Koliko se zapravo radi u Srbiji?

U zemlji u kojoj se često kaže da “radimo mnogo, a zarađujemo malo”, brojke to zaista i potvrđuju. Iako takve izjave zvuče kao preterivanje, brojke govore da Srbija zaista spada među zemlje u Evropi u kojima se radi najduže. 

Prema podacima Eurostata iz publikacije Actual and Usual Hours of Work za 2024. godinu, prosečan broj radnih sati u Evropskoj uniji iznosio je oko 36 sati nedeljno za zaposlene na primarnom poslu. U istom periodu, procene za Srbiju pokazuju da zaposleni ovde rade oko 41,7 sati nedeljno - čak 15% više od evropskog proseka. 

To Srbiju svrstava među evropske zemlje sa najdužim radnim nedeljama, odmah iza Turske, gde prosečno radno vreme dostiže 44 sata. 

Svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi duže od 45 sati nedeljno 

Najnoviji podaci Eurostata za drugi kvartal 2025. godine dodatno potvrđuju da radna nedelja u Srbiji daleko premašuje evropski prosek. 
Naime, čak 24,6% zaposlenih u Srbiji radi više od 45 sati nedeljno, računajući glavni i eventualno dodatni posao. Poređenja radi - u Evropskoj uniji ih  je svega 10,8%. 

Drugim rečima, svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi duže nego što bi većina radnika u EU uopšte smatrala održivim tempom. 

Najveći udeo zaposlenih koji rade preko 45 sati nedeljno u okviru EU zabeležen je u Grčkoj (20,9%), a zatim slede Kipar (16,6%) i Malta (14,6%). 
Na drugom kraju liste nalaze se Bugarska (2,5%), Letonija (4,1%) i Rumunija (5,9%). 
Većina radnika u EU, njih 72,3 odsto, radi između 20 i 44 sata nedeljno - što je standardni obrazac u većini evropskih ekonomija. 
U toj kategoriji prednjače Bugarska (92,8%), Rumunija (90,6%) i Letonija (86,9%). 
Pored toga, 16,9% zaposlenih u EU radi najviše 19 sati nedeljno, što ukazuje na značajno veći udeo fleksibilnog ili skraćenog angažmana u odnosu na Srbiju. 

Šest radnih dana - nepisano pravilo 

Zvanično, Zakon o radu jasno kaže da je puno radno vreme 40 sati nedeljno, što podrazumeva pet radnih dana. Međutim, praksa je često drugačija. 
Prema izveštaju Serbia Fact Sheet – Decent Work Balkans, u mnogim granama privrede, poput trgovine, prerađivačke industrije i turizma, šestodnevna radna nedelja i dalje je stvarnost. 

Dokument ukazuje i na to da poslodavci često ne ispunjavaju zakonske obaveze u vezi sa prekovremenim radom - u nekim slučajevima se on jednostavno podrazumeva. 
Drugim rečima, zakonska radna nedelja traje pet dana, ali u realnosti često šest. 

Kad se brojke prevedu u stvarnost 

Prosečnih 41,7 sati rada nedeljno možda ne zvuči dramatično, ali kada se pogleda šira slika - to znači da prosečan zaposleni u Srbiji godišnje radi oko 280 sati više od prosečnog radnika u Evropskoj uniji. 
A ako se uzme u obzir da gotovo četvrtina zaposlenih prelazi i granicu od 45 sati nedeljno, jasno je da se ovde radi mnogo više nego što to zakonske norme predviđaju. 

Iza te razlike ne stoje samo navike ili “mentalitet rada”, već i ekonomska struktura - veći udeo zaposlenih u sektorima koji zahtevaju fizičko prisustvo, manji broj poslova sa fleksibilnim radnim vremenom i ređa mogućnost rada od kuće. 

Drugim rečima: dok Evropa sve više govori o balansu između posla i privatnog života, u Srbiji se taj balans često svodi na to da “nema vremena za odmor”. 

Radimo mnogo - ali šta dalje? 

Podaci pokazuju da se u Srbiji zaista radi više nego u većem delu Evrope. Ali iza te činjenice stoji važnije pitanje: šta dobijamo zauzvrat? 
U društvu u kojem se vikend još uvek ne doživljava kao pravo, već kao luksuz, a prekovremeni rad često ne prati i adekvatna nadoknada, brojke su samo deo slike. 

Ako želimo da se približimo evropskim standardima, ne samo po satima rada, već i po kvalitetu života - sledeći korak bi trebalo da bude upravo to: da počnemo da vrednujemo vreme, a ne samo rad.