Ko su portiri u Srbiji: Posao koji rade penzioneri i mladi

Ako ste se nedavno šetali novoizgrađenim delovima Beograda, Novog Sada, ili nekog većeg grada u Srbiji, mogli ste da primetite da mnoge zgrade imaju svoje portire. Ovo zanimanje nekada je bilo rezervisano za javne institucije, a danas je sve traženije, uprkos novim tehnologijama i modelima zaštite objekata.

U principu, portir je zadužen da obavi legitimisanje svih posetilaca u okviru konkretne institucije i zgrade, ali ponekad ima obaveze i da obavlja različite poslove kontrole, kada to zahtevaju uslovi. U praksi, to je prva osoba koju ugledate kada uđete u neku zgradu, koja vas dočekuje i ispraća.

Pored tradicionalnog tumačenja ovog zanimanja, portirska služba danas se najčešće još svrstava i u sektor obezbeđenja, ali i u sektor konsijerža, koji imamo priliku da vidimo u velikim kompanijama ili modernim zgradama.

O tome kako ovaj posao danas izgleda, šta podrazumeva, koliko je tražen, a koliko plaćen i ko ga najčešće obavlja za Infostud pričaju Dragan Kezmić, vlasnik kompanije Parabellum koja između ostalog klijentima nudi i usluge portirske službe, i Sara Knežević iz agencije Atrium koja radi kao konsijerže za zgrade BW residence.

Dobra procena i reakcija

“Portirska služba danas spada u službu obezbeđenja, te se podrazumeva da osoba koja se time bavi može brzo da odreaguje. Najteži deo ovog posla su procena ljudi i pravovremena reakcija”, ističe Kezmić.

On objašnjava da uprkos onome šta definicija kaže, portirske poslove mahom obavljaju dve kategorije ljudi - penzioneri i mladi, koji su tek svršili školu, ili studenti. Svi oni ovaj posao vide kao dopunski, ili honorarni.  

„Velika prednosti ovog zanimanja je što tu nema nekog fizičkog posla i opterećenja, nema ni mnogo razmišljanja, najveći deo vremena se svede na pristunost, dežuranje“, kaže on.

Govoreći o platama portira, on ističe da su one tolike da pre služe da se „budžet dopuni“.

Rad sa ljudima - najlepši i najteži deo posla

Sara Knežević već neko vreme radi na recepciji u zgradama elitnog naselja u Beogradu i kako kaže ovim poslom je odlučila da se bavi jer želi da stekne iskustvo.

 „Rad na ovakvim mestima je odlična prilika da upoznate ljude, razvijete socijalne veštine, posmatrate i naučite detalje poslovanja. Uzbudljiv deo posla je taj što radim u dobrom kolektivu, direktno sa ljudima i pomažem im“, ističe ona i objašnjava da su pak mane ovog posla te što „kad vam i nije dan, treba zadržati visok nivo ljubaznosti i predusretljivosti, jer su stanari navikli na taj nivo usluge“.

Kako se postaje portir?

Iako zvanična škola za portire ne postoji, sa rastom potražnje ovog profila na tržištu rada pojavili su se određeni kursevi i obuke za portire. Oblasti koje se najčešće izučavaju na ovim obukama su: poznavanje ovlašćenja koja ima službenik privatnog obezbeđenja, procedure koje se sprovode u vanrednim situacijama, mere koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu, kao i osnove prve pomoći. Razvijanje komunkiacionih veština, kao i odnos sa klijentima takođe se izučavaju tokom ovakvih obuka.

Poslodavci kao uslove za zapošljavanje najčešće navode završenu srednju školu, potvrdu o psihofizičkom zdravlju, izražene socijalne i komunikacione veštine, lepo vaspitanje, kao i snalažljivost i brzinu u reagovanju.