Znaju stanje bolje nego gazda: Kako rade i koliko zarađuju računovođe

Da bi bio dobar trebalo bi da je odgovoran, sistematičan, pouzdan i uvek u toku. To od knjigovođe očekuju njegov poslodavac i klijenti. Za malo preduzeće on je glavni savetnik, a kod velikih važan kontrolor poslovanja.

Agencija za privredne registre vodi evidenciju svih preduzetnika i firmi koje pružaju računovodstvene usluge. U ovom trenutku ih je u Srbiji tačno 5.701. Najmanje toliko knjigovođa ima sertifikat, odnosno profesionalno zvanje.

Od početka prošle godine svaka računovodstvena fima mora da ima makar jednog zaposlenog sa položenim ispitom koji garantuje profesionalno zvanje. Knjigovođa je, naravno, daleko više. Do ovog zanimanja se može na više načina. Najčešće se kreće od ekonomske škole ili ekonomskog fakulteta. Ali moguće su prekvalifikacije i obuke.

Zvezdana Pisarević je godinama radila kao računovođa. Držala je agenciju za računovodstvo, a 2003. je sa kolegom, otvorila prvu školu računovodstva u Srbiji. Radila je u ljudskim resursima jedne velike kompanije. Poslednjih godina ona obučava sve koji su rešili da se oprobaju u ovom poslu.

Računovođa dalje vidi

Za početak je pitamo da li grešimo ako verujemo da su knjigovođa i računovođa isto zanimanje.

– Deluje kao da su sinonimi, ali nisu, odgovara Zvezdana Pisarević i kaže: Knjigovođa se bavi samo knjiženjem, a računovođa radi finansijske izveštaje i sagledava rezultat.

Zvezdana je računovođa više od tri decenije. Prvi završni račun je potpisala 1992. godine.

– Računovođa jeste i knjigovođa, ali knjigovođa ne mora da zna računovodstvo, objašnjava nam razliku i kaže: Najčešće su u ovom poslu oni koji su završili ekonomsku školu ili fakultet, ali i drugi mogu jednostavno da nauče da ga rade.

Po starijim propisima sve računovođe, oni koji potpisuju završni račun su morale da imaju sertifikat. Sada su u toj obavezu vlasnici agencija ili makar jedan zaposleni, ali ostali radnici ne moraju.

Da bi neko sazreo za poziciju šefa računovodstva treba da radi najmanje tri godine. A da bi se obučio za knjigovođu, uverava nas Zvezdana, dosta je i nekoliko meseci.

– Zavisi, naravno, ko vas uči. Ja predajem jednostavnim jezikom, koji mogu svi da razumeju. Često je problem u terminologiji. Knjigovođe govore jezikom kojim govore samo oni. Dolaze nam nekad i polaznici koji su već završili neki kurs, ali im nije bilo baš sve jasno, kaže Zvezdana.

Poreznici ne praštaju

Onima sa druge strane izgleda da je olovka u rukama računovođe čudotvornija od obične. Da može da podesi cifre kako treba, a Zvezdana na to kaže:

– Nije to tako. Ne može. Nas sa druge strane čeka poreski sistem onakav kakav treba da bude. Zakoni jednostavno moraju da se poštuju.

Možda neupućenima deluje kao statičan i pomalo monoton posao. U praksi je, međutim, nekada vrlo stresan i napominje:

– Psihički je jako naporno, naročito u vreme obračuna. Knjigovođe su odgovorne i emotivno doživljavaju svoj posao. Uvek može neki problem da iskrsne. Radim, na primer, završni račun za udruženje. To nije zahtevan posao, ali kad stignem do poslednjeg klika, nešto se ne slaže.

Ima para, a nije profit

Nepisano je pravilo i da što vlasnik preduzeća bolje poznaje propise i računovodstvo, bolje će raditi.

– Kada ne znaju mnogo, onda ne shvataju da dobit i poslovanje nije isto što i novac na računu, pa se pitaju kako je dobit samo tolika, priča Zvezdana. A baš od njihovog shvatanja koliko su im računovođe važne zavisi i plata za koju će raditi. Knjigovođe u Srbiji zarađuju od 80.000 do 120.000 dinara, kaže ona.

– Pravila knjigovdstva su svuda ista, ističe Zvezdana Pisarević i dodaje: Zato imamo međunarodne računovodstvene standrade. Kontni plan se razlikuje od zemlje do zemlje. Na kraju nas zanima da li su sve delatnosti, odnosno klijenti, podjednako zahtevni za vođenje knjiga i računa. I činjenica je da nisu.

– Proizvodnja je zahtevnija, otkriva Zvezdana. Retko ko zna da uradi obračun proizvodnje za završni račun. Problem im je da urade obračun cene koštanja na kraju godine.

Bez obzira na to što je knjigovodstvo „univerzalni jezik“, svaka oblast ima svoja specifična pravila. Računovođe pre svega vladaju onom oblašću koju najčešće rade. Kada se pojavi nepoznata situacija, tu u pomoć uskaču kolege.