MILIONI EVRA OD PAMETI

SRBIJA USPEŠNO IZVOZI ZNANJE

MILIONI EVRA OD PAMETI

Od deset centara izvrsnosti zapadnog Balkana koje potpomaže Evropska unija, čak osam su iz naše zemlje

(preuzeto iz Politike od 20.05.2006.)

Da li je srpska nauka prvi deo društva koji će nas uvesti u Evropsku uniju? Ako se po jutru dan poznaje, potvrdan odgovor se već naslućuje. Na prošlogodišnjem nadmetanju za naučnoistraživačka središta izvrsnosti zapadnog Balkana, od deset usvojenih osam je iz naše zemlje! Možete zamislita koliko su bili iznenađeni i zbunjeni u dojučerašnjim jugorepublikama (izuzev Slovenije) i još nekim susednim državama. Uspeh, naravno, nije ostao neprimećen u Briselu.

U izvesnoj meri izazvao je nevolje, jer je uneo neravnotežu u raspodelu para državama pomenutog područja - objašnjava za "Politiku" dr Ivan Videnović, pomoćnik srpskog ministra za nauku, zadužen za međunarodnu saradnju. - Kad programi budu započeti (trajaće tri godine), a to se očekuje u prvoj polovini godine, uneće u domaći naučni budžet dodatnih 2,65 miliona evra (od tri miliona koliko je EU namenila).

PREDNJAČE FIZIČARI

Ko su odlikaši čije su zamisli, posle stroge procene, uvažili u Evropskoj uniji? Svi su, da ne bude zabune, iz prirodnih nauka, što nedvosmisleno pokazuje da je to najzdravija i najplodotvornija istraživačka grana u nas. Čak šest ih je iz fizike - četiri iz Instituta za fiziku u Zemunu, jedan sa Fizičkog fakulteta u Beogradu i jedan iz Instituta nuklearnih nauka "Vinča". Preostala dva su iz biologije (Biološki fakultet u Beogradu) i medicine (Institut za medicinska istraživanja iz Beograda).

Fizičari su, dakle, potvrdili svoju predvodničku ulogu u srpskoj nauci, godinama sticanu i jačanu na načelima, isključivo, međunarodnog vrednovanja doprinosa. U prvom redu navođenjem rezultata u vodećim inostranim časopisima sa Indeksa naučnih citata i internacionalnim ocenjivanjem programa. Visoko podignuta lestvica na domaćem olakšala je preskakanje na međunarodnom borilištu.

Želim da istaknem zapaženu ulogu koju je u ovom poduhvatu imao dr Aleksandar Belić iz Instituta za fiziku, moj prethodnik na mestu pomoćnika, čiji su nam saveti i podrška i dalje dragoceni - naglašava dr Videnović. Dotični naučnoistraživački predlozi su uvršćeni u Šesti okvirni program Evropske unije (2002-2006), koji je imao na raspolaganju 17,5 milijardi evra. Dogodine će ga naslediti Sedmi okvirni j program do i 2013. sa predviđene, čak, 54 milijarde evra. Imajući položaj "treće zemlje", Srbija ne mora da uplaćuje doprinose, a ovdašnje naučnoistraživačke ustanove su u prilici da učestvuju u raspodeli para. Ukoliko se, naravno, uvaže zamisli koje su osmislile i obrazložile briselskim birokratama, a to nije nimalo lasno.

U ovom času naše naučne i univerzitetske ustanove učestvuju u 35 projekata koje potpomaže Evropska komisija, a to je još tri i po miliona evra - nastavlja pomoćnik ministra. - To je snažna podrška našoj naučnoistraživačkoj mreži koja, kao i u ostalim susednim zemljama, pati od dugogodišnjeg pomanjkanja ulaganja u opremu za istraživanje.

NOVIH 80 PREDLOGA

Preračunato na ovogodšpnji budžet za nauku u Srbiji, to je deset odsto ili šest i po miliona evra od izvoza pameti! Izuzetan uspeh i veliko interesovanje naveli su Evropsku uniju da raspiše novo takmičenje s nešto većim iznosom novca - četiri miliona evra. Naši istraživači nisu oklevali, prijavili su oko 80 predloga koja su sada na ocenjivanju.

Posle demokratskih promena 2000. srpska nauka postepeno vraća međunarodni ugled koji je imala pre poslednje decenije 20. veka. Ratni sukobi i raspad druge Jugoslavije prekinuli su većinu međunarodnih naučnotehnoloških veza, i dvostranih i višestranih. U minulih pet godina uložen je veliki trud u njihovo obnavljanje.

Srbija je nakon petooktobarskih događaja postala članica dva zapažena EU-programa (COST i EUREKA), čiji je cilj usmeravanje osnovnih i tehnoloških istraživanja novčano pomognutih iz nacionalnih budžeta. U prvi je uključeno 45 tzv. naših akcija, a u jednoj od njih (ELENA), sa 23 zemlje učesnice, posvećenoj novim materijalima, rukovodi profesor dr Biljana Stojanović iz Centra za multidisciplinarne studije u Beogradu. U drugom je 11 ovdašnjih projekata.

Stanko Stojiljković