Invalidi niti traže niti dobijaju posao

(Preuzeto sa sajta Danas - 28. 03. 2012.)

Još maja 2010. godine u Srbiji je stupio na snagu zakon po kojem su svi poslodavci koji imaju više od 20 radnika dužni da zaposle i određeni broj invalida shodno veličini preduzeća, ali i dan danas ogroman broj firmi ne poštuje ovo pravilo. Ono što najviše iznenađuje je to što je država sav teret realnog zapošljavanja invalida praktično prebacila na privatni sektor, dok je većina javnih preduzeća i ostalih državnih poslodavaca pošteđena ove obaveze, tako što se za njih iz budžeta, dakle novcem poreskih obveznika, „otplaćuje" ova obaveza, kako u javnom sektoru ne bi morali da zapošljavaju invalide.

U Poreskoj upravi, koja proverava poštovanje ovog zakona, kažu da su od početka primene sproveli 7.246 kontrola onih poslodavaca za koje su znali da nisu izvršili svoju obavezu zapošljavanja invalida. Među takvima našlo se i 15 direktnih budžetskih korisnika, kao što su ministarstva i lokalne samouprave, 1.765 indirektnih budžetskih korisnika, odnosno javnih preduzeća, fondova i direkcija koje su osnovale lokalne vlasti, pravosudnih organa i slično i 3.094 ostalih poslodavaca, odnosno privatnih firmi. To što je broj kontrola veći od broja kontrolisanih subjekata, po svemu sudeći ukazuje da su poreznici neke poslodavce posećivali više puta.

Oni koji nisu ispunili svoju obavezu kažnjeni su sa ukupno 1,16 milijardi dinara, odnosno nešto više od 10 miliona evra, a podneto je i 953 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U Poreskoj upravi nam, međutim, nisu odgovorili na pitanje o tome koliko je od ovog iznosa zapravo i naplaćeno, kao ni kolike su kazne izrečene državnim firmama.

U ovoj instituciji su, neobično, odbili i da nam odgovore na pitanje o tome koliko invalida zapošljava njihova organizacija.

Prema slovu zakona, svi poslodavci koji imaju od 20 do 49 radnika dužni su da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, a za svakih sledećih pedeset radnika moraju da prime još po jednu. Ukoliko ne zaposle dovoljan broj hendikepiranih lica, poslodavci mogu svoju obavezu da ispune i tako što će u poseban Budžetski fond za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom svakog meseca uplaćivati bar 50 odsto od iznosa prosečne plate u Srbiji za svakog invalida kojeg nisu zaposlili, a imaju i nekoliko drugih opcija. Oni koji se ogluše o ovu obavezu plaćaju trostruki iznos minimalne zarade u Srbiji za svaki mesec nepoštovanja obaveze, uvećan za zateznu kamatu.

Međutim, za razliku od privatnih, državni poslodavci uglavnom ne moraju da brinu kako će zaposliti osobe sa hendikepom, pošto njihov ceh plaćaju poreski obveznici. Iako bi se očekivalo da će država kao primer privatnicima upravo insistirati na tome da javni sektor bude prvi koji će zapošljavati lica sa posebnim potrebama, nije tako. Umesto toga, na osnovu podataka Poreske uprave, Ministarstvo ekonomije predlaže Ministarstvu finansija iznos koji treba da se izdvoji u budžetu kako bi se za sve invalide koji nisu, a trebalo bi da budu zaposleni u javnom sektoru, uplatilo minimalnih 50 odsto od prosečne zarade u Budžetski fond.

Rezultat svega je da je ove godine za Budžetski fond predviđeno 3,02 milijarde dinara, od čega 20 miliona čine budžetski prihodi, 1,5 milijardu sopstveni prihodi budžetskih korisnika, a još toliko neraspoređeni višak iz ranijih godina. Sredstva iz ovog fonda troše se za pomoć preduzećima u kojima više od 50 odsto radne snage čine invalidi, za refundaciju troškova firmama koje su morale da prilagođavaju radna mesta invalidima (ugradnja rampi, posebnih softvera itd.) i druge podsticaje. To znači da je prošle godine ostalo čak 1,5 milijardi dinara koje država nije imala gde da potroši, jer nije bilo dovoljno zaposlenih invalida čijim bi se poslodavcima dotirali troškovi za zarade i druge izdatke. Prema tome, u Srbiji daleko više preduzeća prosto plaća kazne, odnosno uplaćuje novac u Budžetski fond nego što zapošljava invalide. To, međutim, nije posledica samo toga što poslodavci ne žele hendikepirane ljude među svojim radnicima, već što među invalidima nema dovoljno onih koji imaju potrebna znanja i veštine za posao koji je potreban poslodavcima.

I u takvim slučajevima, Poreska uprava kažnjava poslodavce što nisu zaposlili hendikepirane, pa se dolazi do svojevrsnog paradoksa da se poslodavci teraju da zaposle invalide koji se ne javljaju na njihove oglase ili da uplaćuju novac u Budžetski fond koji nema gde da potroši sva sredstva koja se u njemu već nalaze.

Upravo ovakav problem zadesio je i firmu Vana koja ima 26 zaposlenih pa je prema zakonu trebalo da zaposli jednu osobu sa hendikepom. Početkom ove godine Poreska uprava kaznila je ovo preduzeće sa 749.000 dinara i još 124.000 dinara kamate.

- Mi smo kažnjeni iako uopšte nismo izbegavali obavezu da zaposlimo invalidnu osobu, već smo se, naprotiv, bezbroj puta obraćali Nacionalnoj službi za zapošljavanje sa zahtevom da nam pošalju nekoga koji hoće posao. U NSZ su nam stalno govorili da su slali pozive invalidima, ali da im se nijedan nije javljao, o čemu imam i dokaze. Jednom su nam poslali dečka sa smetnjama u mentalnom razvoju i ja sam hteo i njega da zaposlim kao kurira, ali se on više nikad nije pojavio. Čim je došao prvi koji je hteo posao ja sam ga zaposlio u magacinu, tako da smo od novembra uspeli da ispunimo obavezu - kaže Strahinja Alimpić, generalni direktor Vane.

Prema njegovim rečima, iako je sve to objasnio i poreznicima oni su ga ipak kaznili, pa su čak odbili da iznos kazne odbiju od redovnog poreza koji je on platio više nego što je trebalo. Umesto toga, kako kaže, sada je em platio više poreza nego što treba em mora da plati i kaznu od 8.000 evra. Polovinu je već platio, a ostatak će uskoro. Po pitanju preplaćenog poreza, u Poreskoj upravi su mu, kaže, rekli da moraju ponovo da pregledaju bilanse pre nego što odluče da mu sredstva refundiraju, odnosno da taj iznos odbiju od poreza koji će mu u budućnosti doći na naplatu.

Autor: A. MILOŠEVIĆ