Da, ja imam vremena i za sebe i za druge

„Time is on my side, yes it is...“ 

                        - The Rolling Stones –

 

Brza hrana, brza kola, instant rešenja, brz život. Većina ljudi se žali kako nema dovoljno vremena, kako se ništa ne stiže, kako su stalno umorni i slično. Ponekada čak možete da primetite i izraze čuđenja na licima ljudi ukoliko se ne držite takvog scenarija. 

 

Vreme. 365 dana u godini. 12 meseci. Dan ima 24 časa. 1 sat = 60 minuta.

 

Činjenica je da svi mi na raspolaganju imamo 24 sata u jednom danu, i po tom kriterijumu svi smo isti.Ono po čemu se značajno razlikujemo je kako ćemo iskoristiti to vreme. Birajmo da ga iskoristimo pametno!

U poslovnom okruženju sve češće se susrećemo sa terminom „upravljanje vremenom“ (eng. time management), iako je ispravnije govoriti da se jedino može upravljati sobom u vremenu. Upravljanje sobom u vremenu podrazumeva rad na prevazilaženju blokada efikasnosti, dobro planiranje, odsustvo odlaganja i upotrebu različitih tehnika dobre organizacije. Jedna od značajnih stvari koje nas mogu ometati u radu jesu tzv. „kradljivci vremena“ kojih bi bilo dobro da se rešimo ili da se suočimo sa njima, ukoliko želimo da budemo produktivni.

Konkretno, šta su to kradljivci vremena?

To su sve one aktivnosti kojima dozvolite da vam „pojedu“ dragoceno vreme u jednom danu. Lista bi mogla, na primer, da izgleda ovako: neplanirane posete, pozivi, odlaganje, dugi sastanci, krizne situacije, slaba komunikacija, nedefinisana ovlašćenja, neadekvatno planiranje, druženje i ćaskanje na poslu i još mnogo toga. Često prethodno opisane aktivnosti ne doživljavamo kao kradljivce vremena, nego ih smatramo za datost, odnosno imamo doživljaj da ne možemo da utičemo na njih. Kradljivce vremena možemo da podelimo u dve kategorije:

1. one koje ne zavise od nas i

2. one za koje smo mi odgovorni.

Ključna stvar u rešavanju ove vrste problema podrazumeva dva koraka: osvestiti šta su kradljivci vremena i suočiti se sa njima.

 

 Ima rešenja i ono zavisi od nas 

Osvešćivanje se najlakše radi tako što se tokom nekoliko dana uzastopno vodi kratak dnevnik aktivnosti koje obavljamo u svakom danu (zbog efikasnosti preporučuje se da se pišu teze). Ključno je da se obuhvate sve aktivnosti koje radimo u toku radnog dana, kako bismo kasnijom analizom mogli da utvrdimo šta je ono što su zaista važne aktivnosti, a šta su kradljivci vremena.

Drugi korak, suočavanje ili oslobađanje od kradljivaca podrazumeva sledeće. Ukoliko su u pitanju stvari koje ne zavise od nas (npr. krizna situacija na poslu) od izuzetnog značaja je da se potrudimo da budemo usmereni na rešenje problema, a ne da se dodatno opterećujemo i uznemiravamo razmišljajući o tome kako to ne bi trebalo da se dešava ili kako je to strašno. Ukoliko počnemo da razmišljamo na taj način samo ćemo umanjiti efikasnost. Kriza je tu, pa tu je, a od nas zavisi kako ćemo se suočiti sa njom. Nerviranje nam neće rešiti problem, naprotiv, samo će ga produbiti. Dakle, direktno u centar, trudimo se da rešavamo nepredviđene probleme. Važno je da u takvim situacijama budemo otvoreni i dajemo predloge za rešavanje, bez obzira na to da li će se predlog usvojiti. Na kraju, za uspešno suočavanje sa krizama je jako važna i prethodna priprema. Ukoliko smo prethodno dobro radili i planirali, veća je verovatnoća da ćemo se brže i lakše izboriti sa krizom.

Ukoliko su u pitanju stvari koje zavise isključivo od nas, kao što je loše planiranje, ćaskanje i druženje, surfovanje internetom, odlaganje neprijatnih događaja, situacija je vrlo jasna. Važno je da se suočimo i prestanemo da radimo aktivnosti koje nisu bitne ili da iskomuniciramo sa kolegama da nam trenutno ne odgovara da ćaskamo. U svakom slučaju, sve zavisi od nas i naša je odgovornost za to kako ćemo se postaviti u tim situacijama. Tehnike konstruktivne komunikacije, kao i tehinike samomotivisanja su veoma važne u ovom delu lične organizacije.

 

Dajmo šansu lepim i zabavnim aktivnostima

Birajmo pametno i iskoristimo vreme za prave stvari. Ako se dobro organizujemo i ako naučimo da dobro upravljamo sobom u vremenu, ostaće nam više prostora za sve ono što volimo da radimo i što nas ispunjava, a za šta najčešće nemamo vremena. 

Video koji vam može pomoći da se bolje organizujete i nađete vremena za dugoodlagane aktivnosti pogledajte ovde.

Neka vreme bude na vašoj strani i potrudite se da sledeći put kada se sretnete sa nekim odolite uobičajenom scenariju i iznenadite drugu osobu tako što ćete joj reći da imate vremena za sebe i druge. 

Autor: Dragana Okanović, psiholog, Owner&Senior Consultant, TIM Centar