Pravnik odgovara

Poštovani, 

Bez obzira da li zaposleni radi sa punim ili nepunim radnim vremenom osnovicu doprinosa čini bruto zarada. Kod lica sa nepunim radnim vremenom primenjuje se najniža mesečna osnovica  za plaćanje doprinosa i to u zavisnosti da li ona rade kod jednog ili dva poslodavca. Kada zaposleni radi kod jednog poslodavca primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa za sate koje je radio u jednom mesecu. Kod zaposlenh koji rade kod dva poslodavca, svaki poslodavac računa doprinose za osnovicu koju je ostvario zaposleni, odnosno plaća iznos doprinosa za svoj deo zarade, a drugi poslodavac za svoju zaradu.

Poštovani, 

Osiguraniku zaposlenom pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede najduže do 15 dana. Izuzetno od navedenog  kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad najduže do 30 dana za negu člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju. Prema tome, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti ili povrede imate pravo na novo bolovanje, što može biti značajno, imajući u vidu komplikovano stanje kod Vašeg deteta. Želimo Vam snage i hrabrosti u Vašoj brizi za dete. Pozdrav. 

Poštovani, 

Ugovorom o radu se zasniva radni odnos dok ugovor o delu spada u rad van radnog  odnosa. To znači da na osnovu ugovora o delu  radno angažovano lice nema prava iz radnog odnosa kao što je pravo na godišnji odmor, bolovanje i sl. Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako već prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog angažovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To praktično znači da poslodavac koji ugovor o delu potpiše sa licem bez radnog angažovanja (nezaposlenim licen) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se plaća i porez i doprinos za penzijsko osiguranje. Ukoliko ugovor potpiše sa licem za koje se već plaćaju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom, poljoprivredniku i slično, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Poštovani, 

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko osiguranica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila, a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu, uzima se zagarantovana minimalna zarada.