KAKO SAČUVATI RADNO MESTO?

KAKO SAČUVATI RADNO MESTO

Nekoliko saveta koji će svakom zaposlenom dobro doći i pomoći mu u savladavanju stresa i straha od gubljenja radnog mesta.

(preuzeto iz Blica od 23.01.2006.)

Promena radnog mesta postala je danas sasvim uobičajena. Može se reći kako u današnjem poslovnom svetu skoro i ne postoji sigurno radno mesto. Proces globalizacije, ukrupnjavanje tržišta i ekonomske promene donose nove mogućnosti, nova saznanja, ali i nove probleme.

Poslodavci od zaposlenih traže sve više strpljenja, više znanja, više snalažljivosti i više odrađenog posla. Zaposleni, pak, pokušavaju da iznađu rešenja i radne strategije kako bi zadržali svoje pozicije na radnom mestu i udovoljili potrebama poslodavca. Profesor Ištvan Đerman predlaže nekoliko saveta koji će svakom zaposlenom dobro doći i pomoći mu u savladavanju stresa i straha od gubljenja radnog mesta.

Nije dobro biti zadovoljan sa postojećim stanjem, što znači da zaposleni sebi uvek treba da zacrta određene ciljeve i da ima kontinuirane ambicije. Ako zaposleni bude unapreden, postane recimo rukovodilac sektora, velika je greška ako se pomiri sa postojećom situacijom i samo uživa u novoj poziciji. Trebalo bi da nastavi da razvija svoje ambicije i traži dodatne izazove, a ne da zadovoljno "trlja rake" na novonastaloj poziciji.

Svi direktori žele da u svojim zaposlenima vide saradnike i da ih i praktično imaju kao saradnike. Zaposlene, koji mogu, znaju i žele da reše nastale probleme. Zaposleni koji preduzima konkretne korake u interesu rešavanja određenog problema, ima konkretne predloge i ideje.

Zaposleni bi trebalo uvek da bude otvoren za razgovor, da predstavlja nove ideje, predlaže nova rešenja. Nikako nije pozitivno ako se zaposleni zatvara u sebe, postane introvertan i sav svoj posao radi samo za sebe. Zaposleni mora da savlada svoju unutarnju melanholiju i bude ekstrovertan ne samo u krugu svojih prijatelja nego i na radnom mestu.

Dobar odnos i težnja za izgradnjom dobrih odnosa sa kolegama i koleginicama iz drugih sektora ili iz drugih preduzeća predstavlja kvalitet zaposlenog, koji će ceniti i okolina i poslodavac i stručni saradnici. Za svakog zaposlenog mišljenje poslovnih kolega može da bude izuzetno korisno i nikad se ne zna kada će podrška ili savet kolega iz drugih sektora i preduzeća biti potrebna.

Moderni zaposleni tre­ba uvek da bude spreman da menja sredinu, da bude spreman za promene i da se što pre uklopi u različite poslovne situacije i okolinu.

Zaposleni se ne bi smeli da se vezuju za jednu prostoriju, jedan grad ili okolinu. Moderni zaposleni ili rukovodilac treba da prihvati stalna putovanja i promene, seminare na raznim mestima ukoliko oni donose priznanje i poslovni razvoj u budućnosti.

Zaposleni ili rukovodi­lac uvek mora biti spreman da kaže svoje mišljenje pred kolegama i pred javnosti.

Mnogi imaju tremu kada moraju da istupe pred ljudima i to nije ništa nenormalno, takve se sposobnosti mogu usavršavati i razvijati. Postoje bojni specijalizovani treninzi i seminari za rešavanje takvih slučajeva i razvijanje sposobnosti. Pojavljivanje u javnosti i iskazivanje mišljenja može da donese puno pozitivnih stvari, pogotovo menadžera. Izuzetno je bitna prisebnost u slučajevima saopštavanja pozitivnih ili negativnih vesti. Rukovodilac ili zaposleni mora da shvati kako nisu bitne samo pozitivne vesti i saopštenja, već mora biti spreman i znati kako da saopšti i podeli sa kolegama i negativne stvari. Razvijanje emocionalne inteligencije je neizbežno, a najbitniji elementi su: samokontrola, samomotivacija, komunikativnost, empatija.

Otvorenost prema draštvu, inovacijama i stvaranje navike stalnog traženja poslovnog angažmana predstavljaju aktivnosti, koje bi svaki zaposleni trebalo kontinuirano da neguje. Treba se što više upoznati sa mogućnostima Interneta, stalno je potrebno ažurirati sopstvenu poslovnu biografiju (CV) kako bi se mogao napraviti pravi korak u pravo vreme.