Vanredno stanje – vanredno roditeljstvo

Autor: Dušica Vuković | Želim da napredujem u karijeri

apr 10

Sa uvođenjem vanrednog stanja svako ima svoje izazove i verujem da nijedan nije jednostavan. Kao roditelju meni je rad od kuće u kombinaciji sa decom najveći problem, a ujedno me muči i to kako cela situacija na njih utiče. Naime, ponosna sam mama dečaka od 10 godina i devojčice od 5, i prve svega me je zanimalo njihovo generalno psihičko zdravlje. Kako će i na koji način oni sve ovo procesuirati i kakve će zaključke doneti? Kako (i da li) će odsustvo socijalizacije ostaviti posledice? Brinule su me i njihove radne navike, da li će posle dve-tri nedelje visiti sa plafona, a da ja neću imati ni znanja ni resursa da im pomognem da se zabave…

Ništa manje me brine i moje mentalno zdravlje jer je ovo bio baš veliki zalogaj u smislu organizacije života, mada  verujem da ovo mnogima  zvuči poznato.

Način da prevaziđem ovu situaciju bilo je čitanje iskustava drugih roditelja i generalno traženje mišljenja ljudi koji se nalaze u sličnom nebranom grožđu. Verujem da svi možemo po nešto da naučimo iz tuđeg primera. Meni su moje kolege (koji su takođe i roditelji) bile prva linija informisanja i sličica koja je upotpunila celu slagalicu, pa su mi upravo oni pomogli da ostanem „na zemlji“ i boje se organizujem.

Kako se ne biste osećali usamljeno u svojim razmišljanjima i brigama, prenosim vam deo razgovora sa njima.

Evo šta oni kažu:  

Stevan (tata dva dečaka od 6 i 3 godine):

Na pitanje šta ga najviše brine, tata Stevan kaže: “Deca osete da smo napeti, ne zbog pandemije, političke situacije, ili ekonomske krize, već prosto zbog toga što smo svi u kući i pokušavamo da radimo pa nam stalno nešto smeta i onda igramo ping-pong sa tom negativnom energijom.“

Koji su vam najveći izazovi u roditeljstvu?

Stevan: „Pored posla i ostalih obaveza, nekako mi sad ne ostaje dovoljno vremena za decu. Mislim da je to zbog toga što malo-malo pa treba nešto da se uradi, što prekida redovan rad, pa se on oduži do kasno uveče. Najgora je kupovina, od kad su svi odlepili čeka se u redovima gde god da pođeš, često satima.“

Šta fenomenalno radite?

Stevan: „Parkovi su sada fashion no-no :), ali šume oko Subotice su prazne, a bezbedne. Makar vikendom, tamo provodimo mnogo vremena i to zaista pomaže i deci i nama. Preporučujem! Takođe, za one koji imaju dvorište, pravljenje bašte je svima zabavno :). Preporuka za roditelje jednog deteta, u ovakvim situacijama, ali i inače – ništa detetu ne može da znači kao društvo bate ili seke :).“

Brana (mama dečaka od 8 godina):

„Pored ekonomske neizvesnosti, brine me i to što naš sin ima razvojni poremećaj pa ne znam kakve će posledica ova situacija ostaviti na njegov razvoj. Kako nema adekvatnu terapiju od strane defektologa, brine me da će se ova pauza negativno odraziti na njegovo stanje, da će stati napredovanje ili se čak vratiti unazad.“

Koji su vam sada najveći izazovi u roditeljstvu?

Brana: „Kada nije vanredno stanje, pored defektologa radim sa njim kod kuće ali imam i pomoć stručnjaka, a sada je sve na nama. Zapravo i ovo se nadovezuje na prethodno pitanje… Svesna sam da posao defektologa ne mogu da radim ja i znam da mu to nedostaje. Plus, sa mamom nikad ne shavati ozbiljno zadatke.

U trenutnoj organizaciji je najveći problem to što sam rastrzana između posla, sina, kuhinje i ostalih obaveza. Navikli smo na bakinu pomoć kada je u pitanju čuvanje i kuvanje.“

Šta fenomenalno radite, koju bi praksu podelili svima?

Brana: „Kada je on neraspoložen ostavim sve i mazimo se do potpunog smirivanja, kada je zaigran radim. Sada je ceo dan i za posao i za porodicu, izbrisala sam kada je radno vreme i osećam se bolje, nadohnadim kasnije i svima nam je lakše.“

Koliko popuštate dečijim zahtevima jer su specifične okolnosti?

