Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Autor - Brankica Srdić | Pravnik odgovara

mar 10

Postoje poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da poslodavac ne mora sa osobom koju angažuje da zaključuje ugovor o radu, već to može biti i ugovor van radnog odnosa. Jedan od vrlo čestih oblika rada van radnog odnosa je ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

To su poslovi takve prirode da se ne obavljaju tokom cele godine, već periodično. Najčešće se misli na sezonske poslove (na primer u poljoprivredi za vreme berbe voća, u ugostiteljstvu za zapošljavanje hotelskog osoblja u sezoni i sl.).

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se zaključuje za obavljanje  poslova koji ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Status radnika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima

Vezano za prava i obaveze kod ovog rada, primenjuju se odredbe zaključenog ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a ne standardne odredbe Zakona o radu, jer je reč o radu van radnog odnosa.

Radno angažovani po ovakvom ugovoru nemaju svojstvo zaposlenog i ne zasnivaju radni odnos. Tako, oni nemaju prava u punom obimu koja inače imaju zaposleni (nemaju pravo na plaćeno bolovanje, nije im plaćen prekovremen rad, kao ni rad vikendom, rad noću, nemaju pravo na plaćeno odsustvo, na godišnji odmor i druga odsustva.)

Primer: Zaposleni je radio za firmu pet meseci po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Više ne postoji potreba za radom, a poslodavac nije isplatio godišnji odmor i putne troškove za mesece koje je radio. Da li je poslodavac dužan da mu isplati godišnji i putne troškove?

U ovakvoj situaciji, s obzirom da nije postojao radni odnos, radnik nema pravo na godišnji odmor i druga plaćena odsustva. Plaćanje putnih troškova se može predvideti ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ali to nije obavezno i zavisi od odluke poslodavca.

Sa kim se može zaključiti ugovor

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može da se zaključi sa:

  1. nezaposlenom osobom
  2. zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – za radno vreme koje mu je potrebno do punog radnog vremena od 40 h nedeljno
  3. korisnikom starosne penzije
  4. ako poslodavac ima zaključen ugovor o saradnji sa omladinskom ili studentskom zadrugom, može da po ovom ugovoru angažuje i članove te zadruge

Forma i sadržina ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje se u pisanom obliku i sadrži: podatke o poslodavcu i radniku, vrstu i opis poslova koji su predmet ugovora, radno vreme, mesto i način obavljanja posla, trajanje ugovora i visinu naknade za obavljeni rad.

Pored toga, ugovorom se mogu ugovoriti i druga prava: naknada troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada i dr. (pri čemu ne postoji obaveza isplate navedenih troškova, već je isplata pedviđena kao mogućnost i o tome odlučuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i svojim finansijama).

Koje su obaveze poslodavca

Poslodavac koji zaključi ugovor o privremeno povremenim poslovima dužan je da:

  • uredno isplaćuje naknadu koja je ugovorena
  • vrši uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje

Radno angažovani po ovom ugovoru ima pravo na ugovorenu naknadu za rad. Iznos naknade može biti izražen za jedan radni dan ili za ceo vremenski period angažovanja. Radniku će se isplatiti naknada samo za radne dane kada je dolazio na rad i obavljao ugovorene poslove.

Rad po ovom ugovoru poslodavac mora da prijavi penzijskom i zdravstvenom osiguranju i da uplaćuje doprinose. Ako je radnik angažovan preko zadruge, zadruga je u obavezi da prijavljuje zaposlenog na osiguranje i plaća doprinose.

Prilikom zaključenja ugovora o privremenim i povremenim poslovima poslodavac je u obavezi da izvrši prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ako radnik nije osiguran po drugom osnovu. Tako

  • ako se angažuje nezaposleno lice ili korisnik starosne penzije podnosi se prijava na obavezno socijalno osiguranje
  • ako se angazuje lice koje je već zaposleno kod drugog poslodavca za nepuno radno vreme, podnosi se prijava na obavezno socijalno osiguranje do iznosa punog radnog vremena
  • ako se radno angažuje lice preko zadruge tada zadruga ima obavezu da izvrši prijavu i uplati doprinose
  • ako se preko zadruge angažuje učenik i student mlađi od 26 godina on neće imati penzijsko osiguranje, a invalidsko i zdravstveno osiguranje će imati samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti

(Zlo)upotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima

U praksi se često događa da poslodavac  zaposli radnika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a posle recimo tri meseca, a posle recimo tri meseca samo promeni ime radnog mesta  ili promeni opis posla koji će taj radnik obavljati. Tako se dešava da jedan radnik radi za istu firmu na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima mesecima ili čak godinama.

