10 najluđih poslova u Kini i Japanu
(Preuzeto sa sajta B92 - 23. 09. 2011.)
Svi koji se osećaju nezaposleno i podcenjeno povodom svojih aduta, evo nekoliko ideja kako da pronađete posao u Kini ili Japanu:
Dodavač maramica
Dodavači maramica šetaju se ulicama i dele papiriće za brisanje suza, noseva ili što god je potrebno da se obriše u datom trenutku.
Belac
Ono što je kod nas Roleks od 20 hiljada evra ili izblajhana hostesa na prijemima, u Kini je tip s komparativnom prednošću - bijelac. Vlasnici kompanija koji žele da izgledaju uspješno, ne dovode na pres konferencije, poslevne ručkove i večere i PR evente, zgodne Azijatkinje po kroju scenarija Džejmsa Bonda, već muškarce koji izgledaju zapadnjački. Prisutnost istih sugeriše da kompanija ima poslovne odnose s bogatim zemljama Prvog sveta, što je Kinezima naročito prestižno. Stvar je tim zanimljivija što je velikim zapadnim kompanijama zabranjen pristup na kinesko tržište u nekoliko ključnih domena poput struje i telekomunikacija.
Devojka od lifta
U Japanu je sinonim za malog od palube devojka koja stoji pored lifta sa životnom misijom da pritisne dugme za njegovo spuštanje kada ga korisnici napuste. Ne znamo da li je zanimanje beneficirano, pošto nakon 20 godina pritiskanja dugmeta dami može ozbiljno odebljati kožica na kažiprstu i uništiti joj seksualni život.
Pokazivači stepenica
Kako neko ne bi vrisnuo 'diskriminacija!' s mišlju da se ženama daju najbolji poslovi, Japanci su se domislili muškoj varijanti posla oko lifta. U slučajevima kada se lift pokvari i stane, regrutuju nekoliko tipova da stoje pored njega i da svakome ko prilazi pokažu prstom prema stepenicama, uz obavezno klanjanje i izvinjenje.
Stajanje u redu za druge
Navodno su Kinezi naučili da stoje u redu tek pre četiri godine, pa ne čudi da mnogi iznajmljuju novostečenu sposobnost. Ukratko, u Kini možete da iznajmite osobu da umesto vas stoji u redu za otprilike 2 evra na sat.
Sakupljači ljudskog izmeta
Nekad su nas učili da se hrana ne baca. U Kini su to shvatili sa svom ozbiljnošću, pa tako ne žele da bace ni hranu koju su izbacila creva. Posao sakupljača izmeta je da obilaze javne toalete i pokupe sve što su stražnjice gostiju drage volje ostavile za sobom. Naime, Kina je predvodnik u reciklaži ljudskog izmeta koji pretvara u gnojivo. Samo u 1994. su ga pokupili 3,3 milijarde tona. Da ne bude zabune, reč je o zanimanju za koje postoji brutalna navala. Jedna je sanitarna kompanija nedavno objavila konkurs za pet radnih mesta i primila 391 aplikaciju. Prošle je godine, na drugom mestu, za 10 pozicija primljeno 2500 prijava.
Direktor sahrane
U Kini iz nekog razloga ne vole smrt, pa mnoge zgrade nemaju četvrti sprat jer reč četiri zvuči isto kao 'umri'. Nisu jedini koji od usuda beže građevinskim trikovima. U SAD-u mnogi hoteli nemaju 13. sprat, a čini se da mnogi takođe ne voli ni da im prisustvuju, otuda potreba za nekim ko će sve organizovati u ime pokojnika.
Pljuvačka patrola
Bile su potrebne Olimpijske igre kako bi Kinezi naučili da stoje u redu, međutim, dogodio se i još jedan kulturni šok. Odjednom, gradske su vlasti zabranile vekovnu kinesku tradiciju – pljuvanje, gdje god i kada god. Prvo su uvedeni ulični promatrači koji bi pisali kazne od evra kuna svakome ko pljune, međutim. zamisao je propala jer bi ih osumnjičeni dočekao s neoborivim argumentom – 'nisam ja'. Doskočili su mu uvođenjem motorizovanih patrola: antipljuvačkih kombija opremljenih kamerama i parkiranih na kritičnim mestima gde prilazi najviše slinavih prestupnika.
Policija baka
Kad već spominjemo Olimpijske igre, bilo je neugodno, a i fizički nemoguće, kineskoj policiji da kontroliše svaki gradski punkt. Zato je tu bio spreman odred baka s crvenim trakama oko nadlaktice. Obilazile su teren, posmatrale šta se dešiva i nežno rodbinski upućivale ljude o zabranama ili postavljale pitanja o tome šta rade i kuda idu..
Inspektorke strasti
Inspektorke patroliraju ulicama u potrazi za parovima kojima se omakao jedan strasni poljubac previše. Baš tako, serija mladih dama obučava se na Univezitetu u Nanjingu zarad samo jednog cilja – da paze da javno afektiranje ne pređe granicu državnog ukusa.
