(19) komentari
Postovani, molim za odgovor koja inspekcija je nadlezna za kontrolu clana 102. stav 2. i 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, jer ako se isti prekrsi, kaznjiv je po clanu 260. stav 1. tacka 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju?
Hvala unapred!
Poštovani
Pošto se radi o prekršaju koji čini poslodavac, a tiče se njegovih obaveza propisanih u cilju uredne isplate naknade zarade zaposlenom, kao prava iz zdravstvenog osiguranja, a na osnovu prijave na zdravstevno osiguranje po osnovu radnog odnosa, mišljenja sam da moraju biti nadležni ili Inspekcija za rad ili Inspekcija Ministarstva zdravlja, te da prijavu treba proslediti obema inspekcijama. Prekršajnu prijavu Prekršajnom sudu može podneti i bilo koje drugo lice ako ima saznanja ili dokaze o počinjemom prekršaju.
Pozdrav
Postovani,
Hvala Vam najlepse na odgovoru.
Ministarstvo zdravlja, odnosno zdravstvena inspekcija ne kontrolise bolovanja.
Po meni je nadlezna inspekcija rada, ali isti kazu da nisu nadlezni, sto po meni nije moguce, jer su u pitanju prava iz radnog odnosa, koja upravo oni kontrolisu.
Nadam se da ce nekome biti korisno.
Poštovani
Ja sam imao lična iskustva gde mi je u Inspekciji rada rečeno da oni za ovo nisu nadležni. Po meni jesu, ali ako je već takav njihov stav, ja bih predao i njima i Inspekciji Ministarstva zdravlja. Neko mora biti nadležan jer je u pitanju primena Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ne postoji drugi organ koji bi mogao biti nadležan, pa sam Vas zbog toga uputio na obe inspekcije.
Pozdravv
Samo komentar.
Najlogicnije bi bilo da je zakonodavac odredio da teret naknade za bolovanje (usled povrede van rada ili privremene sprecenosti) od prvog dana pada na FOND. Zasto? Po meni iz vise razloga. Prvo i zaposleni i poslodavac placaju 5.15% mesecno na Zdravstveno osiguranje koje obuhvata i naknade, pa ako je uplacivao i poslodavac zasto onda mora i da isplacuje prvih 30 dana bolovanja ! A drugo, poslodavac je ovde u neravnopravnom polozaju jer je lekar drzavni sluzbenik (da kazemo) pa tako on odlucuje u ime drzave i naravno da ce biti na strani drzave i bas briga i njega i drzavu jer placa firma. O trecem necu da govorim detaljno, ali zloupotrebe, poznanstvo lekara i zaposlenog itd. Zakon je trebao da prebaci na Drzavu pa nek onda drzava istrazuje ko je stvarno bolestan, a ko folira.
Poštovani ,dobar dan.
Mene interesuje,šta se dešava u slučaju da je zakazano ročište na koje bi ja eventualno bila pozvana da dam izjavu,a ja sam tog momenta na bolovanju (reč je o dugogodišnjoj parnici ).
Hvala I pozdrav.
Poštovana
Ukoliko ste sprečeni da se odazovete na poziv suda zbog zdravstvenih razloga, treba o tome da obavestite sud i dostavite dokaz o sprečenosti za dolazak. U tom slučaju bsite dobili novi poziv za neki drugi datum.
Pozdrav
Hvala na brzom odgovoru kao i uvek
Hvala i Vama.
Pozdrav
postovani, bolovanje je vodila komisija od 19.02.-19.04. po osnovu jedne dijagnoze M65.4.
Trazeno misljenje specijaliste sa Ortopedske Klinike Banjica i dobijena dijagnoza M18.1. Misljenje nesposobna za posao i date fizikalne terapije i da se nakon toga uradi rtg snimak pa kod njega kontrola.
Lekar opste prakse otvara bolovanje 13.05. i dalje
Pitanje: da li se ovo vodi kao potpuno novo bolovanje (druga dijadnoza sa novim terapiajama). Ne salje se na komisiju?
Hvala puno
Poštovana
Članom 75. stavovi 2. i 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana, odnosno 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad nastaloj posle prekida privremene sprečenosti za rad. Shodno navedenoj (pomalo komplikovanoj) zakonskoj odredbi mišljenja sam da lekar treba da Vas uputi na komisiju jer u ukupnom periodu od 90 dana imate sa prekidom ukupno 60 dana bolovanja.
Pozdrav
Poštovani Milane,
Supruga je bila na bolovanju po 2 osnova u ukupnom trajanju od 45 dana (radi nege 2 deteta 30 dana zaključno sa 11.04.2024. i nakon toga bez prekida još 15 dana na sebe zaključno sa 26.04.2024.). Počev od 27.04.2024. nije više na bolovanju, tj.koristi godišnji odmor.
Molba je da se konsultujemo sa Vama od kog datuma najranije bi supruga sada opet mogla da otvori bolovanje na sebe ili na decu svejedno bez slanja na komisiju, odnosno koliki diskontinuitet mora biti od završetka bolovanja 26.04.2024. Da li bi npr. posle 30 dana od završetka ranijeg bolovanja, tj.od 27.05.2024.mogla da otvori bolovanje na sebe i u kolikom trajanju?
