Kako donošenje karijernih (ili bilo kojih drugih) odluka može postati lakše nego ikad pre – GRID analiza

Od mnogobrojnih tehnika koje se koriste za donošenje odluka, GRID analiza se posebno izdvaja jer je zapravo primenjiva u svim oblastima života. "Često se koristi u situacijama kada su alternative oko kojih se dvoumimo u odnosu 50-50", navodi Aleksandra Birta, psiholog, autor i edukator. Ona objašnjava da, pri donošenju konkretne odluke, treba uzeti u obzir što veći broj faktora kako bi se na kraju jasno iskristalisala ona opcija koja je u tom momentu verovatno najbolja

Verovali ili ne, sve što vam je potrebno da biste uradili ovu analizu su stari dobri papir i olovka, mada možete kreirati tabele i u nekom od programa poput Word-a ili Excel-a. Proces čine brojke i slova, no nema razloga za brigu jer će vam sve biti jasnije na narednom primeru.  

Da bismo doneli odluku, za primer smo uzeli dva projekta između kojih se dvoumimo. U levu kolonu tabele smo uneli Projekat A i projekat B kao moguće opcije, dok smo faktore koji su nam važni za donošenje odluke zapisali na početku svake naredne kolone. Brojevi u tabeli označavaju koliko nam je određeni faktor važan za projekte koje razmatramo. Možete koristiti brojeve od 1-5 po principu prirodnog rasta (od najmanje važnog do veoma važnog).

Vreme je za narednu tabelu koja predstavlja dopunjeno izdanje prethodne i sa krajnjim rezultatom koji će pokazati da li je Projekat A ili B trenutno bolja opcija. Novi red pod nazivom relativna vrednost označava koliko nam je, generalno, važan svaki faktor ponaosob - ponovo koristeći brojeve od 1-5. Sada svaki broj iz prve tabele množimo sa relativnom vrednošću dobijajući nove vrednosti koje se potom sabiraju i daju nam ukupan zbir. 

Krajnji rezultat ide u prilog Projektu A za koji se pokazalo da je trenutno bolja opcija. Na ovom primeru smo vam slikovito predstavili suštinu GRID analize, međutim vi je svakako možete prilagoditi svojim potrebama. Da li se dvoumite između dve ili više opcija i koji faktori su u vašem slučaju prioritetni, na vama je da definišete. Imate potpunu slobodu da isprobate različite varijante u cilju lakšeg odabira, a kako je i sama Aleksandra, birajući između rada u državnom i privatnom sektoru, donela pravu odluku za sebe možete videti na njenom primeru ovde.    

Dešava se, ali to nije razlog da se obeshrabrite. Ako krajnji rezultat nije u skladu sa onim što ste potajno i očekivali, ponovite postupak više puta ukoliko je potrebno. Dodatna pogodnost može da bude i uvođenje još nekog od faktora koji može da pomogne u kristalizaciji i definisanju jasnije analize. U ovom slučaju to može da bude koliko je jasan plan projekta, njegov cilj, resursi koji su potrebni za njegovu realizaciju, održivost projekta i sl.

Na pitanje da li ljudi dožive A-HA momenat nakon što prođu ceo proces analize i koliko često se javlja disbalans kada su u pitanju očekivanja naspram realnosti, Aleksandra odgovara: "GRID analiza se koristi i kao dodatak drugim metodama ali i savetodavnom razgovoru. Često neće biti A-HA momenta niti potpunog zadovoljstva jer se analiza prvenstveno primenjuje u situacijama kada osobe skoro podjednako žele obe alternative između kojih donose odluku i kada postoje nijanse po pitanju želja i očekivanja".