Kako su milenijalci promenili tradicionalno radno okruženje

Poslednjih godina, baš kao i danas, oseća se jaka težnja kompanija da se prilagode i usvoje vrednosti milenijalaca, koji vremenom postaju sve dominantniji na tržištu rada. Svesni da napredak kompanije u budućnosti i ostvarenje strateških ciljeva u velikoj meri zavisi od privlačenja novih generacija mladih i kvalitetnih kadrova, čini se da su poslodavci utrostručili svoje napore da  stvore što prijemčivije i prijatnije radno okruženje za generaciju milenijalaca pre svega. Iako su ove promene mnogo vidljivije u kompanijama u razvijenim evropskim zemljama i SAD, iz dana u dan se smo svedoci kako se menjaju i kompanije koje posluju u Srbiji. Na vrata polako kucaju i pripradnici generacije Z, pa će biti zanimljivo pratiti kako će se kompanije prilagođavati ovim promenama.

 

Kako su miljenijalci uticali na promenu u komunikaciji na radnom mestu

 

Iako je mejl još uvek rasprostranjen vid komunikacije, tzv. digitalni urođenici su sa sobom doneli brojne nove platforme koje su usvojene kao zvanični vid komunikacije u mnogim firmama. Budući da tehnologiju posmatraju kao svoju produženu ruku, Viber grupe, različiti kanali na Slacku, Facebook chat, su postali deo svakodnevice i ostalim starijim kolegama ostaje samo da se na novine svakodnevno prilagođavaju.

Umesto dugih sastanaka, mnogo više vole korišćenje video konferencija, Skype ili sličnih platformi koje im omogućavaju da bez problema održavaju kontakt sa saradnicima širom sveta.

Osim toga široko je rasprostanjena i upotreba različitih alata koji omogućavaj sadradnju i praćenje učinka i timova i pojednaca: Trello, Asana, Google Documents.

 

Zadovoljstvo zaposlenih sve izraženiji imeprativ

 

Nova generacija mladih stručnjaka očigledno ne traži posao koji će odrađivati od 9 od 5. Na svakom koraku navode da žele da osete da njihov posao ima svrhu, uticaj na život ljudi i da osete ispunjenost jer su toga dana uradili nešto važno i bitno što će se odraziti na život ljudi. Iako im je novac bitan, na prvo mesto ipak stavljaju izazovnost projekata na kojima se radi, priliku za napredak i edukaciju, radnu atmosferu i međuljudske odnose.

Otuda ne čudi da mnoge kompanije ulažu velika sredstva u sam koncept brendiranja poslodavca, drugim rečima trude se da stvore atmosferu i okruženje u kome će se njihovi zaposleni osećati zadovoljno i samim tim pokazati i veći stepen angažovanosti. Poslodavcima je bitno da budu percipirani kao moderni i poželjni jer su svesni da dobra reputacije privlači kvalitetnije ljude, utiče na smanjenu fluktuaciju zaposlenih i veći procenat zadržavanja kvalitetnih ljudi.

 

Izmene u radnom vremenu

 

Očigledno je da je generaciji milenijalaca mnogo bitniji rezultat i krajnji ishod obavljenog posla nego sam put i proces kojim se do njega došlo. Umesto striktno zacrtanog radnog vremena sve više se čuje, da je najbitnije da posao bude urađen, bez obzira da li je za to trebalo i manje vremena nego što je predviđeno. Iako je ovaj trend mnogo prisutniji u zapadnim zemljama, svedoci smo da mnoge kompanije sve češće uvode beneficije poput kliznog radnog vremena, mogućnost potpunog ili delimičnog rada od kuće, četvordnevne radne nedelje i slično. Sigurno je da ovaj trend možda najvidljiviji u IT kompanijama koje su na našem tržištu pioniri u usvajanju i testiranju novih tendencija koje utiču na zadovoljstvo zaposlenih.

 Međutim, ovakve beneficije se otvoreno komuniciraju kao deo paketa beneficija i u mnogim kompanijama koje nisu iz IT oblasti i definitivno nailaze na veliko odobravanje i simpatije i postojećih i budućih zaposlenih.

 

Radni prostor je poprimio potpuno nov izgled

 

Umesto nekadašnjeg velikog broja izdvojenih kancelarija, potencira se saradnja i razmena kreativnih ideja među zaposlenima, pa je već odavno popularan tzv. open space način organizacije poslovnog prostora. Stavlja se akcenat na kulturu deljenja znanja, vrednuje se timski rad, pa je i sam enterijer tome prilagođen. Nameštaj čine dugački stolovi za kojima sedi više ljudi, fotelje i stočići, a ima puno zajedničkih prostorija i kantina. Potencira se svetao prostora za rad, a neke kompanije u svojim sedištima imaju i sobe za igru, teretane i slično. Ipak, za poverljive sastanke osmišljena su vrlo zanimljiva dizajnerska rešenja u vidi mini kabina ili manjih izdvojenih kancelarija u staklu u kojima je moguće imati zagarantovanu privatnost.U okviru kompanija sve češće oformljuju timovi koji popisuju potrebe i želje zaposlenih i onda aktivno učestvuju u opremanju i uređenju radnog prostora.