Vatrogasci: Heroji koji su spasili čak 1.810 života u Srbiji prošle godine

Gotovo da ne postoji lista najtežih, ali i najhumanijih zanimanja na svetu, a da se u prvih deset nije našao posao vatrogasca. Skoro svaki dan oni svoj život izlažu opasnosti, a njihov zadatak nije samo da se bore sa plamenom, već pružaju pomoć i u slučaju vremenskih nepogoda, saobraćajnih nesreća, spašavaju imovinu…

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova tokom 2023. godine vatrogasci u Srbiji imali su 35.660 intervencija i spasili su 1.810 života.

 – Upravo taj srećan ishod je ono što nema cenu – kaže za Infostud Boro Majkić, komandant Vatrogasno spasilačkog bataljona Pančevo, koji je svoju karijeru započeo davne 1992. godine.

– Ko jednom uđe u vatrogasnu jedinicu i nadiše se dima, mislim da se „navuče“ zauvek. Naš posao se ne radi samo zbog plate, već iznad svega zato što imamo priliku da nekome pomognemo – kaže Boro.

Kako do posla vatrogasca

Svake godine, MUP Srbije raspisuje konkurs za nove vatrogasce širom Srbije, koji podrazumeva trodnevno testiranje. Kandidati koji prođu, dalje idu na obuku koja traje oko četiri meseca. Tek pošto je uspešno završe, stiče se uslov za dobijanje posla. 

– Najteži deo selekcije je na samom početku. To je psihološko testiranje. Najveći broj kandidata upravo tu bude eliminisan. Ljudi često pogrešno misle da je to test inteligencije, pa budu u čudu kako nisu prošli. Ali to je zapravo ozbiljan test ličnosti koji jasno pokazuje da li ste za ovo zanimanje ili ne. Jer, ne može i ne treba da poseduje iste osobine, recimo, neko ko će biti čuvar zatvora i vatrogasac, iako obojica moraju da prođu to testiranje – objašnjava on.

Kada je reč o požarima, Boro navodi da su mu najteža bila ona za vreme NATO bombardovanja.

– Požarima su bile zahvaćene ogromne površine, gašenja su trajala i po nekoliko dana, čak i pod vazdušnom opasnošću. Ali od gašenja požara vatrogascima teže padaju tehničke intervencije u nesrećama gde ima smrtno stradalih, ali i one u kojima od brzine pružanja pomoći zavisi ljudski život –  smatra naš sagovornik.

I posle dvadeset godina, kako kaže, nikada neće zaboraviti spašavanje tek rođene bebe, za koje su dobili dojavu da je bačena u poljski toalet.

 – Dete smo, srećom, spasili, vi u takvim  trenucima sve radite samo da dobijete bitku za nečiji život –  kaže on.

Među vatrogascima tek 1,5 % čine žene

Srbija trenutno ima oko 3.200 vatrogasaca spasioca u okviru sektora za vanredne situacije, dok broj žena među njima na nivou države ne prelazi 50. Naša sagovornica je jedna od tih malobrojnih dama. Iako ima tek 31 godinu, Katarina Đorđević u Sektoru za vanredne situacije Pančevo radi već 12 godina.

– Otac mi je policajac, uniforma mi je bila pred očima od kada znam za sebe. Oduvek sam priželjkivala da je i ja u svom poslu nosim. Nakon završetka moje srednje škole, bio je raspisan konkurs za vatrogasce spasioce, prijavila sam se i prošla uspešno sva testiranja i obuku. Vrlo brzo sam shvatila da je to profesija kojom želim da se bavim i više i ne mogu da se zamislim ni u čemu drugom – kaže ova devojka.

Iako i brojke idu u prilog tome da je ovo “muško zanimanje” Katarina ohrabruje i žene da se oslobode predrasuda i slobodno konkurišu.

 – Posao je prilagođen za oba pola. Više mislim da među ženama postoji neki strah da ne bi uspele, pa se zato jako mali broj njih i prijavljuje. Mogu da im poručim, ako žele, neka bar pokušaju, pa nek onda odluče da li je to za njih. I žene i muškraci podjednako dobro obavljaju ovaj posao – smatra.

Ona kaže da je u dosadašnjoj karijeri bilo raznih intervencija, od filmskih scena do neobičnih zahteva sugrađana.

– Imali smo prijavu da se u zgradi oseća plin. Mi smo na teren stigli već posle par minuta. U trenutku kad smo se parkirali, tačno iznad nas dolazi do strašne eksplozije plinske boce u stanu koji je za tren bio raznesen. Bilo je dosta plina u stanu, čovek je upalio svetlo, došlo je do varničenja i u momentu se desila eksplozija, jer se prostorija napunila ogromnom količinom ovog gasa – priseća se ona i dodaje da je stanar imao sreće jer je tom prilikom zadobio samo lakše opekotine.

Priča nam i da često bude poziva sugrađana za skidanje kućnih ljubimaca sa drveća. Kako kaže, vastrogasci ne izlaze na takve pozive, ali ukoliko je životinja na bilo koji način ugrožena, vrlo rado se odazivaju i pomažu u njihovom spasavanju.

Teške situacije sastavni deo posla

A što se tiče ulaska u objekte zahvaćene vatrom, to čak i iz priče deluje dovoljno strašno da shvatite zašto je ovo zanimanje za najhrabrije.

– U dimu je mrkli mrak. Zato vatrogasci uvek ulaze u paru. Požar se gasi od samog ulaska u objekat. Stojimo jedan iza drugog, usmeravamo mlaz i držimo se creva da bismo mogli da se vratimo nazad, u slučaju da zalutamo. Nije ovo isto kao kad ste s nekim kolegom na nekom drugom poslu. Mi brinemo i o životima jedni drugih – dodaje Katarina.

Ipak kao i njenom kolegi, najteže joj pada kada uradi sve što je u njenoj moći, a nekome ne može da pomogne. Teške situacije na terenu najstresniji su deo posla.

– Za mene su lično najteže nesreće u kojima je bilo dece. To je zaista psihički izuzetno teško i bolno. Te slike vam ostaju u sećanju i nikad ne izblede – kaže Katarina. 

Smene vatrogasaca su u „turnusima“, odnosno traju po 12 sati, nakon čega su 24 sata slobodni, pa 12 sati rada, i opet slobodnih 48 sati. Zbog težine posla, ovo zanimanje spada u ona sa benificiranim radnim stažom. Kada je reč o platama, one su na početnoj poziciji malo iznad 70.000 dinara.

– Mislim da je rad u vatrogasno spasilačkim jedinicama lep posao. Mi smo jedna velika porodica. I tu ne mislim samo na jedinicu u kojoj radim. To je zanimanje prema kojem ljudi imaju izuzetno poštovanje. Gde god da se pojavite sugrađani imaju empatiju prema vama i pokazuju ogromnu zahvalnost. Iako ovaj posao ume da bude i opasan, ovo je jedno od retkih zanimanja gde se vašem dolasku zaista svi raduju – zaključuju Katarina i Boro.

Foto: MUP Srbije