Foodland d.o.o. - Vaso Lekić, generalni direktor i osnivač

Par reči o sebi i biznisu

Kompanija Foodland d.o.o. (www.foodland.rs) osnovana je 1998. godine, sa sedištem u Beogradu i danas broji preko 170 zaposlenih. Foodland danas predstavlja stabilnu i fleksibilnu kompaniju, koja je okrenuta potrošaču i njegovim potrebama. Proizvodni kapaciteti su smešteni 250 km južno od Beograda, u podnožju planine Kopaonik koja predstavlja ekološki očuvanu sredinu izuzetno bogatu šumskim voćem. Foodland izvozi u preko 20 zemalja širom sveta. Cilj kompanije jeste da, sve zahtevnijim kupcima, ponudi spoj tradicije i savremenog načina ishrane.

Zašto ste izabrali da se bavite preduzetništvom?

Od 1989-1994. godine radio sam u Zepter kompaniji, na jednoj od vodećih pozicija u Grčkoj. U tom periodu procenio sam da sam sazreo u radu i da želim da budem svoj čovek i radim za sebe. Želeo sam osamostaljenje i preuzimanje odgovornosti za svoj rad. Osluškivao sam sebe i unutrašnje želje, htenja, osećanja koja preovladavaju, drugim rečima - prepoznavao sam znakove koji su ukazivali na budući put. Čovek koji radi ono što voli, stvara mnogo više od onog ko to radi čisto radi materijalnog aspekta.

Da li moramo da imamo genijalnu ideju da bismo započeli sopstveni biznis?

Nema genijalne ideje. Nije potrebno izmišljati toplu vodu, dovoljno je nešto što već postoji prepoznati a zatim ga učiniti prepoznatljivim i dostupnim ostalim ljudima. Genijalnost je u tome da nešto što već postoji osvežite i obogatite dodatnim elementima i kao takvo plasirate na tržište. Dakle, kopiranje i osvežavanje već postojećih stvari je sasvim dovoljno za započinjanje sopstvenog biznisa. Moja ideja je nastala iz života, a uspešno je realizovana kao rezultat upornosti, stpljivosti i istrajnosti.

Gde je nastala Vaša ideja za biznis?

Kada sam se razboleo, okrenuo sam se zdravoj ishrani, priroda me okrenula zdravom životu, a onda sam poželeo i da se u poslovnom smislu oprobam u tome, da uspem. Radeći u Grčkoj u periodu 1989-1994. godine zavoleo sam mediteranske prozivode. Kada sam se vratio u Srbiju shvatio sam da su oni slabo zastupljeni na našem tržištu. Tako je nastala ideja za koncept mediteranske hrane i od 1995. godine sam otpočeo uvoz mediteranskih proizvoda. Želeli smo da kreiramo nove trendove u hrani i u tome smo uspeli. Potvrda tome su podaci o količinama uvoza maslina i maslinovog ulja danas i pre 15 godina kada je tražnja bila značajno manja. Međutim, uspeh nije nastao samo kao rezultat postojanja tržišta i tražnje. U startu smo se opredelili za prozvode vrhunskog kvaliteta, jer ako težimo zdravlju, kvalitet ima presudnu ulogu. Dakle, cilj je bio postavljen: zdravo i visokokvalitetno.

Od 1999. nastala je nova robna marka AMFISSA - koja predstavlja koncept mediteranske dijetalne ishrane, lagana hrana pre svega, plus, hrana koja geografski ne uspeva u Srbiji. Vršili smo preradu sirovina i pravili gotove proizvode.

Razvoj Bakine tajne kao robne marke otpočeo je od 2003 godine. Bakina Tajna kao robna marka, svojstvena našem podneblju pruža potrošačima u zemlji i inostranstvu kulinarski i ekološki doživljaj sa prostora planinskih regija Srbije. Ovom robnom markom kreirali smo nove trendove u domenu ishrane. Veoma je interesantan način kako smo u ponudu uveli borove iglice, ta ideja se rodila u meni nakon jedne šetnje na Zlatiboru kada sam spazio 75-godišnjaka kako kuva borove iglice. Nakon razgovora sa njim odlučili smo da proširimo asortiman proizvoda. Ovaj trenutak je bila još jedna potvrda da su biznis ideje svuda oko nas samo ih treba prepoznati. Takođe, dogovorom ispod oraha otpočela je proizvodnja domaćeg slatkog u jednoj garaži, na tri smederevca, u želji da se vratimo prirodi i originalnom načinu života. Plasmanom borovih iglica i domaćeg slatka, postali smo svesni da smo stvorili četiri nove karakteristike već postojećih proizvoda, koji su u to vreme bili hit u svetu. Tradicionalna receptura i način pripreme, sveža sirovina bez aditiva i konzervansa, sa određenim elementima inovacije i osavremenjivanja, osnovne su četiri nove vrednosti naših proizvoda. U tom pravcu i danas ide razvoj novih proizvoda, a neki od njih uskoro će se naći u prodavnicama.

