Kod privatnika plate po starom

(Preuzeto sa sajta Novi magazin - 02. 04. 2012.)

Povećanje minimalne cene rada osetiće zaposleni u javnom sektoru, dok će kod privatnika porasti samo minimalne plate, a ostali se neće ovajditi od odluke Socijalno ekonomskog saveta koju osporavaju poslodavci.

Nova najniža cena radnog sata od 115 dinara neće se menjati sve do marta iduće godine. Tako minimalna zarada (20.010 dinara) i prosečna februarska plata (40.003 dinara) nikada nisu bile tako blizu jedna drugoj, pa iz tog razloga poslodavaci najavljuju bojkot kolektivnih ugovora, odnosno opstrukciju toplih obroka i regresa.

Ipak, čini se da je većina njihovih "pretnji" zapravo pucanj u prazno jer će novu satnicu uglavnom, kao i do sada, najviše poštovati državna preduzeća, dok će zaposleni u privatnim firmama prolaziti po starom.

Pristajemo da radnicima koji žive od minimalca isplaćujemo novu uvećanu cenu rada, ali ne i da se linearno povećaju plate svima ostalima, objašnjava Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. Zato ćemo predložiti sindikatima da se u obračunu prosečnih zarada kao koeficijent uzima stari iznos. Ukoliko ne dobijemo pristanak, povući ćemo svoje potpise sa svih kolektivnih ugovora.

Ova odluka poslodavaca, međutim, neće imati značajnog efekta jer se kolektivni ugovori, a naročito oni sa proširenim dejstvom, odnose na radnike čije se plate finansiraju iz budžeta.

Samim tim je opstrukcija poslodavaca više simboličnog karaktera nego suštinskog. Zato će novi obračun plata uslediti za najmanje 142.000 radnika koji žive od minimalca, ali će se plata uvećati i zaposlenima u firmama u kojima se primenjuju granski kolektivni ugovori. A to je bezmalo 430.000 zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i građevinskoj industriji, kao i industriji hemije i nemetala i metalskoj industriji.

U Ministarstvu rada i socijalne politike, međutim, ne vide razloge za negodovanje jer je "Ministarstvo finansija napravilo procenu rashoda i ona ne odskače od budžetskog plana za ovu godinu". A razloga za povećanje minimalca je napretek.

Minimalna potrošačka korpa iznosi 29.648 dinara, pa su za nju neophodne 1,67 minimalne plate. Uz to je inflacija u prošloj godini bila sedam odsto, a najniža osnovica za plaćanje doprinosa u prethodnih šest meseci porasla za 14,7 odsto, objašnjava Radmila Bukumirić Katić, pomoćnik ministra u sektoru za rad.

Zato je Vlada donelu ovakvu odluku i time zaštitila zaposlene sa najnižim primanjima, naročito zato što spadamo u zemlje sa najniže plaćenom radnom snagom.

Zato će, po njenim rečima, direktne koristi od povećanja minimalne zarade, osim radnika, imati i nezaposleni.

I naknada za nezaposlene zavisi od minimalca jer ne može biti niža od 80 odsto minimalca. A korist će osetiti i svi zaposleni kojima Fond solidarnosti, u slučaju pokretanja stečajnog postupka, isplaćuje zaostale zarade.

Autor: ZM Izvor: Novosti/Novi magazin