Hemofarm u potrazi za novim kolegama u Šapcu: Siguran posao u poznatoj kompaniji

U gotovo svakoj kući u Srbiji, a i šire, postoji neki lek koji je prošao „kroz ruke“ Đorđa Petrovića, zaposlenog u pogonu čvrstih formi - granulacija, fabrike „Hemofarm“ u Šapcu. Uskoro obeležava prvi mali jubilej u ovoj kompaniji – pet godina rada. Još kao đak, svoj životni put planirao je drugačije, ali su određene prednosti koje je nudio njegov sadašnji poslodavac presudile da se prijavi na konkurs za radnika u proizvodnji čvrstih formi lekova i tu ostane do danas.

Đorđe je završio gimnaziju i diplomirao pejzažnu arhitekturu na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Neko vreme radio je u struci, ali je bilo teško naći sigurno radno mesto, sa zadovoljavajućim uslovima.

- Kada sam osnovao porodicu, dobio decu, bilo mi je najvažnije da nađem siguran posao u pouzdanoj kompaniji, da nemam nikakvu neizvesnost – priča nam Đorđe. – Tako sam se prijavio u „Hemofarmu“ i počeo da radim posao o kome nisam znao mnogo toga. Kada tek dođete, imate jednostavnija zaduženja i onda učite sve što treba da se radi. Polako se prelazi na složenije zadatke i rad na mašinama koje su potpuno automatizovane. Ko je vredan i hoće da se usavršava, može da napreduje. A kako čovek napreduje, tako se, naravno, povećava i plata. Početna kategorija za zanimanje kojim se ja bavim je prva, a vremenom sam stigao do četvrte kategorije.

Korak po korak do viših pozicija 

U početku je, kaže, mnogo učio, dok nije savladao sve detalje u procesu granulacije supstanci za lekove, a sada i on ima priliku da svoje znanje prenosi mlađima. Zajedno sa drugim iskusnim kolegama, od kojih su neki i po 10, 15 godina u kompaniji Hemofarm, učestvuje u obuci novih zaposlenih, pomaže im da savladaju sve procese kako bi što pre postali samostalni u radu.

Njemu, navodi, prija što je posao dinamičan i što se rade različite stvari, kao i to što je fizički aktivan na poslu, što ne mora da sedi u kancelariji osam sati. Ipak, dodaje, potrebna je i određena fizička snaga, jer u ovaj pogon dolaze velike količine sirovina koje se sipaju u mašine, da bi one dalje nastavile proces pripreme za finalnu proizvodnju tableta. Zato, objašnjava, u pogonu za granulaciju rade uglavnom muškarci, ali u proizvodnji ima i drugih radnih mesta na kojima je angažovano dosta koleginica.

Kada objašnjava kako izgleda jedan radni dan u pogonu za čvrste forme – granulaciju, Đorđe priča precizno i pedantno, baš kako taj posao mora i da se radi:

- Kod nas dolaze granulati koje mešamo i pripremamo za tabletiranje. Veoma su važni kalibracija, merenje količina, temperature, raspodele čestica, gustine, vremena…Imamo protokole za svaki postupak i od toga nema odstupanja. Kod lekova sve mora da bude precizno. U proizvodnji je sve čisto, posude i mašine se sterilišu, radimo u belim mantilima, a kada mešamo pojedine supstance, čak oblačimo i zaštitna odela. O bezbednosti na radu se vodi računa i tu nema odstupanja – navodi Đorđe.

Obezbeđeni su obroci u menzi, igra se fudbal i košarka posle posla

Kako nam Đorđe objašnjava, kada neko tek počinje, radi jednostavnije poslove, poput ubacivanja supstanci u mašine za granulaciju i polako uči upravljanje tim mašinama. Kasnije, oni koji najbolje ovladaju „zanatom“, angažovani su u najsavremenijem odeljenju, gde je proizvodnja potpuno automatizovana. Prate se parametri, jer ni za promil ne sme da bude odstupanja u kvalitetu propisanim protokolima, a mašina obavlja sav posao.

Kako proces proizvodnje ne staje, rad je organizovan po smenama, objašnjava Đorđe, što kaže nekome odgovara više, nekome manje, zavisno od toga kakve obaveze ima u privatnom životu. Spominje i pogodnosti koje je poslodavac obezbedio za radnike, navodeći dodatno zdravstveno osiguranje, kao jednu od njih. U krugu fabrike postoji i menza, u kojoj su obroci za radnike obezbeđeni i idu na račun poslodavca, a čak ukoliko neko ne želi da jede na poslu, može da nešto iz menze ponese kući u vrednosti jednog obroka. Kompanija, dodaje, isplaćuje i novogodišnji kompanijski bonus, kao i regres koji je još oko polovine jedne prosečne plate.

Posle radnog dana, Đorđe sa kolegama često igra fudbal. Takmiče se u šabačkoj Biznis ligi, a termine za fudbal i učešće u ligi plaća im poslodavac, a Đorđe objašnjava: 

- Ne samo za fudbal, organizovani smo i za druge sportove. Kolege igraju i košarku i odbojku, a sve troškove pokriva „Hemofarm“. Velika smo firma, samo u našoj fabrici u Šapcu ima oko 600 ljudi, tako da ima dosta zainteresovanih za sportove.

Kada dođe kući, kaže Đorđe, posvećen je deci, koja još idu u vrtić. Trudi se da sa njima provede najviše vremena. A kako živi u selu 10 kilometara udaljenom od Šapca, ima svoju zemlju, pa dodatno uzgaja i maline. Ne mnogo, kaže, već koliko sve druge obaveze dozvoljavaju.