Pravnik odgovara

Poštovani, 

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice. 

Poštovani, 

Ustav Republike Srbije predviđa nepovredivost fizičkog integriteta. Međutim, postoji mogućnost prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, da se u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti može  odrediti  preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica. Obavezna, odnosno preporučena vanredna imunizacija naređuje se aktom ministra, u skladu sa preporukama SZO. Iz ovoga možemo zaključiti da postoji mogućnost uvođenja obavezne vakcinacije ali po našem mišljenju bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, radni dan, po pravilu, traje osam časova. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Karakteristika smenskog rada je upravo u činjenici da svaka smena traje 8 ili eventualno 7 časova tako da se u okviru petodnevne ili šestodnevne radne nedelje odrade zakonskih 40 časova rada uz zakonom propisane odmore. Opštim aktom i ugovorom o radu neophodno je definisati da li je rad u smenama vrednovan kao poseban uslov rada pri utvrđivanju osnovne zarade ili se utvrđuje kao osnov za uvećanje osnovne zarade. U svakom slučaju  poslodavac je u obavezi da plati uvećanu zaradu za prekovremene časove rada i  ne može ih kompenzovati davanjem slobodnih dana. Shodno navedenom,  savetujemo Vam da se obratite Inspekciji rada. 

Poštovani, 

Zapošljavanje u javnom sektoru uređeno je Zakonom o budžetskom sistemu i on ima apsolutni prioritet u primeni, kada je reč o zapošljavanju. Član 8 Zakona o radu govori o tome da se kolektivnim ugovorom mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Ovaj čl. Zakona o radu ne bavi se uopšte zasnivanjem radnog odnosa a još manje zapošljavanjem u javnom sektoru. Naravno zapošljavanje je nešto sasvim drugo i ne može da bude uređeno kolektivnim ugovorom mimo odredaba Zakona o budžetu. 

Poštovani, 

Prema Zakonu o radu u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Dakle, zakonski minimum je 20 radnih dana u kalendarskoj godini ali opštim aktom poslodavca godišnji odmor može biti propisan i u dužem trajanju od zakonskog minimuma. Nije nam jasno na koji način Vam je godišnji odmor "oduzet" ali u svakom slučaju imate pravo na ostatak godišnjeg odmora koji niste iskoristili, za ovu godinu. 

Poštovani,

Osnov za naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja, koja se isplaćuje iz sredstava poslodavca prvih 30 dana, a od 31. dana na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osiguranica ostvarila u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko trudnica nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je otvorila bolovanje osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radila a za mesece u kojima nije ostvarila zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada.  

Poštovani, 

Ukoliko ste zaposleni na određeno vreme poslodavac nije u obavezi da Vam produži radni odnos zbog toga što koristite pravo na bolovanje. Niste u obavezi da zatvarate bolovanje nedelju dana ranije odnosno pre isteka ugovora jer bolovanje ne utiče na prestanak radnog odnosa. Ukoliko Vam prestane radni odnos  istekom ugovora o radu na određeno vreme, možete ostvariti pravo na novčanu naknadu kod NSZ i imaćete pravo na zdravstveno osiguranje kao nezaposleno lice.   Što se tiče mobinga - zlostavljanje, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Dakle, ukoliko je poslodavac postupao prema Vama na napred navedeni način, možete da podnesete tužbu nadležnom sudu. 

Poštovani, 

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Što se tiče nedeljnog odmora zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.