Pravnik odgovara

Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, opšteg akta i ugovora o radu. Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda. Zaposleni može podneti zahtev u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora. Dakle, ukoliko je vaše pravo očigledno povređeno morate pred osnovnim sudom pokrenuti radni spor i tražiti od inspekcije rada da do pravnosnažne odluke suda odloži izvršenje rešenja poslodavca.

Imate pravo na otpremninu. Otpremnina  ne može biti niža od zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Pod zaradom se smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Zakonom o radu nije predviđen tačan broj dana koji je potreban da radnik neopravdano izostane sa posla da bi mu se mogao uručiti otkaz ugovora o radu. Ta pitanja se regulišu ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Ako ovim aktima nije predviđen broja dana potreban za otkaz ugovora o radu treba videti da li je opštima aktom ili ugovorom o radu predviđena neka opšta formulacija koja se odnosi na povredu radne obaveze.

Ukoliko ste osnivač preduzetničke radnje možete prijaviti privremeni prestanak obavljanja delatnosti. Prijava se podnosi Agenciji za privredne registre. Međutim, privremeni prestanak obavljanja delatnosti ne gasi vašu obavezu da platite sve dospele poreze i druge obaveze. Preduzetnik za razliku od osnivača društva sa ograničenom odgovornošću odgovara svojom celokupnom imovinom za delatnost preduzetničke radnje.

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.