To je moguće zato što se vremenski period od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi  na određene poslove, a ne na osobu koja obavlja te poslove. Ovakav stav je zauzet i prihvaćen u praksi, pa tako poslodavac ne postupa suprotno zakonu ako istom radniku nakon isteka 120 radnih dana u kalendarskoj godini ponudi novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ali za druge poslove koji su takođe po prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Ako bi poslodavac angažovao jednu osobu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima duže od 120 radnih dana na istim poslovima, tada bi postupio suprotno navedenim odredbama Zakona o radu.

Primer: Nakon isteka prvog ugovora o privremeno povremenim poslovima od 120 dana, radniku je ponudjen drugi ugovor od  01.februara 2018.godine, takodje na 120 dana. Da li poslodavac krši zakon?

U ovoj situaciji ukoliko je radnik već bio angažovan 120 radnih dana poslodavac je dužan da radniku promeni radno mesto prilikom zaključenja novog ugovora. Jedna osoba može da radi kod istog poslodavca najduže 120 radnih dana na jednom poslu, a po završetku tog posla može zaključiti novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima ali na drugom poslu. Jedino ukoliko po ovom ugovoru radi duže od 120 dana tokom jedne kalendarske godine na istim poslovima i kod istog poslodavca, onda je poslodavac prekršio zakon, jer je morao da zaključi ne ovaj ugovor, već ugovor o radu.

Još jedna važna stavka nije regulisana zakonom – naime nigde se ne spominje koliko može maksimalno da traje radni dan kod ovog ugovora. To bi značilo da ovde ne važi osmočasovno radno vreme, niti petodnevna radna nedelja, već da radnik može da bude izložen iscrpljujućem prekovremenom radu i po 12 sati dnevno svaki dan.

Kako sprečiti zloupotrebe rada po privremenim i povremenim poslovima

S obzirom da ova materija još uvek nije dovoljno precizirana zakonom i da postoji dosta prostora da se zloupotrebi rad (zaključivanjem ugovora u dužem vremenskom periodu, sa prekovremenim radnim vremenom i sl.), na poslodavcu je da odluči kakve će uslove predložiti ugovaranjem privremenih i povremenih poslova, a na radniku da se dobro informiše o svojim pravima i obavezama.

Nažalost, zbog egzistencijalnih razloga radnici su često u situaciji da moraju da prihvate bilo kakav angažman koji se nudi, a u interesu poslodavca je da smanji svoje troškove na različite načine. Jedini način da se spreče zloupotrebe rada van radnog odnosa jeste da se precizno i jasno reguliše ova oblast rada. Dok se ne uvedu bolja zakonska rešenja, potrebna je bolja informisanost radnika u pogledu njihovih prava i obaveza kako bi se bolje zaštitili, i kako bi znali šta mogu a šta ne mogu da očekivati. Najzad, rešenje je u redovnom i povećanom inspekcijskom nadzoru nad radom poslodavaca.

Treba napomenuti i da kod određenog broja poslodavaca raste svest o značaju ljudskog potencijala i zadovoljstva zaposlenih, jer samo zadovoljan radnik može biti dobar i sebi i poslodavcu, jednako kvalitetan i produktivan.

O autoru: Brankica Srdić

Diplomirani pravnik sa radnim iskustvom u oblasti pravnog i HR konsaltinga. Baveći se radnim odnosima susretala se sa različitim nedoumicama zaposlenih i veruje da je najbolji način da se sopstvena prava zaštite, njihovo dobro poznavanje i edukacija. Zato želi da svoje znanje i iskustvo prenese citaocima, kako bi bilo korisno u njihovom profesionalnom životu. Večiti zaljubljenik u muziku, prirodu i putovanja.

Prijavi se i postavi komentar

(10) komentari

Saša Milenović 05. 06. 2024.

Poštovani,
mogu li, kao lice kome sledi obuka pri NSZ u isto vreme da obavljam i posao sa PP ugovorom ?
Hvala

    Milan Predojevic 05. 06. 2024.

