2.000 i 3.000 evra

Osobenost posla kojem se potpuno prepustio, kaže nam Velibor, ogleda se i u tome što je po ceo dan napolju i što je dobio priliku da iskaže svu svoju kreativnost.

– Kanui kakve mi poznajemo su plastični, a ovi kanadski su napravljeni od različite vrste drveta. Jele, smreke, oraha mahagonija, jasena…Sve se to na kraju plastificira epoksi smolom i staklenim platnom, posle čega se lakira specijalnim bezbojnim lakovima kojima se ističe lepota drveta. Izveštio sam se, stekao rutinu i sada mi za izradu jednog kanua treba oko dva meseca i to bez da se mnogo forsiram. Imam prijatelja koji mi pomaže, mada uglavnom sve radim sam. U svakom slučaju, sve što se napravi je napravljeno ručno. Za materijal mi treba oko 500 do 600 evra, a kad sve završim kanu mogu da prodam za 2.000-2.500 evra, a poslednji koji je stvarno bio prelep, sam prodao u inostranstvo za 3.000. Kupuju ga naši ljudi, ali i oni iz inostranstva. Čak sam nekoliko prodao i u Švajcarsku… Svi su oni zadovoljni onim što dobiju, a ja em radim ono što volim, em sam podigao svoj standard života.

Do sada je Velibor Mitrić napravio više do 15 kanadskih kanua, od kojih je određeni broj prodao, a ostatak ostavio u svom kampu, gde ih iznajmljuje onima koji dele istu pasiju kao on.

– Napravo sam kamp za kanue na Tamišu, gde dolaze poslovni ljudi, ali i porodice sa malom decom, omladina, kao i stariji. Svi koji dele strast prema reci i koji vole da veslaju. Za sve koji se odluče da ovde dođu na veslanje obavezna je zaštitna oprema, nikada ne ispuštam iz vida one koji su na reci, a za sada nije bilo nikakvih problema. Čak nijednog prevrtanja. Veslanje u kanuima je lako, svakome ko dođe održim kratak kurs i on je spreman da zaplovi divnim Tamišom – opisuje Mitrić.

Kamp otvoren tokom cele godine

Iako je veslanje praktično sezonski sport, Veliborov kamp je otvoren tokom cele godine. Dozvoljava svima da izađu na reku, ali pod jednim važnim uslovom – da nema vetra.

– Veslati se može tokom cele godine, a samo je važno da nema vetra. On je najveći neprijatelj svake reke. A kad je mirno i njega nema, možete da veslate i zimi, a najlepše je u proleće i leto. Tad je priroda divna, sve je šareno i tada najviše volim da zaveslam i uđem u rukavce i mesta gde ne može da se priđe običnim čamcima. To je uživanje – kaže Mitrić.

Maj je, obale Tamiša su šarene, drveće je razgranato i Velibor je odmah po okončanju našeg razgovora zgrabio veslo i kanu, koji nema više od 20-30 kilograma i zaveslao svoju bajku. Onu koju je započeo vođen vizijom i velikom ljubavlju prema reci i onome što radi.