Brana: „Gledamo da ne popuštamo jer kod dece sa smetnjama u razvoju to ima dalekosežnije posedice i mnogo je teže vratiti ponašanje na staro. Jedino, na žalost, pogleda koji crtani više.“

Svetlana (mama dve devojčice od 4 i 2 godine):

„Pokušavam da budem pozitivna i da ne unosim tenziju ni sebi ni deci. Brinem se samo da mi roditelji ostanu zdravi, ali poštujemo mere pa ne bih trebalo da bude problema. Brine me neizvesnost svakako, ali ja na to ne mogu da utičem, pa se trudim da me to ne opterećuje previše.“

Koji su vam najveći izazovi u roditeljstvu?

Svetlana: „Definitivno kao i većini posao + deca! Vrlo, vrlo iscrpljujuće… na 3 strane istovremeno. Za sada uspevam sve da postignem ali se na kraju dana osećam kao isceđena krpa.😊“

Šta vam predstavlja problem u organizaciji svakodnevnih obaveza?

Svetlana: „Za sada kao što sam navela gore uspevam, ali kako vreme odmiče i deca imaju sve manje strpljenja, mlađa dolazi do mene i odvlači me od komjutera, a i mene stiže umor ( zvone poruke, mama gladna sam, mama piški mi se, zvone poruke…i tako u krug😊).“

Šta fenomenalno radite, koju bi praksu podelili svima?

Svetlana: „Trudim se da svaki dan osmislim aktivnost koju ćemo poslepodne raditi  zajedno i to pali kod starije (ima 4 god) da je smiri. U smislu strpi se još malo popodne ćemo mesiti štrudlu, praviti poligon, praviti crteže. To je jako moćan alat da se strpi, sačeka i da na kraj dobije svoju nagradu. Takođe trudim se da ne ispadaju previše iz ritma u smislu jela, spavanja, jer je i meni lakše da se organizujem kad znam kad šta ide i kad znam kad ću imati mira😊 Isto tako ja živim u kući, pa kad je lepo vreme mnogo je lakše samo ih izbacim napolje, vazduh čuda čini😊“

Koliko popuštate dečijim zahtevima jer su specifične okolnosti?

Svetlana: „Više im dopuštam crtani, al to je to, ne preterano. Njih je dve pa je lakše, imaju društvo. Dopuštam im da se igraju same bez moje kontrole sa stvarima koje prave haos, plastelin može, neka bude haos, tempere može…jer mislim da je sve bolja opcija od gledanje u crtani ceo dan.“

Sonja (mama dečaka od 1.5 godine):

„Ne prepuštam se previše razmišljanju oko cele situacije i brizi, možda malo oko toga da li će imati opet fazu privikavanja na vrtić kada se sve vrati u normalu. Najveći izazov mi je rad od kuće i dete. On je sa nama ceo dan i ima 18 meseci tako da ga na smenu animiramo i trudimo se da ga što više izvodimo napolje (krug oko zgrade, idemo na plac u dvorište i vozimo se bajsem). Ne bih rekla da primećuje odustvo mene ili muža kada radimo ali zato odustvo drugara iz vrtića da.“

Šta vam predstavlja problem u organizaciji svakodnevnih obaveza?

Sonja: „Muž je malo kod kuće, malo radi na terenu, tako da se svakodnevno prilagođavamo situaciji i trudimo da održimo ritam, zadovoljnu bebu i urađen posao. Ja uglavnom radim kada od drema popodne i uveče kada zaspe.“

Šta fenomenalno radite, koju bi praksu podelili svima?

Sonja: „Vožnja bajsem. Nema kontakta sa drugim ljudima i igralištima a on se zabavi. Pošto je nekako konstantni haos u kući sada, uključili smo ga u sve, od pravljenja ručka, večere, do zajedničkog usisavanja i sklanjanja igračaka i rekla bih da mu je sve to baš zabavno, tako da na taj način jedino uspevamo da imamo održiv haos.“

Koliko popuštate dečijim zahtevima jer su specifične okolnosti?

Sonja: „Ne bih rekla da popuštamo. Trudimo se da mu održimo navike koje je stekao u vrtiću, u smislu kada je doručak, kada su koje aktivnosti, i kada je spavanje i ide nam super za sada. I dalje prati taj ritam.“ Pišite nam kako se vi snalazite. Šta su vaši izazovi i kako ih rešavate… I obavezno nam napišite nešto zbog čega ste baš super (svako od nas jeste, samo što možda ne cenim to kod sebe).

O autoru: Dušica Vuković

Još uvek otkriva svoje super moći... Za sad stručnjak za (ne)verbalnu komunikaciju, dobro raspoloženje i smeh... Razume, saoseća i ne sudi. A pisanje obožava... Na radno mesto dolazi kao član ekipe korisničke podrške, (nadam se) dobar kolega i neko ko voli ono što radi...