    Poštovani Saša
    Mišljenja sam da možete, to jest ne vidim zakonske prepreke za to. Opreza radi, proverite kod NSZ o kakvom programu se radi i da li Vam je zabraneno da obavljate bilo koje druge poslove.
    Pozdrav

Đulijano Demireli 09. 04. 2024.

Da li Gradska uprava sme da zaključi Ugovor o PP poslovima na period od 1 godine sa jednim licem?

    Milan Predojevic 11. 04. 2024.

    Poštovani Đulijano
    Zakonom o radu propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
    Shodno navedenom, moguće je zaključiti ugovor o pp poslovima koji će se odnositi na jednu kalendarsku godinu, s tim da angažovano lice ne sme u toj godini da ima više od 120 radnih dana po tom ugovoru, za jedan određeni opis poslova.
    Pozdrav

Korisnik 2eb3278c32 18. 03. 2024.

Поштовани, да ли лице које је ангажовано на основу уговора о привременим и повременим пословима у јединици локалне самоуправе, има право на исплату дневнице за службени пут?

    Milan Predojevic 19. 03. 2024.

    Poštovani
    Mišljenja sam da takve stvari moraju biti uređene samim ugovorom, pošto se velika većina zakonskih odredbi tiče samo lica u radnom odnosu. Naime, prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, kao i za vreme provedeno na službenom putu (tzv. dnevnica). Međutim, zaposleni je lice u radnom odnosu. Ove doredbe se ne odnose na ostala radno angažovana lica, već samo na one koji imaju ugovor o radu.
    Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima mora se samim ugovorom urediti i pitanje naknade troškova koji proizlaze za angažovano lice, što je veoma važno. Logično je da se nakande troškovi puta.
    Pozdrav

Jovan Cvetković 28. 09. 2023.

Cao,
Trenutno sam zdravstveno osiguran preko firme moje majke kao student, ako potpisem PP ugovor poslodavac ce morati da placa zdravstveno ali kada istekne ugovor da li ce firma moje majke praviti problem oko zdravstvenog.
Hvala unapred.

    Milan Predojevic 29. 09. 2023.

    Poštovani Jovane
    Koliko mi je poznato, poslodavac koji preko omladinske ili studentske zadruge angažuje studenta ne mora da plaća doprinos za zdravstveno osiguranje i studenti ostaju osiguani kao član porodice preko roditelja.
    Ipak, ukoliko iz nekog razloga poslodavac plaća doprinose za Vas, od momenta kada Vas odjavi, poslodavac Vaše majke ima obavezu da Vas prijavi na zdravstveno osiguranje kao člana oporodice i on se tome ne može protiviti, dok god imate status studenta i imate manje od navršenih 26 godina života. To za njega ne prredstavlja nikakav finansisjski dodatak. Ukoliko pak on ne bude iz nekog razloga želeo ponovo da Vas prijavi, Vi to možete bez njegove saglasnosti da odradite u Flijali RFZO u svom gradu uz ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o studiranju.
    Pozdrav

Tanja Nedeljković 23. 02. 2023.

Postovani,
imam nedoumicu a tice se ugovora o pp poslovima. Naime, radila sam skoro dve godine kod poslodavca koji me nije, kako sam utvrdila od novembra 2021 pa do januara 2023 nijednom prijavio po ugovoru o pp poslovima, koji smo zakljucivali svakih 15 dana i na taj nacin izbegao placanje doprinosa i moje zarade po ugovoru u iznosu od 10.000 dinara. Inspekcija rada kaze da nije nadlezna po pitanju ugovora o pp poslovima. Kome da se obratim. Napominjem da imam samo nekolicinu ugovora, jer ih je radila u jednom primerku.
Unapred hvala
Sa postovanjem,
Tanja Nedeljkovic

    Milan Predojevic 24. 02. 2023.

    Poštovana Tanja
    Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom svih radnopravnih propisa, bez obzira na vrstu radnog angažovanja (radni odnos ili neki drugi ugovor o radnom angažovanju). Pun naziv ovog organa je Republički inspektorat za rad. Rad se odvija kako kroz radni odnos, tako i kroz angažovanje van radnog odnosa. Shodno navedenom, mišljenja sam da treba pisanim putem da im podnesete prijavu, gde smatram da nema osnova da daju odgovor da obavljanje rada van radnog odnosa nije u njihovoj nadležnosti.
    Pozdrav