Kruni se šengenski bedem

SRBIJA MEĐU VIZAMA

KRUNI SE ŠENGENSKI BEDEM

(Preuzeto iz Politike 10.01.2007.)

Na pitanje „Šta biste građanima Srbije poželeli u budućnosti?”, jedan od nezaobilaznih odgovora svakako bi bio „slobodno putovanje svetom”. Takva želja dopada se čak i onim našim zemljacima koji retko napuštaju domovinu, ali da bi se ona ostvarila potrebno je prethodno savladati veliku birokratsku prepreku – vize. Od 199 zemalja s kojima Srbija ima diplomatske odnose, bez vize se može putovati u svega 21 državu.

Među zemljama koje su nam postavile ovu vrstu barijere je, nažalost, i većina suseda iz regiona. Mađarska je uvela vizni režim pre dve godine, kad je pristupila Evropskoj uniji, a isto su bile obavezne da, prema svim „trećim zemljama” sa kojima i Unija ima vizni režim, učine i Rumunija i Bugarska pre nego što 1. januara 2007. postanu članice EU. Vlada u Bukureštu je za naše građane uvela vize još jula 2004, dok je vlada u Sofiji donela odluku da ovu nepopularnu meru odloži do poslednjeg trenutka, odnosno do prvog dana 2007. godine.

Građani Srbije će, doduše, bugarske vize moći da dobiju besplatno u konzularnim predstavništvima ove zemlje u Beogradu i Nišu, uz podnošenje osnovne dokumentacije (fotokopija pasoša, dve fotografije i vaučer ili adresa boravka u Bugarskoj), u roku od sedam radnih dana, a u nekim slučajevima i brže. Vize (tranzitne) biće potrebne i onima koji su na proputovanju kroz Bugarsku, na primer za Tursku.

Vize su nam potrebne i za Albaniju, ali u BiH, Makedoniju i Hrvatsku možemo da uđemo slobodno, samo sa pasošem. Hrvatska vlada je odluku o produženju bezviznog režima za državljane Srbije i u 2007. godini donela pre desetak dana.

Otprilike u isto vreme je u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije potpisan sporazum vlada Srbije i zemalja Beneluksa (Belgije, Holandije i Luksemburga) o ukidanju viza za nosioce srpskih diplomatskih i službenih pasoša, što, na duži rok, predstavlja prvi korak ka potpunoj liberalizaciji viznog režima Srbije i zemalja Beneluksa, koja bi obuhvatila sve građane. Austrija, Grčka, Italija i Španija su takođe omogućile našim diplomatama ulazak bez vize.

Za koga je Srbija „zatvorena”?

Vlada Srbije je, inače, još ranije donela odluku da građanima država članica Evropske unije omogući slobodan ulazak, bez obzira na to što su našim građanima potrebne vize za sve zemlje EU. Neke od njih, poput Mađarske, Slovačke, Češke i Slovenije (koje će tek pristupiti Šengenu), potrudile su se da nam ipak omoguće neke pogodnosti, kao što su, u zavisnosti o kojoj je od njih reč, besplatne vize na duži rok, i bezvizni ulazak za naše diplomate i građane koji imaju važeće šengenske vize.

U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije dobili smo obaveštenje da će, u skladu sa Kodeksom šengenskih granica donetim 15. marta 2006. godine, svih deset novih članica Evropske unije (Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija i Slovačka), kada budu pristupile Kodeksu, omogućiti tranzit, sa zadržavanjem do pet dana, svim građanima Srbije koji poseduju dozvolu boravka ili važeću vizu zemalja iz sistema Šengena i trećih zemalja koje su mu pristupile. Velika Britanija i Republika Irska to još nisu učinile. Kodeksu šengenskih granica od novoprimljenih članova EU pristupile su Češka, Mađarska, Poljska, Slovenija i Slovačka, a od 1. januara 2007. godine i Bugarska.

„Tranzit kroz zemlje koje su pristupile Kodeksu moguć je i sa dozvolom boravka Švajcarske i Lihtenštajna, ali ne i sa vizama tih zemalja. Za poslovne ljude još ne postoje posebne povlastice niti bezvizni režim sa nekom od zemalja Šengena”, rekli su nam u Direkciji za konzularne poslove SMIP-a.