Treći brend pod kapom Foodland-a je Terra Organica, poseduje sve kvalitete Bakine Tajne, a zadovoljava visoke standarde organske hrane. Vođeni načelom da izazove prihvataju hrabri, smelo smo preneli ˝know-how˝ konvencionalnog brenda Bakina Tajna na polje organske proizvodnje, i time uveli novi svetski trend zdrave ishrane i života.

Koji momenat ističete kao najteži u dosadašnjem poslovanju i na koji način ste ga prevazišli?

Tokom poslovanja imao sam zaista mnogo teških momenata, dosta prepreka. One su ipak sastavni deo života. Najteže mi je bilo da se pomirim sa činjenicom da nije moguće sve želje realizovati. Treba biti svestan činjenice da su želje jedno, a mogućnosti drugo; od brojnih sam odustao shvativši da ih nije moguće realizovati. Od početka mog preduzetničkog angažovanja sve je praćeno problemima, ali nikada nisam želeo da odustanem, jer koliko god bili teški, problemi su rešivi. Da biste istrajali neophodni su upornost, strpljenje, motivisanost, kao i da volite ono što radite. Motivisan čovek podiže pet puta veći teret. Motivacija je ključni faktor koji razlikuje uspešne od neuspešnih.

Koje su najčešće zamke biznisa sa kojima se susreću preduzetnici?

Najčešća zamka biznisa u koju zapadaju novopečeni preduzetnici je alavost. Većina njih ulazi u realizaciju ideje a da pre toga uopšte ne sagleda rizike. Nekada od pet ideja možemo realizovati samo jednu. Ukoliko nema realnog pokrića, ne treba ni ulaziti u posao. Mera je jedan od bitnih parametara. Većina početnika smatra da sve zna, a zapravo je potrebno toliko toga naučiti. Treba biti sposoban i spreman na konstantno učenje, inoviranje, dodavanje novih elemenata.

Da ste ponovo na početku da li biste izabrali isti ovaj put i šta biste promenili?

Ponovo bih izabrao ovaj put, samo bih svemu tome pridodao i niz stvari koje sam naučio kasnije kroz rad i iskustvo. Nijedan preduzetnik nije genije, svako ima niz mana i vrlina. A iskustvo je to koje nas uči da budemo sve profesionalniji. Moram naglasiti da je ljudski faktor izuzetno bitan. Ako se ljudi koji rade za vas dobro osećaju, onda se i preduzetnik, menadžer, vlasnik takođe dobro oseća. Drugim rečima, kula se urušava ako nemate adekvatne i zadovoljne ljude. Menadžer mora da bude detaljan i najčešće se snalazi u hodu. Genetska predispozicija i socijalno okruženje su bitni momenti u postavljanju psihologije profila lidera, preduzetnika, zašto neko želi i uspeva a drugi ne.

Šta biste poručili budućim preduzetnicima?

Budućim preduzetnicima bih poručio da prate svoje srce, svoje želje i ciljeve i da u tome istraju. Moraju biti strpljivi, pratiti stanje na tržištu i uhvatiti pravi momenat. Ne dešava se uspeh preko noći, potrebno je vreme, i mnogo rada i truda, ali naravno i sreće. Mora postojati jaka želja i motivisanost, bez toga nema rezultata. Moraju biti spremni da uče, da probijaju barijere. Motivisanost je ono sto razlikuje uspešne od neuspešnih.

Ukoliko želite možete dodati još nešto što smatrate da bi bilo značajno za preduzetništvo, a nije obuhvaćeno predhodnim pitanjima, šta Vam pomaže u trenucima kada Vam je najteže?

Naravno da preduzetništvo ima svoje i dobre i loše strane. Teško je imati sve, ali je važno biti ispunjen onim što radiš. Preduzetništvo zahteva dosta vremena, te je samim tim dosta teško nekome ko vodi život sa preduzetnikom. Preduzetnik svoj posao doživljava kao svoju bebu, kao svoj život i maksimum posvećuje upravo njemu. Sa druge strane, kada kao preduzetnik radite upravo ono što najviše volite, tada ste maksimalno ispunjeni, zračite pozitivnošću i sve je lako. Svakako bih voleo da imam više slobodnog vremena, vremena za razmišljanje, edukovanje, vremena za druženje sa porodicom, prijateljima, vremena za dobru knjigu... Nastojim da uspostavim pravu meru, jer ipak život i pored posla koji radimo iz srca, ima još puno lepih stvari.