Invalidi traže posao

POSLE USVAJANJA KONVENCIJE O PRAVIMA U UJEDINJENIM NACIJAMA

INVALIDI TRAŽE POSAO

(Preuzeto iz Politike 09.01.2007.)

Od ukupno 914.564 nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ), ukupan broj prijavljenih lica sa invaliditetom, a sposobnih za rad, na teritoriji Srbije je 22.450. Poslednjeg dana decembra 2005. godine bilo ih je 25.864, od čega 8.891 žena. Najviše ih je sa prvim stepenom stručnosti (8.959), ali je veliki broj i sa trećim (6.858) ili četvrtim (3.078) stepenom obrazovanja. Uz finansijsku podršku NSZ-a, sa posredovanjem ili bez njega, ili kroz neki od programa ove službe, zaključno sa 30. septembrom, zaposlilo se. 312 lica. Ipak, u NSZ-u se nadaju da će broj od 326 zaposlenih u 2005. u januarskim svođenjima računa za ovu godinu biti još veći.

Studiju za unapređivanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom „Integracija korak po korak” podržala je Evropska agencija, a izradili su je u proleće ove godine eksperti iz Holandije, Nemačke i Srbije. Ona ukazuje da u Srbiji živi najmanje 330.000 radno sposobnih osoba sa invaliditetom.

Kako bi podstakla zapošljavanje i konkurentnost osoba sa invaliditetom NSZ preduzima finansiranje i prilagođavanje radnog mesta za ovu kategoriju osoba u visini od 72.000 dinara, subvencioniranje primanja u visini od 80 odsto prosečne plate u Srbiji u trajanju od 12 meseci, subvencije za obavezne doprinose za socijalno osiguranje u trajanju od 36 meseci.

Ipak, Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji i podaci Svetske banke pokazuju da je u zemlji zaposleno svega 13 odsto osoba sa invaliditetom, jer se prvenstveno vodi evidencija o osobama zaposlenim u preduzećima za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalidnih lica (tzv. zaštitnim radionicama) i osobama zaposlenim preko projekata NSZ-a.

Osobama sa invaliditetom pripadaju sva prava kao i svim drugim ljudima, garantovana kako međunarodnim aktima tako i domaćim propisima: pravo na rad, izbor zaposlenja, pravični uslovi rada. Osoba sa invaliditetom koja ostvaruje prihode je aktivan građanin od čijih potencijala korist ima kako ona sama, tako i društvo. Nije, dakle, više pasivan primalac tuđe milostinje već ravnopravan društveni subjekt. Kao i svaki drugi građanin koji ostvaruje prihode, ona plaća i poreze i doprinose društvu, umesto da bude pasivan primalac socijalnih davanja i svojevrstan teret za društvo - kaže mr Damjan Tatić, ekspert Srbije u UN za izoradu konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koji je radio i na Studiji izvodljivosti o reformi zapošljavanja invalida u Srbiji. Kako bi se smanjio procenat nezaposlenih invalida, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pristupili su osnivanju zaštitnih radionica, za čiji rad finansijska sredstva dolaze iz budžeta Republike Srbije.

Zaštitne radionice omogućavaju zapošljavanje osobama sa invaliditetom koje ne mogu da se zaposle na otvorenom tržištu rada. One deluju u skladu sa odredbama Zakona o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida iz 1996. godine, ali je u pripremi novi zakon. Zaštitne radionice osnivaju i organizacije osoba sa invaliditetom. Ukupan broj registrovanih zaštitnih radionica je 74, a 61 se finansira iz republičkog budžeta. Broj zaposlenih u njima je 6.045, od čega je 3.206 osoba sa invaliditetom.

Relativno mali broj osoba sa invaliditetom koristilo je programe samozapošljavanja. Ovi programi su tek počeli da se sprovode, pa je teško predvideti njihove dugoročne efekte. Ali, kroz samozapošljavanje, preduzetništvo, mala i srednja preduzeća, pomenuti programi mogu se pokazati kao korisna oruđa u reformi zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Snežana Bogdanović