Evropa čeka da "diplomiramo" na šok terapiji
EVROPA ČEKA DA "DIPLOMIRAMO" NA ŠOK TERAPIJI
(Preuzeto iz Danas-a 15.11.2006.)
Moderan sistem podrazumeva profesore koji zaista rade, a to očigledno nekome ne odgovara - objašnjava za Danas urednik časopisa Obrazovanje i razvoj Refik Šećibović, tvrdeći da postoje obrazovni lobiji koji najviše štete visokom školstvu Srbije.
U Srbiji svega šest do sedam odsto stanovnika ima fakultetsku diplomu, dok je udeo onih s višim obrazovanjem oko 12 odsto. Značajan deo najobrazovanijih je van zemlje, jer upravo oni čine većinu među 300.000 mladih koji su poslednjih godina napustili Srbiju. Ukoliko bude nastavljen ovakav tempo, Šećibović kaže da će srpskom društvu za amortizovanje ovog hendikepa biti potrebno najmanje 20 godina.
Kako možemo da pričamo o dobrom studiranju i dobrim fakultetima kada jedan od najpopularnijih fakulteta - Ekonomski fakultet u Beogradu, tek 30 odsto studenata završi za osam godina. Situacija na drugima je naravno još nepovoljnija i taj procenat iznosi oko 15 odsto - navodi Šećibović.
Lek za ovo stanje je, kako kaže, šok terapija u kojoj bi država preuzela sve poluge u svoje ruke, pre svega finansiranje i uvođenje standarda na fakultete. Šećibović kaže da je u kontekstu ove problematike u najgorem položaju beogradski Univerzitet jer je preskup, neorganizovan i opterećen lobijima.
Problem velikog broja diplomaca koji čeka posao najbolje bi se rešio aktivnom privredom - smatra pomoćnica za visoko obrazovanje bivšeg ministra prosvete Srbijanka Turajlić. Ona kaže da studijski programi na fakultetima nisu do kraja prilagođeni tržištu rada i da poslodavac stoga zapošljava ono što ima, uz eventualno doškolovavanje.
Nisan sigurna zbog čega je toliko ljudi bez posla, ali sam sigurna da se to ne može rešiti smanjivanjem upisne kvote i ograničavanjem slobode ljudi da studiraju, odnosno kontrolom obrazovanja. Pred upis bi se mogli izneti podaci u kojim oblastima ljudi najviše čekaju na posao i na taj način ljudi bi mogli da se usmeravaju. Ideja o uvođenju bečlora u osposobljavanju ljudi za praktičan rad nije do kraja sprovedena. Nikada nismo seli i razgovarali o tome šta čovek s jednom ili drugom diplomom može da radi. Jer, da jesmo, imali bismo jasniju situaciju i znali bismo odakle da krenemo - naglašava Turajlić.
Problem se, prema njenim rečima, mora rešavati tržišno, što znači da fakulteti moraju da razgovaraju s poslodavcima o tome za šta školuju mlade ljude. Povratna sprega, kako napominje, treba da postoji ne samo između fakulteta i domaćih poslodavaca, već i poslodavaca u Evropi pošto će Srbija, ipak, jednog dana biti njen deo.
Nosioci bečlor diplome moraju da budu osposobljeni da rade, a onda treba osmisliti koju vrstu istraživačkog i naučnog rada želimo i ka tome usmeriti studente. Ako se to uradi, studenti će posle tri godine studija moći da se zaposle, a oni koji to hoće imaće priliku da nastave studije. Bečlor treba da zameni srednje stručno obrazovanje jer je tehnologija toliko napredovala da onaj ko ima srednje stručno obrazovanje više ne može da odgovori na njene potrebe - objašnjava Srbijanka Turajlić.
Ocenjujući da li potrebe društva za lekarima odgovaraju sistemu zdravstvene zaštite, dekan Medicinskog fakulteta Bogdan Đuričić za naš list objašnjava da u ovom trenutku u Srbiji postoji disproporcija u odnosu na ono što je projektovano.
Ako je projektovano da između 500 i 800 lekara godišnje može da se zaposli, a diplomira 1.200 studenata, jedan broj ljudi ima manje šanse da se zaposli. Svako planiranje tog tipa mora biti dugoročno, jer ako sada smanjimo broj upisanih efekat će se videti tek za šest godina - napominje Đuričić.
Za to su odgovorna ministarstva zdravlja i prosvete. Svako bitno smanjivanje broja studenata uz problematičan sistem finansiranja, ugrozio bi poslovanje nekih fakulteta - kaže on.
ANTRFILE:
NEPOSTOJEĆA ZANIMANJA
Pojedini fakulteti školuju studente za zanimanja koja nisu registrovana na tržištu rada. Tako su, na primer, svi koji su na Novosadskom univerzitetu dobili zvanje inženjera zaštite životne sredine, kontrolora kvaliteta ili menadžera zaštite životne sredine zavedeni pod neodgovarajućim obrazovnim profilom. Ovakva situacija je, prema rečima predsedavajućeg Studentske unije Srbije Igora Jezdimirovića, odraz spore reakcije države na obaveštenja koja im fakulteti šalju o uvođenju novih obrazovnih profila.
Lidija Valtner
Ivana Kljajić