Trebalo bi, na ovom mestu, podsetiti da ni Srbija nije potpuno otvorena za sve strance, pa ni diplomate i poslovne ljude koji bi želeli da je posete. Spisak tih zemalja, kako se može utvrditi na zvaničnom sajtu MSP-a nije, doduše, veliki, a nije uvek ni recipročan. To znači da ima zemalja gde mi možemo da putujemo bez vize, dok je njenim građanima potrebna viza da uđu u Srbiju (Bocvana, Ekvador, Fidži, Jermenija, Peru, Trinidad i Tobago, Zapadna Samoa), i onih koje su za nas zatvorene, mada mi njihove građane puštamo bez vize (osim članica EU, tu je i većina ostalih evropskih država, zatim SAD, Kanada, Japan, Australija, Meksiko, Izrael...).

Vize nam nisu potrebne, niti ih tražimo zauzvrat, u slučaju Andore, Argentine, Tunisa, Čilea, Kube, Belorusije kao i već navedenih zemalja iz našeg najbližeg komšiluka.

Početak pregovora

Brisel je, u skladu sa nedavnom odlukom Saveta ministara EU, u decembru počeo pregovore sa Beogradom o viznim olakšicama za građane Srbije, uporedo sa pregovorima o zaključivanju jedinstvenog sporazuma o readmisiji (povratku naših građana bez boravišnog statusa iz zapadnoevropskih zemalja). Takođe je doneo odluku da cena šengenske vize za naše državljane i za državljane ostalih zemalja zapadnog Balkana sa kojima pregovara ostane 35 evra, mada je za druge putnike poskupela.

Tanja Miščević, član pregovaračkog tima i šef vladine Kancelarije za pridruživanje EU, najavila je da će pregovarački tim Srbije pokušati da izdejstvuje da se vizne olakšice, koje su zasad predviđene za (uspešne) studente, eksperte, državne službenike i poslovne ljude, prošire i na novinare, nevladin sektor, porodice legalno zaposlenih radnika na teritoriji EU, sportske i kulturne radnike i naše državljane kojima je neophodno lečenje u zemljama članicama Unije.

Drugi susret sa predstavnicima EU će biti u februaru ili početkom marta. Naši briselski sagovornici, sa kojima su autor ovih redova i još nekoliko novinara iz Srbije imali prilike da razgovaraju krajem decembra u sedištu EU, ističu da bi pregovori išli brže ukoliko se sastav srpskog pregovaračkog tima ne bi promenio posle januarskih izbora – što je pokazalo i iskustvo drugih zemalja.

Dok naša strana očekuje da će pregovori o viznim olakšicama i readmisiji biti okončani u roku od nekoliko meseci, potpredsednik Evropske komisije i komesar za pravosuđe EU Franko Fratini smatra da će oni potrajati do kraja 2007. godine. Srbija i ostale balkanske zemlje sa kojima EU pregovara o viznim olakšicama i readmisiji (Crna Gora, BiH, Makedonija i Albanija, koja je već zaključila poglavlje oko vraćanja ilegalnih imigranata) trebalo bi, pored ostalog, da pojačaju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i da, iz bezbednosnih razloga, uvedu za svoje građane kvalitetnije lične isprave – biometrijske pasoše.

Italijansko popuštanje

I ne čekajući „blagoslov” iz Brisela, Italija je bila prva članica EU koja je rešila da ublaži vizni režim za žitelje Srbije. Na osnovu bilateralnog sporazuma o viznim olakšicama za državljane Srbije, koji su u Beogradu parafirali zamenik ministra spoljnih poslova Italije Famijano Kručaneli i šef srpske diplomatije Vuk Drašković, predviđeno je izdavanje besplatnih viza studentima, kao i osobama koje putuju u Italiju na lečenje, na sportska takmičenja i kulturno-umetničke odnosno folklorne nastupe. Višemesečne vize izdavaće se takođe po pojednostavljenoj proceduri i poslovnim ljudima, naučnicima, istraživačima i istaknutim kulturnim radnicima.

Naša je namera bila da, u okviru šengenskih pravila koja ne možemo da izmenimo, ipak izađemo u susret Srbiji, i bar pojedinim kategorijama građana omogućimo da jednostavnije dođu do viza. To je samo jedna od inicijativa kojima naša zemlja želi da još više unapredi i inače odlične odnose sa Srbijom, da je uveri u svoje prijateljstvo u trenucima kad je vlada u Beogradu suočena sa velikim izazovima i da joj pruži podršku na evropskom putu – rekao je tom prilikom za „Politiku” Alesandro Merola, ambasador Italije u Srbiji.

Ambasada Italije je, inače, među prvima uvela sistem zakazivanja predaje dokumenata („kol centar”) i uspostavila i službu za davanje informacija građanima preko telefona. Zato pred zgradom u Birčaninovoj više nema dugačkih, ružnih redova.

