Lift je saveznik prilikom odlaska na intervju.
U njemu je eliminisano mnogo spoljnih faktora koji ti inače odvraćaju pažnju, pa možeš nesmetano da udahneš duboko, proveriš podatke koji su upisani u rokovnik, popraviš frizuru, razmisliš i o svojim motivima za zaposlenje i još jednom udahneš duboko pre nego što se otvore vrata kako bi sa više samopouzdanja zakoračio u svoj novi izazov.
Iako ti se čini da je vožnja liftom kratka, ona je ipak vremenski dovoljno dugačka ukoliko se koncizno i konkretno predstavlja bilo šta što treba da zainteresuje drugu stranu. Ovaj sve popularniji način kratkog i konciznog izlaganja je poznat pod nazivom “elevator pitch” (više o tome pročitaj na Wikipedia.com i na Businessdictionary.com).
„Izvinite, gde je lift?“
Stižeš na adresu zakazanog intervjua za posao. Zgrada četiri sprata, veliki logo crveno-plave boje iznad ulaza sa kliznim vratima. Na recepciji portir sa upitom o razlogu posete kompaniji.
Predstavljaš se i uzimaš rokovnik da proveriš podatke o imenu osobe koja te je pozvala na intervju i saopštavaš vreme zakazanog intervjua. Portir te upućuje ka liftu i odlaziš na prvi sprat gde će te sačekati osoba za intervjuisanje.
Prvi sprat je blizu i dok čekaš lift, pogledaš još jednom da proveriš ime osobe, a u liftu gledaš svoj odraz u ogledalu da proveriš frizuru, jer – prvi utisak i prvi stisak ruke je samo jedan a taj utisak u značajnoj meri određuje dalji tok saradnje. Prvi razgovor najčešće nije i jedini, i zato prvom ragovoru treba pristupiti kao sastanku za prikupljanje informacija koje oni nemaju o tebi iz CVja i ujedno ti nemaš o njima iz dostupnih izvora. Tako pokazuješ dublje interesovanje za zaposlenje u kompaniji.
Prvi razgovor je dobro prošao i stigao je poziv za drugi razgovor. Ovaj put na drugom spratu.
Drugi sprat, malo više vremena u liftu za razmišljanje o potencijalnim temama drugog razgovora. Najčešće su to teme o podnošenju stresa, dovođenje u hipotetičke situacije, sagledavanje tvojih reakcija na (ne)prijatnosti i sl., jer – kakva god da je kompanija po pitanju imidža, delatnosti, vlasništva itd., nju čine ljudi koji su različiti u svim svojim dimenzijama. Malo rumenila na obrazima i/ili ubrzani puls su sasvim normalni na ovim sastancima, znači da si aktivan učesnik i da ti je je stalo. Usput paziš da reakcije budu što više objektivne u skladu sa okolnostima.
I drugi razgovor je dobro prošao
Iako ti se razgovor učinio kao potpuna katastrofa i da si ti u cipelama intervjuera, ne bi sebe pozvao da radi kod tebe :), međutim, usledio je poziv na treći intervju. Na trećem spratu.
Vožnja do trećeg sprata ide najduže, a razmaci između spratova ti se čine kao vožnja između dve stanice gradskog prevoza sa svim crvenim svetlima na semaforima, nikako stići. Ok, sve ste ispričali na prvom, izašli iz zone komfora na drugom – šta li je na trećem razgovoru? Da li se sada pregovara o uslovima rada? O plati? O planovima za budućnost?
Treći razgovor je (najčešće) sumiranje već ispričanog sa akcentom na najbitnije stavke, provera uslova za zaposlenje, dogovor oko početka rada na novoj poziciji… Ali, izazovima još nije kraj 🙂
Ponuda može da te iznenadi na dva načina – prijatno i neprijatno.
U redu je ako odmah pristaneš, ali je u redu i ako se zahvališ na ukazanom poverenju i zamoliš da odložiš odluku do sutra, da „prespavaš“, razmisliš dobro o svemu.
Prihvataš ponudu, javljaš se poslodavcu i eto te kroz dve nedelje kada ćeš imati prvi dan na poslu.
Šta li je na četvrtom spratu? 🙂 Saznaćeš verovatno kroz neko vreme da li se za razgovor na četvrtom spratu koristi lift, ili dugačke stepenice, ili požarne stepenice i koliko ih je…
Sa kojim izazovima ste se vi susretali? Da li vi koristite drugi način da se isključite i saberete misli? Da li ste se nekada osećali „zaglavljeno“ i poželeli da postoji alarm dugme kao u liftu?