Žena kojoj je nesebičnost pogon: Vratila se u Srbiju da se bori za prava mama!

Sve mame su iste i sve su različite. Izgleda da se istina smestila na obe strane po ovom pitanju. Mame su snaga koja pokreće, oslonac koji ako izostane, uglavnom dospe na plaćanje tokom života u vidu visoke cene. Imaju svoju životnu filozofiju, a podršku crpe iz njima znanih kutaka.

Nigde im nije im lako, a u Srbiji im je svakako izazov da pronađu svoje mesto pod suncem, posebno u porodičnim i profesionalnim izazovima. O njima se priča uglavnom kada se desi neki potres, a retko bez povoda.  

Ipak, neke mame, stignu da vode računa i o drugim mamama. Ako ste nekada posetili Bazar mama preduzetnica ili pratite rad Centra za mame, onda teško da ne znate i ko je Jovana Ružičić. Nakon studija PR-a u Americi  i više od decenije dugog boravka „preko bare“, vratila se u Srbiju i odlučila da svoju karijeru gradi ovde i da se  između ostalog posveti radu i borbi za bolji položaj majki i žena. 

Jovana kaže da je njen učinak ovde, sa svim inicijativama koje želi da pokrene, daleko veći, nego da je ostala u Americi.

– Pritom ne mislim da sam zatvorila vrata „sveta“ sebi time što sam se vratila u Srbiju i pokrenula Centar za mame. U današnje vreme može online da se radi i za firme u inostranstvu ili da se pokrenu neke globalne akcije…Ali, bez ikakve dileme je Srbija, a pogotovu Beograd, moj definitivni izbor – kaže na početku razgovora za sajt Poslovi.infostud.com.  

Na startu nije bilo lagano

Otkud ideja o osnivanju Centra za mame?  

– I pre nego što sam postala mama, imala sam plan da osnujem Centar za mame. U suštini sam znala da želim da se bavim nečim što je od šire važnosti. Onda su se mame tu pokazale kao jasna ciljna grupa. Poželela sam da napravim organizaciju koja će se zalagati za prava mama, ali na malo drugačiji način. Gotovo i da nije bilo nikoga ko se na taj način brinuo za njih, a kada se uopšte pričalo o mamama u javnosti uglavnom su poruke išle u smeru da mame treba da rađaju ili su isticane u prvi plan kada poznata glumica ili rijaliti zvezda postane mama. Počeci Centra za mame su pre osam godina bili teški, i sada nije lako, jer smo mi i dalje volonterska organizacija i gotovo sve naše aktivnosti pružamo besplatno.  

Kako je izgledalo prvo okupljane mama?

– Prva akcija koju sam pokrenula bila je potpuni fijasko (osmeh). Organizovala sam lagane fizičke vežbe za mame na Kalemegdanu, a nakon toga je trebalo da se održi jedna radionica. Naše žene nisu preterano navikle da dolaze na neka druženja. Ja sam obavestila puno njih, uključujući i svoje drugarice. Ali, na tom prvom događaju pojavila samo jedna mama. Moja mama. Jedino je ona došla da me podrži.   

Danas, nakon osam godina upornog rada, narasli smo na organizaciju koju prati više od 30.000 mama preko mejling lista, našeg sajta, društvenih mreža…Sada smo veoma vidljive i prepoznate.   

Spektar aktivnosti i podrške

Šta je suština Centra za mame i koje aktivnosti bi posebno istakla?  

- Imamo besplatno pravno savetovalište koje funkcioniše već sedam godina. Po tome smo između ostalog najprepoznatljivi. Održavamo Bazare mama preduzetnica i imamo besplatno psihološko savetovalište za mame. Pored toga, organizovale smo mesečne radionice, a trenutno držimo webinare i jednom mesečno besplatnu edukaciju za mame. Često pravimo  kampanje usmerene na izmene zakona, na prava žena u porodilištu i šire razumevanje javnosti kako je to biti mama i koji su izazovi sa kojima se susrećemo. Čak 90% naših aktivnosti su potpuno besplatne. Vrlo malo stvari naplaćujemo, a održavamo se, što bi se narodski reklo ludom glavom. Okupila sam stvarno fantastičan tim žena koje veruju da mogu da doprinesu i stalno se trude da urade nešto dobro.  

