Tema ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu za vreme privremenog boravka u inostranstvu naročito je aktuelna tokom letnjih meseci, kada veći broj građana odlazi na turistička putovanja van granica naše zemlje. S obzirom da je pravo na zdravstvenu zaštitu osnovno pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, postavlja se pitanje na koji način i pod kojim uslovima osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji je nadležan za obezbeđivanje i sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja, mogu da ostvare pravo na lečenje u inostranstvu.
Na početku treba napomenuti da je osiguranicima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pod određenim uslovima, omogućeno i upućivanje na lečenje u inostranstvu, (detaljnije regulisano podzakonskim aktom koji isključivo određuje način upućivanja na lečenje u inostranstvo), kao i pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju upućivanja u inostranstvo na rad, stručno usavršavanje ili školovanje. Ovom prilikom nećemo se baviti navedenim pravima jer je tema ovog teksta isključivo realizovanje prava na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukoliko se javi potreba za lečenjem tokom privremenog boravka u inostranstvu iz privatnih razloga (turističko putovanje i dr).
Procedura prilikom odlaska na put
Osigurana lica RFZO za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistički boravak), imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći, neposredne-trenutne medicinske pomoći koja se pruža kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica.
Način ostvarivanja prava na pružanje hitne medicinske pomoći na teret RFZO u inostranstvu zavisi od toga da li zemlja u koju se putuje ima važeći sporazum o zdravstvenom osiguranju sa Republikom Srbijom. Sam postupak koji prethodi putovanju je identičan-bilo da se radi o odlasku u državu koja nije ugovornica ili u zemlju sa kojom postoji međunarodni sporazum koji reguliše saradnju u oblasti zdravstvenog osiguranja, da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu potrebno je obezbediti odgovarajući dokument kod RFZO i to:
-pri odlasku u zemlje sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o socijalnom osiguranju potrebno je pre polaska na put pribaviti dvojezični obrazac (osim Poljske i Velike Britanije- za koje je potreban samo dokaz o osiguranju i putna isprava);
-pri odlasku u zemlje sa kojima Republika Srbija nema zaključen sporazum potrebno je pre polaska na put pribaviti ”Potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu” – obrazac 03-12.
Procedura izdavanja Potvrde, odnosno odgovarajućeg dvojezičnog obrasca je besplatna, a izdavanje vrši nadležna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (koja je izdala zdravstvenu knjižicu).
Postupak izdavanja je sledeći:
Dvojezični obrazac / potvrdu izdaje nadležna filijala RFZO, a na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću i druge zdravstvene usluge.
Potrebnu dokumentaciju (nalaz i mišljenje izabranog lekara i overenu zdravstvenu knjižicu) osigurano lice podnosi lično Lekarskoj komisiji nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Potvrda/obrazac izdaje se najduže za period od 90 dana od dana izdavanja, a izdavanje se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Nakon proteka perioda od 90 dana moguće je ponoviti postupak i dobiti novu potvrdu koja takođe ne može da važi duže od 90 dana.
Države sa kojima je potpisan sporazum o zdravstvenom osiguranju
Međunarodne sporazume, kojima je definisana saradnja između dve države u oblasti zdravstvenog osiguranja, Republika Srbija je zaključila sa 20 zemalja.
Države sa kojima je zaključen sporazum o zdravstvenom osiguranju su:
Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija i Turska.
Navedenim sporazumima omogućeno je da osiguranici jedne zemlje ugovornice mogu da ostvaruju svoja prava iz zdravstvenog osiguranja tokom boravka u drugoj državi ugovornici.
U slučaju potrebe za medicinskom pomoći u zemlji sa kojom je zaključen ugovor u oblasti zdravstvenog osiguranja osigurano lice predaje dvojezični obrazac nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka (kasi zdravstvenog osiguranja), gde dobija uputstva na koji način i u kojim zdravstvenim ustanovama će besplatno ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu, ukoliko se javi potreba za lečenjem.
Izuzetno, ukoliko obrazac nije izdat pre polaska na put, a ukazana je hitna medicinska pomoć u inostranstvu, dvojezični obrazac se, na zahtev inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja, može i naknadno izdati, ukoliko je ova mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom. Dakle, ova mogućnost postoji samo u slučaju boravka u državi sa kojom je na snazi ugovor o zdravstvenom osiguranju, koji sadrži odredbu o naknadnom izdavanju obrasca. Treba napomenuti da se ova procedura primenjuje samo izuzetno, te da prilikom razmatranja zahteva inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja (inostrane kase osiguranja) nadležna filijala RFZO potvrdu izdaje pod istim uslovima kao i pre polaska na put, to jest na osnovu ocene lekarske komisije da lice kome je pružena hitna medicinska pomoć u inostranstvu u poslednjih 12 meseci pre odlaska u inostranstvo nije bolovalo od bolesti za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice pre puta nije nalazilo u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući trudnoću. Prilikom donošenja ocene o zdravstvenom stanju osiguranog lica, lekarska komisija prethodno utvrđuje da li se uopšte radilo o pružanju hitne medicinske pomoći, jer je pravo na zdravstvenu zaštitu tokom privatnog privremenog boravka u inostranstvu vezano samo za pruženje hitne medicinske pomoći.
U slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put, ukaže mu se hitna medicinska pomoć u zemlji sa kojom postoji sporazum o zdravstvenom osiguranju, a inostrani nosilac zdravstvenog osiguranja ne uputi zahtev RFZO-u za naknadnim izdavanjem dvojezičnog obrasca, već hitne zdravstvene usluge u inostranstvu budu naplaćene od osiguranika, po povratku u zemlju, osigurano lice podnosi Direkciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zahtev za naknadu troškova. U postupku koji se vodi ovim povodom takođe se zahteva mišljenje lekarske komisije o tome da li je u inostranstvu pružena hitna medicinska pomoć, kao i da li je lice pre odlaska na put bolovalo od određenih bolesti koje bi zahtevale duže ili stalno lečenje.
Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je priložiti fotokopiju medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge kao i originalni račun, odnosno dokaz da su zdravstvene usluge plaćene.
Zdravstvena zaštita u državama sa kojima nije potpisan međunarodni sporazum
Prilikom putovanja u zemlje sa kojima nije potpisan međunarodni sporazum u oblasti zdravstvenog osiguranja izvesno je da će osigurano lice morati da plati troškove bilo kakvog lečenja za kojim se javi potreba, jer nema sporazuma koji bi omogućio besplatnu zdravstvenu zaštitu. U ovim slučajevima jedino postoji mogućnost izdavanja potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu-obrazac O3-12, i to isključivo pre puta, na osnovu kojeg će osigurano lice po povratku iz inostranstva podneti zahtev za naknadu plaćenih troškova zdravstvene zaštite. Prema tome, ukoliko je pre odlaska u inostranstvo izdat navedeni obrazac, a osigurano lice plati troškove lečenja za kojim je nastala potreba, nakon povratka u zemlju podnosi zahtev za naknadu troškova. U postupku koji se tim povodom vodi utvrđuje se jedino da li se radilo o pružanju hitne medicinske pomoći, jer je prethodnim izdavanjem odgovarajućeg obrasca već utvrđeno da lice pre puta nije bolovalo od bolesti, odnono nije bilo u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inotranstvo zahtevale lečenje. U slučaju da se ustanovi da se radilo o hitnoj medicinskoj pomoći-plaćeni troškovi zdravstvene zaštite će se nadoknaditi osiguranom licu.
U slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put, a platilo je troškove hitnog lečenja u zemlji sa kojom nije zaključen ugovor, osigurano lice nema pravo na naknadu tih troškova. Zakon u ovom slučaju ne dopušta mogućnost naknadnog izdavanja obrasca O3-12.
Ograničenja prilikom pružanja zdravstvene zaštite u inostranstvu
U prethodnom delu teksta već je nekoliko puta napomenuto da se tokom turističkog boravka u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje isključivo pružanje hitne medicinske pomoći. Postoji ograničenje i u tom smislu da ukoliko osigurano lice za vreme boravka u inostranstvu koristi hitnu medicinsku pomoć u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, može je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se obezbedi zdravstveno bezbedan povratak u zemlju.
Ni izbor zdravstvene ustanove u kojoj će se obaviti lečenje nije slobodan, jer za vreme boravka u inostranstvu osigurano lice može koristiti zdravstvenu zaštitu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u zdravstvenim ustanovama koje su u sistemu javnog zdravlja strane države.
Imajući u vidu navedene odredbe važećih propisa, jasna je namera zakonodavca da troškove pružanja zdravstvene zaštite u inostranstvu tokom turističkog boravka svede na minimalnu meru, dovoljnu da se izbegne, odnosno sanira opasnost po život i zdravlje osiguranog lica. Obaveza utvrđivanja zdravstvenog stanja osiguranika pre njihovog odlaska u inostranstvo ima za svrhu da predupredi ciljane odlaske van granica naše zemlje radi lečenja. Time se zdravstvena zaštita tokom boravka u inostranstvu iz privatnih razloga svodi na intervencije u slučaju iznenadnih, odnosno nepredviđenih zdravstvenih problema, koji nisu u vezi sa zdravstvenim stanjem koje je postojalo pre odlaska na put, dok se upućivanje na lečenje u inostranstvo na teret RFZO kontroliše kroz proceduru koja je regulisana posebnim podzakonskim aktom.