U prethodnom tekstu bavili smo se dopunskim radom, kao vidom rada van radnog odnosa. Kao što smo tada istakli, Zakon o radu sadrži posebne odredbe o radu van radnog odnosa, u koji pored dopunskog rada spadaju još privremeni i povremeni poslovi, zatim obavljanje poslova po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju kao i angažovanje po osnovu ugovora o delu.
Pojam ugovora o delu
Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o delu tiču se vrste poslova radi čijeg obavljanja se može zaključiti ovakav ugovor, neophodne usklađenosti sa opštim aktom (kada se potpisuje u umetničkoj ili drugoj delatnosti u oblasti kulture) i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.
Prema navedenim zakonskim odredbama poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, a takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
Ugovor o delu obavezno se zaključuje u pisanom obliku.
Obeležja ugovora o delu
Imajući u vidu zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio sledeće bitne karakteristike ugovora o delu.
- najpre, polazeći od činjenice da je ugovor o delu svrstan u posebno poglavlje Zakona kojim je regulisan rad van radnog odnosa, obavljanje poslova po ovoj vrsti ugovora predstavlja radno angažovanje van radnog odnosa
- pravilo koje poslodavac mora da ispoštuje da bi sa određenim licem zaključio ugovor o delu je da ga zaključuje samo radi obavljanja poslova koji su van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca.
- treće bitno obeležje ugovora o delu je da poslovi radi kojih se zaključuje imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
- forma ugovora o delu je obavezna i podrazumeva zaključivanje ugovora u pisanom obliku
- najzad, u slučaju zaključivanja ovakvog ugovora u oblasti umetnosti, ili druge kulturne delatnosti, takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture.
Prema napred iznetom, lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu ne zasniva radni odnos radi obaljanja tih poslova. Navedeno znači da lica angažovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu.
Kada se radi o licu sa kojim može da se sklopi ugovor o delu, nije propisan nijedan uslov za zaključivanje ugovora. Ovo znači da poslodavac može da ga zaključi sa bilo kojim licem-zaposlenim, nezaposlenim, studentom, poljoprivrednikom, penzionerom. Po ovom ugovoru poslove može da obavlja čak i invalidski penzioner. Lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca nema ni obavezu obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu da će kod drugog poslodavca obavljati poslove po ugovoru o delu. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističi iz ugovora o delu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa.
Zakon u određenom smislu definiše delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o delu, pre svega jer izričito zabranjuje da se takav ugovor potpiše radi obavljanja poslova koji su osnovna ili pretežna delatnost poslodavca. Dalje, propisano je da se ugovor o delu može zaključiti radi izrade ili popravke stvari, odnosno izvršenja fizičkog ili intelektualnog posla. Ovo podrazumeva odgovarajuću stručnost izvršioca posla, odnosno potrebna znanja i veštine. Iz ovih zakonskih odredbi može se izvući zaključak da poslodavac može da angažuje određeno lice po ugovoru o delu samo radi obavljanja vanrednih poslova (bilo fizičke ili intelektualne prirode), to jest poslova koji ne spadaju u one radi kojih je taj poslodavac registrovan. Primera radi, preduzeće koje se bavi trgovinom ne može da potpiše ugovor o delu radi obavljanja poslova prodavca, ali može da potpiše ugovor o delu kojim će određeno lice angažovati da mu okreči prodajni objekat, ili da mu izradi web stranicu. Firma koja se bavi proizvodnjom odeće ne može da sklopi ugovor o delu radi obavljanja krojačkih poslova, ali može radi obavljanja prevodilačkih usluga (na primer u slučaju kratkotrajne poslovne korespondencije sa inostranim poslovnim partnerom). Prema tome, jasno je da se po osnovu ugovora o delu kod poslodavca ne mogu obavljati poslovi koji su sistematizovani i određeni organizacijom radnih mesta, već se radi o angažovanju radi obavljanja jednokratnih poslova koji inače ne spadaju u redovnu delatnost poslodavca.
Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o delu sačinjenog u pisanoj formi moraju da čine podaci o ugovornim stranama, koje se obično označavaju kao naručilac posla (poslodavac-pojedinac ili pravno lice) i izvršilac posla, kao i opis poslova koje je potrebno obaviti (pri čemu je potrebno jedino voditi računa o tome da se ne radi o poslovima koji spadaju u osnovnu ili pretežnu delatnost naručioca posla). Uobičajene su i odredbe o visini novčane naknade koju naručilac posla plaća izvršiocu za obavljeni rad. Što se tiče drugih pitanja koja se uređuju ugovorom, radi se uglavnom o drugim primanjima koja se osim novčane naknade isplaćuju (npr naknada troškova), koja takođe imaju karakter ugovorene naknade u smislu obračuna poreza i doprinosa. Vreme rada nije predmet zaključivanja ugovora o delu jer obavljanje poslova po ugovoru o delu nije vremenski ograničeno. Naravno, moguće je i uobičajeno da se odredi vremenski okvir za obavljanje ovih poslova.
Uplata poreza i doprinosa
Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu ugovora o delu regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.
Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. To znači da se uzimaju u obzir i naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu i sve druge ugovorene i isplaćene naknade.
Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu ugovora o delu imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20%. Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.
Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ne plaća se jedino za lice koje je od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobilo potvrdu da je za njega u toj kalendarskoj godini već plaćen doprinos na procenjenu najvišu osnovicu (ovo stoga jer nije moguće plaćati doprinos na osnovicu veću od zakonom određene makimalne osnovice).
Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licen) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje. Ukoliko ugovor potpiše sa licem za koje se već plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom, poljoprivredniku i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Ukoliko je naručilac posla preduzetnik ili pravno lice koje ima zaposlene po ugovoru o radu, porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za ugovor o delu obračunavaju se i plaćaju po odbitku, to jest isplatilac je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (i zdravstveno osiguranje, ukoliko postoji obaveza uplate i ovog doprinosa), obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem. Ako se pak radi o naručiocu posla koji je fizičko lice koje nema zaposlenih, obavezu uplate dažbina ima izvršilac posla, a naručilac posla mu za to plaća odgovarajući iznos preko neto iznosa naknade koji je ugovoren.
Zloupotrebe ugovora o delu
Klasičan primer zloupotrebe pravnog instituta ugovora o delu je angažovanje lica po ovom osnovu radi obavljanja poslova koji se svrstavaju u osnovnu ili pretežnu delatnost poslodavca. Takođe, upotreba ugovora o delu suprotno njegovoj pravnoj prirodi je i angažovanje lica putem ove vrste ugovora radi kratkotrajne zamene privremeno odsutnog zaposlenog, kao i u slučaju privremenog povećanja obima posla. Usled činjenice da često ne postoji obaveza uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, da nema isplate regresa, bolovanja za prvih 30 dana i ostalih obaveza koje proističu za poslodavca iz radnog odnosa, postoji uverenje da je finansijski isplativije sa nekim licem zaključiti ugovor o delu, nego ugovor o radu. Takvim postupanjem angažovanom radniku se uskraćuju prava i privilegije koje bi imao u radnom odnosu (pravo na pauzu, pravo na godišnji odmor, na naknadu zarade za vreme sprečenosti za rad i drugo). Ovakve pojave najbolje je preduprediti detaljnim informisanjem o sopstvenim pravima i obavezama, odnosno o razlikama koje postoje između angažovanja po osnovu radnog odnosa s jedne strane, i ugovora o delu s druge strane. U situacijama kada je neophodno zasnovati radni odnos važno je nesavesnom poslodavcu dati do znanja da ste upoznati sa Vašim pravima i da ne želite da pristanete na ugovor o delu, ukoliko za to nema pravnog osnova, odnosno ukoliko bi to značilo uskraćivanje prava koja Vam po zakonu pripadaju shodno prirodi radnog angažovanja.
Lice koje smatra da su mu zloupotrebom ugovora o delu uskraćena određena prava može da se obrati Inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak jer pravna praksa i stanovište sudova je takvo da u slučaju zloupotrebe, ugovori o delu ne proizvode pravno dejstvo, odnosno takvi ugovori su ništavi i sud će ih u slučaju spora tretirati kao ugovore o radu.