Organizujete i Bazar mama preduzetnica. Šta zapravo tu mame rade i kojim se sve poslovima okupiraju?  

- Mame koje učestvuju na bazarima se bave najrazličitijim poslovima, a najveći broj njih ima neki proizvod koji prodaje ili nude usluge, tako da se Bazar mama preduzetnica pokazao kao idealno mesto da mame reklamiraju to što rade. Sve te mame su „male“ da bi same mogle da dođu u Delta Siti i tamo imaju neku svoju prodaju, pa im tako Bazar, ipak omogućava jednu ekskluzivnu lokaciju za promociju i prodaju proizvoda. Mi ih, dodatno promovišemo putem društvenim mreža, a Bazar je i prilika da se jedna mama preduzetnica poveže sa drugom. To znanje i iskustvo koje se deli od štanda do štanda je neprocenjivo. Mame prave unikatnu dizajnersku garderobu, nakit, prirodnu kozmetiku, med, prirodno sušeno voće, a bude tu i poklona za celu porodicu.  

Izmene zakona su rudarski posao

Dosta si polemisala kada je stupio na snagu novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Šta je bila tvoja uloga prilikom donošenja zakona?  

– Centar za mame je sa Udruženjem Roditelj i Udruženjem Srbija u pokretu pre šest godina pokrenuo kampanju Prava za mame. Okupili smo 250 žena koje će ići u Skupštinu i lobirati jedan na jedan za izmenu tog zakona. Mi smo se konkretno zalagale za izmenu da porodiljsku platu uplaćuje direktno država na račun porodilje kako bi se time sprečila brojna kašnjenja i malverzacije.   

Oko četiri godine smo se sastajali i radili na izmeni tog zakona, analizirali, računali šta može, a šta ne može. Kada su počeli sastanci te radne grupe ja nisam ni imala decu, a na kraju celog procesa sam imala dvoje. Preporuka Radne grupe i ono zašta smo se mi zalagali je da se napravi jedan zakon koji bi bio pravedan i korektan. Ono što je na kraju, nažalost, završilo kao zakon, nije ono što smo mi predlagali. Iskreno, pomalo sam se osećala iznevereno zato što je neko odlučio da zanemari naše predloge i napravi zakon po svojoj meri.   

U redu je da nisi uvek fantastična

Kako su se mame u Srbiji snašle tokom korona virusa i vanrednog stanja?

– Vanredno stanje je samo potvrdilo činjenicu da u porodici većina poslova pada na leđa mame. U internet anketi koju je spoveo Centar za mame učestvovalo je 2.000 mama iz cele Srbije. Jasno se uočava nezavidan položaj samohranih roditelja koji tokom Korone nisu imali na koga da se oslone. Naši podaci pokazuju da je 4,1% mama tokom vanrednog stanja ostalo bez posla. Što se tiče produktivnosti, više od polovine ispitanica reklo je da im je rad od kuće negativno uticao na nivo produktivnosti, a faktori koji su na njih imali najviše uticaja su briga oko dece (49,4%), ostale porodične obaveze (25,8%), ali i stres i anksioznost u vezi sa situacijom u kojoj su se nalazile (7,6%).

Šta je pokazala vaša praksa, na koje sve načine je najbolje ohrabriti naše žene?   

- Različite žene, različito reaguju, nekima je dovoljno što su dobile besplatan pravni savet pa su tako znale da se postave tokom pregovora sa poslodavcem i zauzmu se za sebe ili u krajnjem slučaju da uzmu advokata. Mnoge od njih kada dođu na našu radionicu i vide da nisu jedine koje nisu stigle da operu kosu, shvate tu na licu mesta da je sasvim u redu da se ne osećaju uvek srećno i fantastično, dobiju neku novu energiju da nastave. Majčinstvo je čitav niz različitih emocija i događaja i nisu tu samo one sjajne i pozitivne.