Koliko se zapravo radi u Srbiji?
U zemlji u kojoj se često kaže da “radimo mnogo, a zarađujemo malo”, brojke to zaista i potvrđuju. Iako takve izjave zvuče kao preterivanje, brojke govore da Srbija zaista spada među zemlje u Evropi u kojima se radi najduže.
Prema podacima Eurostata iz publikacije Actual and Usual Hours of Work za 2024. godinu, prosečan broj radnih sati u Evropskoj uniji iznosio je oko 36 sati nedeljno za zaposlene na primarnom poslu. U istom periodu, procene za Srbiju pokazuju da zaposleni ovde rade oko 41,7 sati nedeljno - čak 15% više od evropskog proseka.
To Srbiju svrstava među evropske zemlje sa najdužim radnim nedeljama, odmah iza Turske, gde prosečno radno vreme dostiže 44 sata.
Svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi duže od 45 sati nedeljno
Najnoviji podaci Eurostata za drugi kvartal 2025. godine dodatno potvrđuju da radna nedelja u Srbiji daleko premašuje evropski prosek.
Naime, čak 24,6% zaposlenih u Srbiji radi više od 45 sati nedeljno, računajući glavni i eventualno dodatni posao. Poređenja radi - u Evropskoj uniji ih je svega 10,8%.
Drugim rečima, svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi duže nego što bi većina radnika u EU uopšte smatrala održivim tempom.
Najveći udeo zaposlenih koji rade preko 45 sati nedeljno u okviru EU zabeležen je u Grčkoj (20,9%), a zatim slede Kipar (16,6%) i Malta (14,6%).
Na drugom kraju liste nalaze se Bugarska (2,5%), Letonija (4,1%) i Rumunija (5,9%).
Većina radnika u EU, njih 72,3 odsto, radi između 20 i 44 sata nedeljno - što je standardni obrazac u većini evropskih ekonomija.
U toj kategoriji prednjače Bugarska (92,8%), Rumunija (90,6%) i Letonija (86,9%).
Pored toga, 16,9% zaposlenih u EU radi najviše 19 sati nedeljno, što ukazuje na značajno veći udeo fleksibilnog ili skraćenog angažmana u odnosu na Srbiju.
Šest radnih dana - nepisano pravilo
Zvanično, Zakon o radu jasno kaže da je puno radno vreme 40 sati nedeljno, što podrazumeva pet radnih dana. Međutim, praksa je često drugačija.
Prema izveštaju Serbia Fact Sheet – Decent Work Balkans, u mnogim granama privrede, poput trgovine, prerađivačke industrije i turizma, šestodnevna radna nedelja i dalje je stvarnost.
Dokument ukazuje i na to da poslodavci često ne ispunjavaju zakonske obaveze u vezi sa prekovremenim radom - u nekim slučajevima se on jednostavno podrazumeva.
Drugim rečima, zakonska radna nedelja traje pet dana, ali u realnosti često šest.
Kad se brojke prevedu u stvarnost
Prosečnih 41,7 sati rada nedeljno možda ne zvuči dramatično, ali kada se pogleda šira slika - to znači da prosečan zaposleni u Srbiji godišnje radi oko 280 sati više od prosečnog radnika u Evropskoj uniji.
A ako se uzme u obzir da gotovo četvrtina zaposlenih prelazi i granicu od 45 sati nedeljno, jasno je da se ovde radi mnogo više nego što to zakonske norme predviđaju.
Iza te razlike ne stoje samo navike ili “mentalitet rada”, već i ekonomska struktura - veći udeo zaposlenih u sektorima koji zahtevaju fizičko prisustvo, manji broj poslova sa fleksibilnim radnim vremenom i ređa mogućnost rada od kuće.
Drugim rečima: dok Evropa sve više govori o balansu između posla i privatnog života, u Srbiji se taj balans često svodi na to da “nema vremena za odmor”.
Radimo mnogo - ali šta dalje?
Podaci pokazuju da se u Srbiji zaista radi više nego u većem delu Evrope. Ali iza te činjenice stoji važnije pitanje: šta dobijamo zauzvrat?
U društvu u kojem se vikend još uvek ne doživljava kao pravo, već kao luksuz, a prekovremeni rad često ne prati i adekvatna nadoknada, brojke su samo deo slike.
Ako želimo da se približimo evropskim standardima, ne samo po satima rada, već i po kvalitetu života - sledeći korak bi trebalo da bude upravo to: da počnemo da vrednujemo vreme, a ne samo rad.
