ISTRAŽIVALI SMO: Fale li Beogradu taksisti?

Tragom izjave sada već bivšeg zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da je krajem maja ove godine potpisao rešenje za izdavanje 500 novih taksi dozvola, te da će se ti taksisti na ulicama prestonice naći za najduže dva meseca, Poslovi Infostud istraživali su da li je broj taksista u Beogradu zaista i povećan. Ima li na ovom tržištu manjak radnika, odnosno šta su razlozi zbog kojih se Beograđani sve češće žale da dobijanje slobodnog vozila postaje nemoguća misija.

Građani negoduju, po 45 minuta traže vozilo

Odgovor na naizgled jednostavno pitanje, da li i taksisti postaju deficitarni na tržištu rada, kao što je to situacija sa ostalim vozačima, zavisiće od toga koga ste pitali. Ako pitate taksiste, na ulicama Beograda je vozila ovog javnog prevoza više nego što bi grad veličine srpske prestonice trebalo da ima. Opet, ako pitate Beograđane, oni će reći da ne pamte kada su teže dolazili do slobodnog vozila, bilo da pokušavaju da ga zaustave na ulici ili dozovu putem call centara različitih taksi prevoznika. Uostalom, i sama odluka gradskih vlasti da odobri 500 novih taksi dozvola proističe upravo iz negodovanja građana, a i predstavnici taksista sa kojima smo razgovarali kažu da su se iz istog razloga i složili sa ovom odlukom, iako je broj vozila na ulici i bez toga bio dovoljan.

Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza auto-taksi udruženja Srbije negira za Poslove Infostud da u Beogradu nema dovoljno taksija, odnosno da je gotovo nemoguće doći do slobodnog vozila. On kaže da je u pitanju izlizana priča, te da je broj od 6.500 vozila taksija, koliko će ih na ulicama prestonice biti već za nekoliko nedelja i više nego dovoljno za grad kakav je Beograd.

- Tvrdim da u toku 24 sata postoji problem da se dobije slobodno vozilo samo u jutarnjem špicu, tojest od 7:30 do 9 sati, zatim popodne od 15:30h do 18h i noću, odnosno pred jutro, između 3 i 4h kada se zatvaraju pojedini ugostiteljski objekti i kada veliki broj ljudi koji izlaze pokušavaju da dobiju taksi. Dakle, nema tu priče o manjku taksista ili taksija, nego o tome da je saobraćaj u Beogradu u špicu preopterećen i taksisti dele sudbinu svih drugih učesnika u saobraćaju. Ljudi voze žutim trakama i tako onemogućavaju javni prevoz da brže funkcioniše. Zašto nema više kamera koje bi nadzirale to - pita Bjelić uz opasku kako niko ne pita građane zašto ne poštuju vreme dogovora sa taksistom nego kasne po 15 minuta na dogovorenu vožnju, što onda taksiste usporava u njihovom radu i onemogućava da uzmu neku narednu vožnju.

U gradskoj upravi nisu odgovorili na pitanja Poslova infostud da li im stižu pritužbe građana na nemogućnost da dobiju slobodno vozilo, kao i koliko je to taksi vozila na ulicama grada i da li ih ima dovoljno. Prema našim saznanjima, najmanje polovina ovih dozvola već je izdata, a najkasnije u avgustu svih 500 novih taksista biće dostupno korisnicima taksi usluga. To nam potvrđuju i sami taksisti, iz čega prostiče zaključak da na tržištu rada ima dovoljno zainteresovanih za obavljanje ovog posla.

Nije taxi masovan vid javnog prevoza

Taksista Slobodan Banović objašnjava da je evropski standard za gradove sa više od 100.000 stanovnika da imaju jedno taksi vozilo na 400 ljudi. To bi, kaže on, za grad kakav je Beograd značilo nešto više od 4.000 vozila, a mi ćemo za neki mesec imati oko 6.400 vozila.

- To znači da nema manjka taksista u Beogradu, nego su problemi u nečemu drugom. Neko pokušava da od taksija napravi masovan vid javnog prevoza, ali to nije izvodljivo. Ne može i ne treba taksi da bude dostupan svim građanima, bez obzira na njihovu platežnu moć, niti taksi može da bude kompenzacija za probleme koji postoje u gradskom prevozu, odnosno u GSP-u. A mi smo taoci čuvanja socijalnog mira. Taksi je posle gotovo 10 godina skoro povećao cenu svojih usluga za 20 odsto, a životni standard je u tom periodu povećan za 100 odsto. Evo uporedite visinu zarade pre 10 godina i danas i ona je dva puta veća, što onda govori da je taksi dostupniji većem broju građana - kaže Banović.

I Banović, kao i Bjelić tvrdi da problemi sa dostupnošću taksija postoje samo tokom nekoliko sati u danu, a kao glavne probleme za nemogućnost da se dobije slobodno vozilo ističe gužve u Beogradu, kao i haotičnu saobraćajnu signalizaciju koja usporava saobraćaj čak i na Novom Beogradu gde su uglavnom široke ulice i prostrani bulevari.

- Takođe, mora se reći i da je nametnuti i iznuđeni sistem dodele vožnji digitalnim putem, na koji dobar deo građana nije bio spreman i nije je prihvatio, doveo do problema. Jednostavno zbog digitalizacije i tableta ja dobar deo vožnji koje bih na ulici ili preko radio-stanice video i mogao da prihvatim, sada ne vidim. Sve to je usporilo taksi prevoz, i rešenje za to nije povećanje broja taksi vozila, jer njih ima i više nego dovoljno - kaže Banović.

Svima je u interesu dobro rešenje

On kaže da sa ovim cenama, odnosno pravilima i obavezama koje se od njih očekuju taksi prevoznici ne mogu raditi nesmetano, odnosno da se odnos grada, države, ali i građana koji moraju da prihvate činjenicu da taksi nije javni prevoz i da ne može biti dostupan baš svima i baš odmah mora menjati ukoliko se želi da ovaj vid prevoza bude efikasniji.

- Taksisti žive od svog posla i u interesu im je da prevezu što veći broj sugrađana. Nama je najmanje u interesu da stvari izgledaju ovako i da građani ne mogu da dobiju slobodno vozilo - zaključuje ovaj taksista.

Govoreći o 500 novih dozvola, Vesić je krajem maja istakao i da je cilj gradskih vlasti da do 2027. godine na ulicama Beograda bude 7.006 taksi vozila što je broj koji proističe iz studije „Planiranje i projektovanje sistema taksi prevoza putnika u Beogradu za period 2020-2024“, a koju je za grad izradio Saobraćajni fakultet u Beogradu. U ovoj studiji istaknuto je da veliki problem u sadašnjem načinu funkcionisanja taksija stvara neuravnotežen broj radnih sati taksista, odnosno činjenica da neki rade dva do tri sata dnevno, a neki i više od 12 sati. Takođe, 30 odsto zahteva za taksi vozilom ostane ne realizovano, dok prosečno vreme između poziva i dolaska taksija na adresu iznosi gotovo 20 minuta.

Na kraju, ni Studija, baš kao ni naši sagovornici nisu izostavili da pomenu postojanje neregulisanih taksi prevoznika, odnosno drugih oblika nelojalne konkurencije koji prevoz putnika u Beogradu, kako kaže Banović, čine dodatno haotičnim.