Unapred zahvalan na odgovoru
Bojan Relić
Poštovani Bojane
Moram da kažem da je zakon dosta konfuzan. Član 75. stav 4. i 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju glase: „U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz člana 73. stav 1. ovog zakona (npr kod Vše supruge to je odsustvo zbog nega deteta), a zatim sa prekidom ili bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz člana 73. stav 1. ovog zakona (bolest u slučaju supruge), dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 45 dana, odnosno 90 dana ukupne sprečenosti za rad, osim u slučaju iz člana 78. stav 3. ovog zakona.“
Iskreno, ova odredba je jako nerazumljiva i ne znam u kojim situacijama je potrebno da to bude 45, a u kojim da bude 90 dana. Vaša supruga već ima 45 dana spečwnosti za rad i mišljenja sam da ako dođe do ukupno 60 dana sa prekidima u periodu od 90 dana (ako do 12.06. bude nakupila sa prekidima 60 dana), ide na komisiju. Međutim, zaista ne mogu da budem siguran jr je odredba toliko konfuzna da ostavlja prostor za različita tumačenja. Izabrani lkar će znati na osnou Instrukcija kojima se preciziraju ove odredbe, kako da postupi.
Pozdrav
Posto ani imam pitanje. Operisana sam 9.02. Bolovanje sam otvorila kod lekara opste prakse 01.02.To bolovanje mi je zaključeno 07.02.A ginekolog mi je otvorio bolovanje 0d 08.02.E sada njihovom greskom ili ne znanjem. 14.02 su dokumenta poslata na komisiju. Komisija me je vratila lekaru sa tim da ono nisu nadležni za bolovanje. Zatim ginekolog produžuje bolovanje do 22.03.Gde me opet dalje na komisije a oni opet vracaju i naznace da su zaduženi tek od 61 da. Lekar navodno to nije znao da se hiruske intervencije salju na komisu posle 60 dana. 16.04 treba da se javim lekaru po njihovom proračunu tada je 60 dan i treba da se osluce da li mi zakljucuju bolovanje ili salju na komisiju. Moj poslednji izvestaj hirurga je 21.03 tada je obavljena i poslednja kontrola. Oni sada traze novi izvestan. Posto je operacija radjena u Beogradu sada nemam mogucnosti odlaska u Beograd. Da li lekar moze da mi 16.04 zaključci bolovanje a 17.04 da mi se opet otvori drugo bolovanje jer ja jos nisam spremna za rad imam nekih poteskoca od operacije?Da li to ide kao vezano i ako je druga dijagnoza u pitanju?Hvala.
Poštovana
Ukoliko ste bolovanje otvorili kod lekara opste prakse 01.02. do 07.02., pa Vam je ginekolog otvorio bolovanje od 08.02. nije bilo osnova da 14.02 idete na komisiju. Nedavnim zakonskim promenama lekarska komisija je ponovo postala nadležna za bolovanje od 31. neprestanog dana sprečenosti za rad, ali za određene bolesti (između ostalog i kod hirurških intervencija) komisija postaje nadležna posle 60 dana. Ukoliko je lekarska komisija zaključila da tek od 16.04. postaje nadležna, onda će izabrani lekar, kome ćete se javiti, odlučiti da li smatra da je neophodno produženj ebolovanja. Ako to bude zaključak lekara, poslaće Vas na komisiju radi daljeg produženja.
Izabrani lekar može da Vam 16.04 zaključi bolovanje, ali ne može 17.04. da Vam opet otvori drugo bolovanje, jer se radi o vezanom bolovanju čak i ako bi upisao da je druga dijagnoza razlog dalje sprečenosti za rad. Dakle, ako bude smatrao da Vam od 17.04 i dalje treba bolovanje, mora da preda predmet na dalje psotupanje lekarskoj komisiji jer on ne može biti nadležan za bolovanje od 61.dana, što bi ovde bio slučaj. Naime, i kod prethodne i kod nove dijagnoze zakonski razlog sprečenosti za rad je bolest van rada, pa u zakonskom smislu nije važno da li se radi o jednoj ili dve bolesti-sve je to jedno bolovanje. Prema tome, ako ste bolesni zbog jedne bolesti do 16.04. pa ste sprečen za rad zbog druge bolesti od 17.04., to je vezano bolovanje.
Pozdrav
Hvala puno na odgovoru.
Hvala i Vama
Pozdrav
Posle 30 dana bolovanja,koliki prekid treba napraviti,da bi vam izabrani lekar otvorio ponovo bolovanje od 30 dana?
Poštovani
Zakonom je propisano za slučaj da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. U opisanom slučaju izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana, odnosno 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad nastaloj posle prekida privremene sprečenosti za rad.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vaš izabrani lekar treba da vodi računa da ne nakupite ukuono 30 dana bolovanja u periodu od 45 dana, to jest 60 dana u periodu od 90 dana. Ako do toga dođe, morate na komisiju.
Podrav