Za većinu građana je, ipak, put do italijanske i ostalih šengenskih viza i dalje dug, skup i težak. Ovdašnje studentske i nevladine organizacije, umetnici, novinari, stručnjaci i svi dobronamerni ljudi koji su imali prilike da to učine, bezbroj puta su u sedištu EU u Briselu i drugim evropskim prestonicama pokušavali da ukažu koliko je zamorno i ponižavajuće to „jurenje za papirima” i čekanje pred šalterima. Mnogi unapred odustaju, radije se opredelivši da nikuda i ne idu, ako već tamo nisu poželjni. Mladi naraštaji u Srbiji odrastaju u izolaciji, uz nostalgične priče kako su njihovi roditelji nekada slobodno putovali svetom i osećaj da ih od vršnjaka iz Pariza, Berlina, Varšave, Helsinkija... odvaja nepremostivi (šengenski) bedem, bez obzira na to što ih spaja sve ostalo – muzika, filmovi, knjige, sport...

„Ta kombinacija zatvorenih vrata i otvorenog prozora kroz koji svakodnevno pratite kako ljudi vaših godina putuje gde hoće i kad hoće, može samo da izazove frustraciju”, primećuje Rajko Božić iz Novog Sada, koordinator Kampanje za ukidanje viza Građanskog pakta za jugoistočnu Evropu. Ova nevladina organizacija iskoristila je letos prisustvo Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, na poslednjem novosadskom „Egzitu”, da preko njega predstavi i ostalim zvaničnicima EU i evropskoj javnosti ovu kampanju, posebno zbirku „Najbolje priče iz reda za vize”. Deset mladih Balkanaca opisalo je svoja iskustva, a urednik Božić propratio komentarom „i jedna cigla u šengenskom zidu manje – za nas je uspeh”.

A u decembru je beogradska umetnica Nevena Dragosavac prošetala Barselonom u svojoj buntovnoj kreaciji sačinjenoj od 500 birokratskih papira, viza i prijava boravka koji su joj bili neophodni za studiranje u zemljama Evropske unije – Holandiji i Španiji. „Haljina za uspeh” je bila najzapaženiji eksponat prikazan na Međunarodnom festivalu reciklirane umetnosti u Centru za savremenu umetnost u ovom španskom gradu. Iako rad Nevene Dragosavac predstavlja kritiku birokratskih aparata EU i Španije, ona je dobila zavidan publicitet u katalonskim medijima, prenele su agencije.

ANTRFILE:

Kako do viznih olakšica

Uslov da dobijemo vizne olakšice od EU jeste da potpišemo jedinstveni sporazum o readmisiji. Srbija je dosad potpisala ove sporazume sa 15 zemalja Unije, prihvatajući time obavezu da primi natrag svoje građane koji su ilegalno ušli na teritoriju EU, i kojih – prema nezvaničnim računicama – ima od 50.000 do 150.000.

Među ostalim zahtevima koje moramo da ispunimo pomenimo integrisano upravljanje granicama i milicijsku umesto vojne kontrole na graničnim prelazima, sigurne putne isprave i usvajanje niza propisa, kao što su zakon o državljanstvu, o strancima i o uslovima za zapošljavanje i rad stranih državljana, o zapleni imovine stečene kriminalom, o krivičnopravnoj odgovornosti pravnih lica... Takođe, moramo doneti strategiju za borbu protiv droge, trgovine ljudima, terorizma i korupcije i u ovim oblastima unaprediti policijsku i pravosudnu saradnju sa državama iz okruženja i članicama EU. Od Srbije se očekuje i da štiti prava manjina i da u svaki zakonski akt uključi odredbu o zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu.

Da li je to sve?

Moguć odgovor je letos, na novosadskom "Egzitu", dao Mladen Ivanić, ministar spoljnih poslova BiH:

EU je od nas tražila jedinstveni pasoš za sve bosanske državljane, i to smo uradili. Onda su tražili da sa svakom zemljom EU potpišemo sporazum o readmisiji. I to smo uradili. Posle su hteli da potpišemo jedan sporazum sa EU kao celinom. Onda smo morali da izdajemo nova lična dokumenta, za šta smo potrošili 40 miliona evra. Sada su u pitanju biometrijski podaci, što će nas koštati dodatnih 100 miliona evra i dve godine rada. Kada će EU najzad otvoriti vrata za nas?

Aleksandra Mijalković