Dnevnice oko 2.000 dinara, a u poljima samo penzioneri
(Preuzeto sa sajta Mondo - 04. 11. 2014.)
Sezona je berbe kupusa u Futogu, a na poljima pretežno penzioneri. Savili stara leđa nad beskrajem glavica, marljivo seku i tovare.
Ne može poljoprivrednik da se odmori ni u penziju kad ode, suđeno mu je da radi na zemlji, pa makar ga njiva više ni ne vuče. Tako smo u Futogu, na seči kupusa, jer reći će vam ovdašnji seljaci kupus se ne bere, no se seče, zatekli pretežno penzionere iz okolnih mesta. Došli su ovde da dopune ionako mizerne penzije, sa još po 2.000 dinara dnevnice.
"Gde su vam mladi?", pitamo ih. "Spavaju ćeri", odgovara baka od 75 godina.
Pomislimo subota je, možda su se zarakijali. "Nisu se dete zarakijali, nego neće da ustanu za 2.000 dinara ni radnim danima", kaže nam ova baka iz Veternika na "privremenom radu" u Futogu.
Veli, njoj nije teško, a svaka para joj dobro dođe. Valjda i da tutne spavalici kad "dođe sebi".
"Radi se od sedam ujutru do 17 sati, odnosno za dana", kaže baka i objašnjava nam kako se seče kupus.
A pred nama nepregledno polje glavica. Oko glavice veliko "slonovsko" lišće. Kupus se odseče iznad zemlje, ovo krupno lišće se skine, a čiste, bele glavice slažu se "na piramide". Posle se prođe traktorom i sve to natovari u prikolicu. Ni to što ostane posle seče se ne baca, nego se sa zemljom preore, da hrani sledeći rod.
Vlasnik ove njive Slavko Labus objašnjava nam da on sadi samo futoški kupus, a prodaje ga u Novom Sadu, na Klisi, stalnim mušterijama.
"Ovde, ispred kuće gde sad sečemo, imam pola jutra (5.700 metara kvadratnih, odnosno oko 57 ari) pod kupusom. Poteraću to za Novi Sad, a praktično sam ga već rasprodao stalnim mušterijama. Naplaćujem ga 20 do 25 dinara za kilogram", kaže Labus, što ispada i niža cena jer smo usput u Futogu videli da se ovaj autohtoni kupus prodaje i za 30 dinara po kilogramu.
Radnici su mu, kaže odlični, iako su u godinama:
"Iskustvo je to, znaju kako se radi. Možda su sporiji zbog godina, ali bar kvalitetno odrade posao. Plaćam ih odmah, na ruke", kaže Labus i dodaje da "ova ekipa" za njega radi već godinama.
I dok pričamo sa "gazdom", evo bake, naše prve sagovornice. U rukama s ponosom nosi jednu glavicu – odabrala je "majku", kupus koji će dati seme za sledeću sadnju.
Kako su nam objasnili, ova glavica, sa korenom dugim dvadesetak centimetara, biće ponovo posađena, a na nju će nabacati zemlju, pa će pod tom kupolom "spavati" do februara.
A hoće li do sledeće godine, kada opet rodi, oni mladi s početka priče da se uzmu u pamet i porane na njivu, videćemo. Samo da baku zdravlje posluži, da im prenese znanje kako se kupus seče, da rod oko koga ima toliko posla, ne upropaste.
