Pravnik odgovara

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu -rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. Zakon nadalje propisuje da je na zahtev poslodavca, zaposleni dužan da radi prekovremeo  u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Ako se radi o preraspodeli radnog vremena radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Shodno navedenom,  i iz Vašeg pitanja zaključujemo da poslodavac krši odredbe Zakona o radu pa Vam savetujemo da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

S obzirom da Zakon o radu ne definiše način isplate zarade za period preraspodele radnog  vremena, mišljenja smo da poslodavac može da primeni 2 opcije. Prvo da sve vreme trajanja preraspodele plaća ugovorenu zaradu. To znači da se zarada ne menja nijednog trenutka bez obzira koliko ste radnih časova imali u konkretnom mesecu. U određenim mesecima imaćate manji broj časova u nekim veći broj ali ćete sve vreme imati ugovorenu zaradu. Druga mogućnost jeste da poslodavac plaća zaradu prema ostvarenom broju radnih sati. U tom slučaju biste imali veću zaradu u periodu kada radite duže, a shodno tome manju zaradu u periodu kada radite manji broj sati. U slučaju da se primanjuje druga opcija mišljenja smo da poslodavac uvek, po i utom slučaju mora da plaća minimalnu zaradu po ostvarenom radnom času. 

Poštovani, 

To što Vas poslodavac još uvek nije obavestio ne znači da postupa nezakonito s obzirom da se nalazite na bolovanju.  Prema Zakonu o radu  poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, i drugim slučajevima predviđenim zakonom.  Odgovarajućim poslom smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Ukoliko poslodavac ponudi aneks koji nije u skladu sa zakonom, zadržavate pravo da pred nadležnim sudom osporavate zakonitost tog aneksa.

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Cilj ove zakonske odredbe je obezbeđenje zaštite zaposlenom kao i veće odgovornosti poslodavca. Dakle, to što Vaš otac nema ugovor ne znači da nije u radnom odnosu. Osim toga, predviđena je i novčana kazna za poslodavca od 800.000 do 2.000.000 dinara ako poslodavac sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u skladu sa  Zakonom o radu. Shodno navedenom, možete se obratiti Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, invalidski penzioner ne može da zasnuje radni odnos i da istovremeno nastavi da koristi pravo na invalidsku penziju, jer zasnivanjem radnog odnosa prestaju da postoje razlozi koji su doveli do sticanja prava na invalidsku penziju. Prema mišljenju Ministarstva rada,  rad invalidskog penzionera na nekim poslovima van radnog odnosa  ne predstavlja zakonski osnov za automatsko gubljenje prava na invalidsku penziju, niti za pokretanje postupka za ponovno utvrđivanje invalidnosti tog invalidskog penzionera. Dakle, odgovor na Vaše pitanje bi bio da postoji rizik od gubitka prava na invalidsku penziju ali ne automatski kao i to da za isto ne postoji jasna zakonska norma, te Vam savetujemo da se raspitate kakva je praksa neposredno kod Fonda za PIO ili kod Nacionalne službe za zapošljavanje koja se bavi zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.

Poštovani, 

Najpre moramo reći da Vi ne možete da planirate odlazak na bolovanje. Prosto ne možete znati da ćete zbog bolesti biti privremeno sprečeni za rad i to 60 dana. To zavisi od ocene lekara i on ne bi smeo da otvara bolovanje ako nema bolesti. Što se tiče ograničenja kada se šta može koristiti, kod bolovanja nema ograničenja jer se radi o višoj sili tj. o bolesti. Kad god ta okolnost nastupi Vi imate pravo na naknadu zarade, nema vremenskih ograničenja. Što se tiče godišnjeg odmora stari možete iskoristiti do 30 juna 2022.